Energetska tranzicija kao sistemska transformacija

Sa Lazarom Mijićem, rukovodiocem globalne poslovne strategije u Sektoru industrijske transformacije u kompaniji Siemens Energy, razgovarali smo o tome gde se region danas nalazi na mapi globalne energetske tranzicije. Istakli smo ulogu industrijske elektrifikacije i razloge zašto su ljudi i inženjersko znanje presudni za narednu fazu razvoja.

Kako vidite poziciju regionalnog tržišta u odnosu na evropsko i globalno tržište energetike sa stanovišta potencijala i trenutnih kapaciteta obnovljivih izvora? Gde smo danas, a gde su prilike?

U oblasti proizvodnje električne energije, region jugoistočne Evrope ima bogat potencijal kada govorimo o obnovljivim izvorima energije poput sunca, vetra i biomase. Iako su prvi talasi investicija već prisutni, i dalje smo daleko od značajnijeg nivoa iskorišćenja tih resursa. Ključni izazov nije samo u proizvodnji energije, već i u njenom iskorišćenju, a to podrazumeva dalji razvoj celog energetskog sistema – od infrastrukture za prenos i distribuciju do transformacije industrijske potrošnje.

Energetska tranzicija sve više podrazumeva saradnju između industrije, energetskih kompanija, digitalnih partnera i institucija. Razvoj takvih ekosistema i partnerstava presudan je za smanjenje zavisnosti regiona od fosilnih goriva, povećanje efikasnosti i izgradnju održivijeg energetskog miksa.

Razvojem novih izvora, ali i prenosnih sistema, region ima realnu šansu da u dužem roku postane učesnik u zajedničkom evropskom energetskom sistemu kao neto izvoznik energije. U tom procesu, Siemens Energy može da doprinese u svakom segmentu energetskog lanca vrednosti – od proizvodnje energije, preko transportnih mreža, do rešenja za elektrifikaciju industrijskih pogona. Takav sveobuhvatni pristup omogućava realizaciju kompleksnih projekata koji povezuju različite tehnologije i tržišta oslanjajući se pre svega na inovacije i ekspertizu.

Kakvi su pogledi na trend gde tema zelene energije gubi trku sa dominantnim zahtevom za energetskom bezbednošću i dostupnošću energije?

Energetiku danas posmatramo kroz prizmu otpornosti energetskog sistema, odnosno njegove sposobnosti da istovremeno bude održiv, bezbedan i ekonomski pristupačan. Poslednjih godina pokazalo se da dekarbonizacija ne može da se posmatra izolovano od pitanja energetske bezbednosti i stabilnosti snabdevanja. Industrijskom sektoru je potrebna pouzdana i cenovno prihvatljiva energija kako bi mogao nesmetano da funkcioniše i ostane konkurentan te je neophodan održiv balans između ovih faktora.

U praksi, to znači da energetska tranzicija mora biti i tehnološki i ekonomski održiva. Važan korak očekuje se i kroz najavljeno ažuriranje regulative Evropske komisije u drugoj polovini 2026. godine, posebno u oblasti elektrifikacije proizvodnje toplotne energije u industriji, što bi trebalo da uspostavi jasniji okvir za dalju transformaciju.

Tržište se pomera od product-driven ka solution-driven pristupu, gde se fokus sa pojedinačne tehnologije prebacuje na ukupnu vrednost i dugoročnu održivost

Istovremeno, tržište se menja i sa poslovnog aspekta. Industrijski klijenti danas traže integrisana rešenja i dugoročne partnere koji mogu da sagledaju celokupan energetski sistem. Upravo zato se tržište pomera od product-driven ka solution-driven pristupu, gde se fokus sa pojedinačne tehnologije prebacuje na ukupnu vrednost i dugoročnu održivost.

Kao kompanija, trudimo se da inspirišemo. Globalni tim zaposlenih Siemens Energy od 100.000 ljudi u preko 90 zemalja kontinuirano razvija tehnologije sa ciljem da energija bude pouzdana, pristupačna i održiva za sve. Upravo zahvaljujući tehnologijama razvijenim u našim istraživačkim odeljenjima i fabrikama, 1/6 svetske proizvodnje električne energije se proizvodi koristeći našu tehnologiju.

Kako projekti u oblasti elektrifikacije doprinose dekarbonizaciji i smanjenju emisija CO2?

Elektrifikacija industrijskih procesa predstavlja jedan od ključnih koraka u dekarbonizaciji industrije. Suština ovog pristupa je zamena tehnologija koje koriste fosilna goriva njihovim električnim ekvivalentima – poput korišćenja električnih pogona rotacionih mašina ili induktivnih električnih sistema za proizvodnju toplotne energije. Ovi sistemi se pre svega odlikuju višom efikasnošću, a uz korišćenje električne energije iz obnovljivih izvora u potpunosti menjaju karbonski otisak današnjih velikih industrijskih zagađivača.

To je posebno važno jer je sektor industrije odgovoran za više od 30% emisija CO₂, te bez značajne transformacije industrijskih procesa nije moguće ostvariti ciljeve klimatske neutralnosti.

Jedan dobar primer na kome radi naš tim iz Srbije zajedno sa kolegama iz Holandije je projekat modernizacije kompresorskih sistema u hemijskom kompleksu Shell u Moerdijk-u u Holandiji, gde se tradicionalni sistemi zasnovani na parnim pogonima kompresora zamenjuju srednjenaponskim električnim motorima. Ovo rešenje doprineće smanjenju emisija za oko 230 kilotona CO₂ godišnje, što je približno jednako godišnjim emisijama oko 50.000 putničkih automobila, kao i optimizaciji potrošnje energije u samom postrojenju.

Elektrifikacija industrije predstavlja jedan od najvažnijih i najizazovnijih koraka na putu ka dekarbonizaciji, ali i jedan od najkonkretnijih i tehnološki najdostupnijih načina da se taj cilj zaista ostvari u praksi.

Kada govorimo o rastu konkurentnosti, često se ističu tehnologija i investicije, ali koliko su zapravo ljudski resursi i razvoj specifičnih veština presudni za industrijsku transformaciju?

Ljudi i inženjersko znanje su pokretači industrijske transformacije. Iako je elektrifikacija u osnovi tehničko pitanje, njena realizacija zahteva multidisciplinarni pristup – od elektrotehnike i mašinstva do automatike, digitalnih alata i dubokog razumevanja procesa.

U praksi se najveći deo industrijskih promena dešava kroz takozvane brownfield projekte – gde nova rešenja treba integrisati u postojeća tradicionalna postrojenja. U takvim projektima nije dovoljno implementirati rešenja zasnovana na novim tehnologijama, već je potrebno uklopiti ih u postojeće sisteme, često bez ili sa minimalnim zastojima u radu. Upravo tu dolazi do izražaja visok nivo znanja i različite ekspertize.

Regionalni Centar kompetencija za industrijsku elektrifikaciju, osnovan 2022. godine u okviru Siemens Energy u Beogradu, danas je prerastao u Globalni centar izvrsnosti

U Srbiji imamo izuzetne stručnjake koji projektuju i isporučuju takva kompleksna industrijska rešenja „ključ u ruke“ i rade na projektima širom sveta – od Zapadne i Severne Evrope do Bliskog istoka i Afrike. Regionalni Centar kompetencija za industrijsku elektrifikaciju, osnovan 2022. godine u okviru Siemens Energy u Beogradu, danas je prerastao u Globalni centar izvrsnosti koji okuplja više od 100 inženjera različitih disciplina i radi na transformacijskim projektima u industriji za klijente širom sveta.

Kontinuirano usavršavanje i saradnja između akademskog i industrijskog sektora su deo naše poslovne kulture. Upravo zato, veliku pažnju posvećujemo i razvoju novih generacija stručnjaka kroz aktivnu saradnju sa univerzitetima, kroz programe praksi i kontinuiranu edukaciju mladih inženjera.