x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

EBRD podržava Zapadni Balkan da dekarbonizuje daljinsku energetiku, poveća energetsku efikasnost u zgradama

11.03.2020. | Komentari: 0Autor:

Photo: Bojan Bogdanović (Balkan Green Energy News)
EBRD podržava Zapadni Balkan da dekarbonizuje daljinsku energetiku, poveća energetsku efikasnost u zgradama

Obnovljivi izvori energije se mogu koristiti u daljinskim sistemima grejanja i hlađenja tako da ne povećaju račune građana, kao ni troškove toplana i lokalnih samouprava, a da ujedno značajno doprinesu kvalitetu životne sredine, pre svega time što će se smanjiti zagađenje vazduha, poručuje Bojan Bogdanović, menadžer Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu, u okviru Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Fond radi na razvoju više projekata dekarbonizacije sistema daljinske energetike u regionu, i to u Pančevu, Boru, Novom Sadu, Nišu, Sarajevu, Valjevu, Šapcu, Zrenjaninu na Žabljaku, koji su  kreirani u saradnji sa toplanama i lokalnim samoupravama tako da odgovaraju njihovim potrebama i mogućnostima. Uporedo sa tim radimo na proširenju obima saradnje i sa drugim gradovima u regionu.

Cilj je, kako Bogdanović kaže, omogućiti održiv razvoj sistema daljinskog grejanja i hlađenja, a ne rešavanje samo pojedinačnih problema.

Kakvi su potencijali korišćenja OIE u daljinskim sistemima grejanja i hlađenja u regionu? Na koje konkretno OIE mislite?

Ako se za svaki grad pripremi posebno rešenje koje je prilagođeno njihovim potrebama, ali i mogućnostima, što u okviru ovog Fonda i radimo, onda potencijala ima svuda. Obnovljivi izvori energije se mogu uvesti u sisteme daljinskog grejanja i hlađenja tako da ne ugroze standard korisnika koji su priključeni na sistem. Svuda gde pripremamo projekte vrlo nam je važno da predloženo rešenje ne povećava troškove građana za grejanje, kao ni troškove lokalnih samouprava.

Troškovi se čak mogu i smanjiti, a ne bi trebalo da zaboravimo da uvođenje OIE svima nama, a i budućim generacijama, donosi kvalitetniju životnu sredinu i značajno čistiji vazduh, jer supstituišu fosilna goriva koja u ovom trenutku preovlađuju – ugalj, naftne derivate (mazut i lako lož ulje) ili gas.

U okviru Fonda fokusirali smo se na razvoj i implementaciju sledećih tehnološko-tehničkih rešenja: solarno-termalni projekti, toplotne pumpe, geotermalna energija, otpadna toplota, biogas i energija mora, jezera i reka.

EBRD je prošle godine uspostavio Fond za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu (Renewable District Energy in the Western Balkans – ReDEWeB). Šta su ciljevi tog Fonda?

Fond je osnovan 2019. godine u saradnji sa Saveznim ministarstvom finansija Austrije, kao glavnim donatorom, kako bi se povećala ulaganja u primenu OIE u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja. Ulaganja se vrše kroz pripremu projekata i studija izvodljivosti, kao i unapređenja regulatornih okvira koji podstiču privatne investitore da ulažu u OIE, zatim preko uvođenja OIE u razvojne planove lokalnih samouprava, i kroz finansiranje projekata.

Fond je namenjen Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

Ciljevi su povećanje korišćenja OIE u energetskom miksu, kako bi se ispunile obaveze u skladu sa Ugovorom o Energetskoj zajednici, kao podrška tržištu za korišćenje OIE, izgradnji termalnih skladišta i energetske efikasnosti u sistemima daljinskog grejanja i stvaranje uslova da privatni i javni sektor sprovedu održive investicije u ovoj oblasti.

Kako funkcioniše Fond?

EBRD je finansijska institucija, ali veoma je bitno da Banka ne obezbeđuje samo sredstva već gradi partnerstva sa lokalnim i međunarodnim organizacijama i institucijama, kao što su, na primer, ministarstva zadužena za energetiku u zemljama Zapadnog Balkana, Međunarodna agencija za obnovljive izvore energije (IRENA), Poslovno udruženje toplana Srbije ili Euroheat and Power, evropska mreža toplana i profesionalaca koji se bave temom daljinskog grejanja. Ovakva saradnja pruža podršku lokalnim samoupravama i omogućuje toplanama da pronađu rešenja koja su prilagođena realnim potrebama i lokalnim uslovima.

Radna poseta Toplani Bor

Tako, na primer, u Pančevu, Boru, Nišu, Novom Sadu i Zrenjaninu  sa našim partnerima smo zaključili da solar-termal može da predstavlja najbolje rešenje.

Ova tehnologija podrazumeva instaliranje solarnih kolektora i sezonskog-podzemnog skladišta toplote kako bi se solarna toplotna energija koristila ne samo leti, već i zimi korišćenjem letnjih viškova koji su sačuvani u tom skladištu.

Solarno-termalna tehnologija može da ima učešće u pojedinim sistemima daljinskog grejanja i do 50%, da zameni upotrebu fosilnih goriva i time značajno smanji emisije zagađujućih materija CO2, NOx ili SO2, kao i PM2,5 i PM10 čestica čime se značajno popravlja kvalitet vazduha u urbanim sredinama. Takođe, u stanju je da obezbedi iste ili niže cene toplotne energije u odnosu na one koje se dobijaju iz uporedivih fosilnih goriva.

Solar-termal tehnologija podrazumeva instaliranje solarnih kolektora i sezonskog-podzemnog skladišta toplote kako bi se solarna toplotna energija koristila ne samo leti, već i zimi korišćenjem letnjih viškova koji su sačuvani u tom skladištu.

U Valjevu i Šapcu se kao optimalno rešenje nameće toplotna pumpa koja koristi toplotu iz postojećeg postrojenja za preradu otpadnih voda, a u Sarajevu geotermalna energija. Na Žabljaku se planira izgradnja novog sistema daljinskog grejanja, jer dosad nije postojao, uz upotrebu biomase kao energenta.

Razmatraju se i rešenja koja nisu povezana samo sa proizvodnjom toplotne energije?

Da, to nam je takođe veoma važno – ne želimo da rešimo jedan pojedinačan problem nego da dođemo do održivog rešenja za ceo sistem daljinskog grejanja i hlađenja, i to ne samo tamo gde sistem već postoji, nego i gde ga nema, tako što bismo ga izgradili, što je slučaj sa Žabljakom.

Želimo da pokrijemo ceo sistem – proizvodnju toplotne energije – kroz uvođenje OIE i distribuciju – preko rehabilitacije i modernizacije toplotnih podstanica i mreže, kao i njenog proširenja, ali i da razmišljamo o potrošnji – sa ciljem unapređenja energetske efikasnosti u objektima priključenim na sistem.

Tako u Pančevu razgovaramo i kako da pomognemo u obnovi mreže daljinskog grejanja i povećanju energetske efikasnosti u zgradama.

U Boru, na primer, razmatramo proces modernizacije podstanica i rehabilitacije i optimizacije toplovodne mreže.

U Valjevu želimo da radimo i na energetskoj efikasnosti u zgradama i na proširenju mreže za nove priključke, a Sarajevu da pomognemo da sprovede svoje ciljeve o proširenju mreže.

Šta predviđa deo projekata koji se odnosi na energetsku efikasnost u zgradama?

EBRD se veoma aktivno bavi i energetskom sanacijom stambenih zgrada. Jedan broj gradova u Srbiji nije prešao na naplatu toplotne energije prema potrošnji, najvećim delom zbog građana koji žive u onim zgradama koje su veoma energetski neefikasne, pa bi im se računi uvećali preko granice koju oni mogu da priušte i plate račune.

Tim građanima se mora pomoći i o tome razgovaramo sa lokalnim vlastima. Ideja je da se investicija, koja će doneti manje račune za građane i povećanje vrednosti njihove imovine, finansira iz samih ušteda. Do sada je u ovoj oblasti bilo vrlo malo pomaka, s obzirom da više-stambene zgrade nisu jasno prepoznate od strane komercijalnih banaka kao mogući klijent za odobravanje kredita.

Želimo da uvedemo javni ESCO model (eng. Public ESCO model) u kojem grad ili gradska firma preuzimaju ulogu ESCO firme, koja finansira i izvodi radove, a povraćaj uloženih sredstava se obezbeđuje iz ostvarenih ušteda.

Veoma je važno reći da u odnosu na standardne usluge komercijalnih banaka, EBRD, ne samo da odobrava kredite, nego i iz donatorskih izvora pomaže sprovođenje projekta od pripreme koncepta preko izrade studija do realizacije nadzora radova na terenu. Naši partneri moraju da znaju, i znaju, da smo mi tu tokom celog puta, nećemo im samo dati novac i otići, već smo tu da zajedno sa njima dođemo do cilja koji smo zacrtali.

Za ovaj model energetske sanacije zgrada, u ovom trenutku radimo analize sa lokalnim samoupravama Šapca, Bora, Čačka, Niša, Valjeva, Pančeva i Zrenjanina.

U delu koji se odnosi na proširenja distributivne mreže sistema daljinskog grejanja dolazimo do novih priključaka, što je, takođe, jedna od mera za smanjenje zagađenje vazduha, koju kao rešenje vide i Beograd i Sarajevo.

Da je ova mera efikasna i da je dala rezultate primer je Beograd gde je od 80-ih ugašeno oko 1.200 kotlarnica koje su koristile fosilna goriva – ugalj i mazut, i bile vrlo neefikasne. Da to nije urađeno, poslednjih meseci, kada je zbog specifičnih klimatskih uslova bilo velikih problema u regionu, pa i u Srbiji, zagađenje vazduha u Beogradu bi bilo mnogo veće.

Drugi primer odnosi se takođe na Beograd, gde je formiran program priključenja 21.000 stanova na sistem daljinskog grejanja. Za četiri godine, koliko je trajala realizacija, taj broj je dostignut, ali i premašen s obzirom na veliko interesovanje, tako da je na mrežu priključeno 28.000 privatnih stanova u kojima se ranije koristilo drvo, ugalj ili električna energija za grejanje.

Solarna-termalna toplana u Danskoj

EBRD smatra da je povećanje broja korisnika sistema daljinskog grejanja dobra mera i da doprinosi i unapređenju energetske efikasnosti, kao i smanjenju uticaja grejanja na kvalitet vazduha i želi da razvije slične programe sa ciljem multipliciranja pozitivnih primera iz prakse.

Upravo takav stav je iznela i Radna grupa za zaštitu vazduha koju je formirala Vlada Republike Srbije, time što je proširenje sistema daljinskog grejanja navela kao jednu od prioritetnih mera za poboljšanje kvaliteta vazduha u urbanim sredinama.

Na nedavano održanoj konferenciji u Beogradu Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja  i hlađenja održanoj u okviru 50. kongresa KGH, bilo je prisutno više od 350 domaćih  i stranih učesnika. Šta je glavni razlog velikog interesovanja za ovu temu?

Zato što su OIE i energetska efikasnost postali stvar opšte kulture. To više nije, kao što je bilo pre 30 ili 40 godina, pitanje kojim se bave samo inženjeri i usko specijalizovani eksperti. Građani su svesni da zbog klimatskih promena, visoke cene energije i zagađenja životne sredine moramo da budemo bolje informisani o ovim temama.

Konferencija je bila namenjena ekspertima, ali je zbog velikog broja donosioca odluka i medijske pokrivenosti, poruka proširena mnogo dalje, što je dodatno povećalo značaj i vidljivost OIE i energetske efikasnosti. Šira javnost je tako mogla da sazna šta rade stručnjaci da bi pomogli svima nama da imamo čistiji vazduh, smanje emisije CO2, ali i smanje račune za energiju.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.