Slika: EBRD
Evropska banka za obnovu i razvoj je posvećena pružanju podrške privredama regiona u naporima koje sprovode u dekarbonizaciji, izjavio je u svom prvom intervjuu od unapređenja Matteo Colangeli, njen direktor za region Zapadnog Balkana i kancelarije u Srbiji. On je od 2016. bio najviši zvaničnik te međunarodne finansijske institucije u Albaniji.
Colangeli je za Balkan Green Energy News naveo da EBRD smatra aukcije za električnu energiju iz obnovljivih izvora najvažnijom alatkom za transformaciju energetskog sektora, ali da će nastaviti da finansira i sklapanje korporativnih ugovora o kupovini struje.
Koje prioritete je EBRD odredio za podršku privredama Zapadnog Balkana u oporavku od štete koju je izazvala pandemija oboljenja COVID-19?
Krizu treba iskoristiti kao priliku za obnovu privreda Zapadnog Balkana tako da budu zelenije, digitalizovanije i inkluzivnije. Veoma smo rešeni da u tim oblastima imamo veliku ulogu. Konkretno, jako mnogo ćemo investirati u ubrzavanje tranzicije u zelenu ekonomiju da bi građani regiona imali bolje standarde životne sredine i života, ali i da ojačamo njegovu ekonomsku konkurentnost i privlačnost kao destinacije za ulaganja.
Aukcije energije iz obnovljivih izvora smatramo alatkom broj jedan za primenu te tehnologije.
Što se tiče digitalne agende, investiraćemo u infrastrukturu za širokopojasni internet, širenje digitalnih znanja u privatnom sektoru i podršku za digitalizaciju javne uprave.
Kod inkluzije će fokus biti na ženama i mladima, sa ciljem da se poveća pristup finansiranju, kao i u sticanje veština, kroz specijalizovane kreditne mehanizme i savetodavne programe. U sve tri oblasti, ulaganja će ići paralelno sa tehničkom pomoći i savetovanjem pri kreiranju politike, da bi se stvorili uslovi za održivi ekonomski razvoj.
Koju ulogu će EBRD imati u sprovođenju Zelene agende za Zapadni Balkan?
Snažno smo strateški orijentisani prema Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, što je i u skladu s ciljem da u EBRD-u do 2025. razmera zelenog finansiranja premaši 50 procenata. Glavni element na Zapadnom Balkanu će biti podrška sastavljanju i sprovođenju ambicioznih strategija dekarbonizacije i udaljavanje od fosilnih goriva, posebno uglja.
Održivi turizam i poljoprivreda su takođe sektori u kojima zemlje Zapadnog Balkana mogu biti konkurentne ukoliko budu podržane odgovarajućom politikom i razvojem infrastrukture, uključujući na regionalnom nivou. I, na kraju, cirkularna ekonomija, koja je u regionu uglavnom nerazvijena, biće sve više u fokusu naših aktivnosti.
Nedavno ste kazali da će EBRD ulagati u pametne mreže u Srbiji. Možete li nam reći više o tome?
Pametne mreže su neophodan sastojak pri integraciji tržišta struje i ubrzavanju uvođenja obnovljivih izvora energije. Iz tog razloga očekujemo da ćemo na tom polju biti veoma aktivni kroz investiranje i tehničku pomoć operaterima distributivnog sistema (DSO) u regionu.
Pripremamo projekat s Elektrodistribucijom Srbije (EDS) za finansiranje prve faze uvođenja pametnih merača. Očekujemo da ćemo paket finansiranja za to vredan 40 miliona evra potpisati do kraja godine.
Koji su dosadašnji rezultati Programa finansiranja zelene ekonomije?
U regionu primećujemo veliko interesovanje za program GEFF i nameravamo da nastavimo da ga uvećavamo.
U stambenom segmentu na svim tržištima imamo kreditne linije za domaćinstva namenjene finansiranju investicija kao što su zamena prozora i vrata, izolacija, solarni paneli ili toplotne pumpe. Do sada smo obezbedili 93 miliona evra za 20 partnerskih finansijskih institucija za pozajmice, a preko GEFF-a je tako više od 8.000 domaćinstava dobilo kredite za mere energetske efikasnosti.
GEFF Srbija lizing je dosad obezbedio preko 15 miliona evra za mala i srednja preduzeća da bi učinila svoje poslovanje zelenijim i konkurentnijim
Program podržavaju Evropska unija i austrijsko Savezno ministarstvo finansija. Po uspešnom okončanju projekta, krajnji zajmoprimci imaju pravo na podsticaj od 20% investicije, što pokriva EU.
U segmentu malih i srednjih preduzeća, GEFF Srbija lizing podržava projekte energije iz obnovljivih izvora i energetske efikasnosti. U prvih 18 meseci delovanja, obezbeđeno je preko 15 miliona evra za pomoć kompanijama u Srbiji da učine svoje poslovanje zelenijim i konkurentnijim. Planiramo da taj mehanizam proširimo na 40 miliona evra.
Banka učestvuje u Platformi inicijative za podršku energetskoj tranziciji u regionima uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini. Kako ocenjujete brzinu dekarbonizacije u sektoru energetike?
Platforma ima za cilj da omogući razvoj strategija i projekata i da pokrene blagovremenu tranziciju regiona koji su u najvećoj meri ovisni od uglja. Nudi finansiranje i podršku u planiranju mera, ali ima i akademiju za kreatore politike i uparivanje regiona s ugljem radi razmene znanja. Ciljevi su joj potpuno u skladu s našom strategijom na Zapadnom Balkanu.
Dekarbonizovanje energetskog sektora je nešto što će značajno na dugi rok uticati na konkurentnost regiona, posebno kako se budu donosili propisi koji će otežati pristup evropskom tržištu za izvoznike koji proizvode u zemljama što ne dele ambicije EU kada je reč o smanjenju emisija.
Osim toga, kada međunarodne korporacije gledaju gde da investiraju, takođe ih zanima da li će na novoj investicionoj lokaciji moći da kupe zelenu energiju, jer moraju da ispune vlastite ciljeve obaranja neto emisija ugljenika na nulu. Stoga, čak i iz perspektive privlačenja direktnih stranih investicija, u čemu je Srbija dosad bila veoma uspešna, verujem da bi ubrzavanje na putu dekarbonizacije trebalo da bude glavni prioritet.
Sistemi daljinskog grejanja u regionu su i dalje čvrsto oslonjeni na fosilna goriva. EBRD je postao poznat po svom regionalnom Fondu za obnovljive izvore u daljinskoj energetici na Zapadnom Balkanu (ReDEWeB). Gde banka vidi mogućnost za napredak? Da li se obnovljivi izvori dobro uklapaju sa sistemima daljinskog grejanja?
Program ReDEWeB smo pokrenuli 2019. uz sredstva podrške od Vlade Austrije i jačamo njegovu primenu u Srbiji dodatnim grantovima od švajcarskog Državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO).
Srbija je ostala predvodnica među zapadnobalkanskim zemljama u dekarbonizaciji sistema daljinskog grejanja
Cilj programa je uvođenje obnovljive energije u sisteme daljinskog grejanja, sa posebnim osvrtom na velike solarne termalne pogone i rešenja sa toplotnim pumpama, putem pripreme projektne dokumentacije i stvaranja povoljnog okruženja za finansijere. Verujemo da ulaganja u proizvodnju toplotne energije iz obnovljivih izvora može da ima jak potencijal i ekonomsku izvodljivost.
Srbija je ostala predvodnica među zapadnobalkanskim zemljama u dekarbonizaciji sistema daljinskog grejanja. U martu ove godine smo sa Ministarstvom rudarstva i energetike potpisali memorandum o razumevanju o proceni potencijala za proizvodnju toplotne energije iz obnovljivih izvora i identifikovanju konkretnih investicija. Zahvaljujući tome oblikujemo program Obnovljive daljinske energetike u Srbiji (ReDE Serbia) sa ciljem dekarbonizovanja sistema daljinskog grejanja u devet gradova.
Očekujemo da ćemo 2022. potpisati finansiranje tih projekata. Pored investicione komponente, ReDE Serbia će sadržati tehničku pomoć za uspostavljanje regulatornog okvira za podsticanje proizvodnje toplotne energije iz obnovljivih izvora.
EBRD je pomogao Albaniji da osmisli sistem za aukcije energije iz obnovljivih izvora. Kako ocenjujete postignute koristi i kada očekujete da će aukcije početi u Srbiji i na Kosovu*?
Kada padavina nema dovoljno, Albanija uvozi električnu energiju po prosečnoj ceni od 60 evra za megavat-sat. Tako je obezbeđivanje struje iz solarnih elektrana za manje od 30 evra, preko poslednje dve aukcije, bio odličan rezultat.
Lepota aukcija je što dozvoljavaju mnogo fleksibilnosti. Pokrenete prvu aukciju i vidite kakva je reakcija tržišta. Ukoliko je povoljna, možete da nastavite na isti način. Ako nije, možete da izmenite strukturu da biste u sledećoj rundi ostvarili bolji ishod.
Aukcije takođe omogućavaju jasan i predvidljiv regulatorni okvir i izračunavanje rizika za projekte, što su iz investitorovog ugla važni faktori. Nudimo svoju podršku vladama širom regiona u smislu pružanja pristupa tehničkoj ekspertizi za pripremu regulatornog okvira za aukcije i održavanje prvih krugova. Poslednjih meseci blisko sarađujemo s vlastima u Srbiji i nadamo se da će Srbija biti sledeća koja će pokrenuti svoju prvu aukciju energije iz obnovljivih izvora, pre kraja godine.
A šta sa projektima u razvoju koji ne prođu na aukcijama? Kvote su ograničene.
Jasno je da aukcije ne mogu da pokriju celokupan razvoj energije iz obnovljivih izvora u regionu. Ima različitih kanala, a planiramo da pojačamo investiranje kroz sve njih.
Očekujemo da i državna preduzeća povećaju ulaganja u energiju iz obnovljivih izvora i tražićemo načine da to podržimo
Mogli bi biti privlačni i projekti trgovanja, strukture gde struju u potpunosti preuzima potrošač iz privrede i to kroz direktan sporazum s proizvođačem. Razmotrili bismo profil rizika svakog pojedinačnog projekta pri donošenju odluke šta možemo da finansiramo. Očekujemo da i državna preduzeća povećaju ulaganja u energiju iz obnovljivih izvora i tražićemo načine da to podržimo.
Verovatno ćemo, na primer, ulagati u solarne projekte na zatvorenim ugljenokopima, kao što razmišljamo da ove godine učinimo u Severnoj Makedoniji.
Od 2016. ste bili najviši menadžer banke u Albaniji. Možete li nešto da nam kažete o najistaknutijim naporima u zelenom razvoju te zemlje?
Albanija je blagoslovena bogatim resursima za proizvodnju struje u hidrocentralama, ali je do sada bila izložena nestabilnosti u proizvodnji zbog dinamike padavina. Ponosni smo što smo podržali pokretanje sektora solarnih elektrana u zemlji, putem nadmetanja na aukcijama, a one su obezbedile kvalitetne strane investicije i veoma privlačne cene. Nastavljamo saradnju s vlastima da bismo omogućili da uskoro krene prvo tendersko nadmetanje za vetar.
Kada je reč o državnim preduzećima, doprineli smo važnim reformama u oblasti energetike preko svog projekta s KESH-om, proizvođačem struje iz hidroelektrana u toj zemlji, a i podržali smo kompaniju pri jačanju otpornosti na rizike klimatskih promena. Posebno smo zadovoljni projektom plutajuće solarne elektrane, što smo pomogli KESH-u da ga pripremi i finansirali ga ranije ove godine, a nameravamo da nastavimo da podržavamo takve inovativne tehnologije za obnovljivu energiju u regionu.
Evropska banka za obnovu i razvoj je nedavno kupila zelene obveznice od grčkog državnog proizvođača struje Public Power Corp. (PPC) i Nacionalne banke Grčke (NBG). Može li se očekivati da će kreditori i kompanije na Zapadnom Balkanu početi da prikupljaju sredstva preko takvih dužničkih hartija?
Podrška razvoju tržišta kapitala i, posebno, zelenih obveznica nama je važan prioritet. Očekujemo da će pristup finansiranju, pogotovo kad su u pitanju kompanije s velikim energetskim intenzitetom, sve više zavisiti od preuzimanja jasnih obaveza na polju dekarbonizacije.
Na primer, zelene obveznice mogu da budu efektan izvor sredstava za preduzeća u regionu koja su zavisna od uglja, a žele da finansiraju ulaganja u obnovljivu energiju. Spremni smo da na ovom putu podržimo svoje klijente na Zapadnom Balkanu i da postepeno izgradimo dublja i zelenija tržišta kapitala u regionu.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.