OIE

Veliki solarno-termalni projekti su pravo rešenje za daljinsko grejanje u Srbiji

konferencija solarna energija srbija toplane

Objavljeno

14.04.2021.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

14.04.2021.

Država

Komentari

1

Podeli

Veliki solarno-termalni projekti su pravo rešenje za dekarbonizaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji jer se solarni kolektori na zemlji lako postavljaju, i to bez velikih troškova, ali i zato što Srbija ima veliku količinu osunčanosti, ili insolacije, po metru kvadratnom, rečeno je na panelu o solarno-termalnoj tehnologiji kao elementu održivih urbanih energetskih sistema u procesu energetske tranzicije, koji je održan u okviru Prve velike konferencije o solarnoj energiji u Srbiji.

Takođe, srpski daljinski sistemi grejanja imaju dosta niske temperature – a što je niža temperatura u sistemu, bolje će se iskoristiti solarno-termalni projekti, rekao je Bojan Bogdanović, menadžer Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu (ReDEWeB) Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Bogdanović, koji je bio moderator panela, naveo je da Srbija ima 30% više sunca od Danske i da su troškovi radova i izvođenja ovakvih projekata znatno niži, te da nema razloga da ne budu isplativi i u Srbiji.

Nakon perioda otplate investicije dobija se besplatna energija

On je takođe rekao da se uprkos dužem periodu otplate investicije u solarno-termalne sisteme, od 10 ili 11 godina, nakon tog perioda dobija skoro besplatna energija. Na panelu je rečeno da solarno-termalna tehnologija omogućava nulto zagađenje vazduha.

Solarno-termalna tehnologija omogućava nulto zagađenje vazduha

Kada je u pitanju kvalitet vazduha, uvođenje obnovljivih izvora u sisteme daljinskog grejanja povećava kapacitet toplana za priključenje novih korisnika, što je rešenje za neke od najzagađenijih gradova u Srbiji, gde se veliki broj ljudi greje uz pomoć neefikasnih tehnologija.

konferencija solarna energija srbija toplane bojan bogdanovic
Bojan Bogdanović, menadžer Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu (ReDEWeB) Evropske banke za obnovu i razvoj

EBRD, preko fonda ReDEWeB i uz podršku Saveznog ministarstva finansija Austrije, radi na dekarbonizaciji sistema daljinske energetike na Zapadnom Balkanu, a gradovi u Srbiji u kojima se rade studije za uvođenje solarno-termalne tehnologije u sisteme daljinskog grejanja su Novi Sad, Bor, Niš, Pančevo i Zrenjanin.

Pančevo – pionir solarno-termalne tehnologije u Srbiji

Pančevo je pionir u korišćenju solarno-termalne tehnologije u Srbiji i već ima postrojenje za proizvodnju sanitarne tople vode, koje počelo sa radom 2017. godine. Postrojenje, koje je nedavno prošireno za oko 55%, sada podmiruje oko 15% gradske potrošnje sanitarne tople vode, rekao je na panelu Zoran Božanić, izvršni direktor tehničkog sektora JKP Grejanje Pančevo.

EBRD sada pomaže Pančevu na projektu izgradnje novog solarno-termalnog postrojenja na 10 hektara, koje bi imalo i skladište za toplotnu energiju gde bi se čuvala energija proizvedena tokom leta za korišćenje tokom zimskih meseci, rekao je Božanić.

Projekat u Pančevu izvodiće austrijski SOLID Solar Energy Systems

Izvođač na ovom projektu biće SOLID Solar Energy Systems GmbH iz Austrije, koja se bavi projektovanjem, izgradnjom i upravljanjem velikim solarno-termalnim sistemima i koja je izgradila više od 300 tavih postrojenja širom sveta.

Hrvoje Milošević, direktor prodaje u kompaniji SOLID, rekao je da će u skladištu u Pančevu moći da se čuva i otpadna energija iz industrije, a ne samo ona proizvedena iz solarnih kolektora. On je objasnio da će energija iz skladišta moći da se koristi u zimskim mesecima uz pomoć apsorpcionih pumpi.

konferencija solarna energija srbija toplane solar bozanic macura

O još jednom ambicioznom solarno-termalnom projektu u Srbiji, koji se zajedno sa EBRD-om planira u Novom Sadu, govorio je Dušan Macura, rukovodilac sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije u JKP Novosadska Toplana.

Novi Sad planira solarne kolektore na 200.000 kvadratnih metara

Postrojenje, koje će se graditi po ugledu na slična postrojenja u Austriji i Danskoj, bi takođe trebalo da tokom letnje sezone prikuplja toplotnu energiju, koja bi se pomoću toplotne pumpe koristila tokom zime. Za solarne kolektore potrebno je zemljište površine 200.000 kvadratnih metara, a za sezonsko skladištenje tri jezera od ukupno milion kubnih metara vode, rekao je Macura.

Prema njegovim rečima, ovo postrojenje bi moglo da proizvede oko 120.000 MWh zelene energije godišnje, a zajedno sa toplotnom pumpom i 200.000 MWh, za grejanje Novog Sada.

Sistemi daljinskog grejanja bi mogli postati rešenje za problem balansiranja zelene energije

Macura je takođe rekao da postoji potencijal da, kroz umrežavanje sa drugim energetskim sistemima, sistemi daljinskog grejanja u narednih desetak godina postanu sposobni da preuzimaju i koriste viškove zelene električne energije u periodima kada ona ne može da se uskladišti ili proda.

Bojan Bogdanović je tada primetio da ovo može pomoći da se reši jedno od najvažnijih pitanja u proizvodnji obnovljive električne energije, a to je balansiranje. On je poručio svima koji se bave obnovljivim izvorima da budu u kontaktu sa kolegama iz sektora daljinskog grejanja jer će tako možda u narednim godinama naći način da vrlo priuštivo balansiraju viškove proizvedene električne energije.

Novi zakon će podstaći operatere daljinskog grejanja da koriste obnovljive izvore

Na panelu je bilo reči i o novom setu energetskih zakona u Srbiji, a učesnici su naveli da će Zakon o obnovljivim izvorima energije podstaći operatere sistema daljinskog grejanja da implementiraju obnovljive izvore.

Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja Toplane Srbije, je naveo da je udeo obnovljivih izvora u daljinskom grejanju u Srbija svega 0.004%, a da se novim zakonom uvode podsticaji, slični austrijskom modelu, za opremu za nezavisne proizvođače i toplane koji će energiju proizvoditi iz obnovljivih izvora.

Stojanović je dodao i da se zakon odnosi na sve izvore koji se mogu koristiti u daljinskom grejanju, a ne samo na biomasu.

Zoran Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, rekao je da će uprava za energetsku efikasnost, koja počinje sa radom odmah nakon usvajanja novog zakona o energetskoj efikasnosti, zajedno sa EBRD-om koordinisati sprovođenje programa ove banke za integraciju obnovljivih izvora u sisteme daljinskog grejanja. Prema njegovim rečima, usvajanje zakona u skupštini se očekuje sledeće nedelje.

Voss: Srbija više ne zaostaje za EU po podsticanju dekarbonizacije grejanja u gradovima

Paul Voss, direktor udruženja evropskih toplana Euroheat & Power, je u virtuelnom obraćanju rekao da mu se čini da Srbija više ne zaostaje 10 godina za EU kada je u pitanju regulatorni okvir za podsticanje dekarbonizacije grejanja u urbanim zonama. On je takođe rekao da bi možda Brisel, ali i čuveni nordijski sistemi grejanja, sada imali šta da nauče od Srbije.

konferencija solarna energija srbija toplane dejan stojanovic
Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja Toplane Srbije

Da li će korišćenje obnovljivih izvora podići cene grejanja za domaćinstva?

Dejan Stojanović iz Toplana Srbije rekao je da zakon ne bi trebalo da dozvoli da korišćenje obnovljivih izvora dovede do viših cena grejanja za krajnje kupce.

Sa druge strane, on je rekao i da tarife ne smeju da sadrže socijalni element, osim za ranjive kategorije stanovništva, i da se moraju birati projekti koju su ekonomski opravdani.

Aleksandar Milikić, gradonačelnik Bora, još jednog grada u Srbiji gde EBRD radi na projektu uvođenja solarno-termalne tehnologije, rekao je da je za njega veoma važan socijalni momenat i da ocekuje da cena grejanja bude povoljnija za gradjane.

Hrvoje Milošević iz kompanije SOLID je primetio da taksa na emitovanje CO2, koja postoji u EU, još uvek nije uvedena u regionu, ali da će kada se uvede grejanje poskupeti, a toplane će pokusati da pređu na obnovljive izvore i otpadnu energiju.

Komentara: (1)
Ivan Ristić / 21.04.2021.

menadžer Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu (ReDEWeB) Evropske banke za obnovu i razvoj

O Gospode…

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

EPS solarnu elektranu lokaciji Kolubaru B

Na lokaciji planiranoj za Kolubaru B EPS želi da izgradi solarnu elektranu

20 октобра 2021 - EPS je raspisao poziv za istraživanje lokacije za termoelektranu Kolubara B radi mogućnosti postavljanja solarne elektrane

Tuzla dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

Tuzla će dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

20 октобра 2021 - Tuzla namerava da do 2040. spusti emisije iz grejanja na četiri odsto sadašnjeg obima putem desumporizacije, uvođenja obnovljivih izvora i širenja mreže

coldplay-turneja-emisije-co2

Coldplay smanjuje emisije CO2 na svetskoj turneji uz pomoć kinetičke energije publike

15 октобра 2021 - Bend će koristiti solarne panele, biogorivo, mobilnu punjivu bateriju, kao i specijalni pod kojim će se kinetička energija koju proizvode pokreti publike pretvarati u struju za nastup.

EPS najavio investicije u zelenu energiju

EPS najavio investicije u zelenu energiju

15 октобра 2021 - EPS namerava da do kraja decenije instalira solarne elektrane ukupne snage 240 megavata i još 100 megavata u vetroparkovima