Zapadna Evropa zabeležila je najtopliji period jun–jul od početka merenja, pokazuju podaci Kopernikus službe za klimatske promene (C3S).
Prosečna temperatura u Zapadnoj Evropi tokom juna i jula iznosila je 21,62 stepena Celzijusa, odnosno 2,79 stepeni više od proseka za period 1991–2020, pokazuju podaci C3S.
Prethodni rekord, postavljen 2022. godine, premašen je za gotovo 0,9 stepeni.
Iako je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva, temperature su se tokom jula znatno razlikovale od regiona do regiona. U zapadnoj Evropi bile su znatno više od prosečnih, dok su u istočnoj Evropi i Skandinaviji zabeleženi hladniji uslovi.
Prosečna temperatura na evropskom kopnu iznosila je 20,49 stepeni Celzijusa, pa je jul 2026. bio 11. najtopliji jul od početka merenja.
Godina 2026. za sada je treća najtoplija od početka merenja
Na globalnom nivou, jul je bio drugi najtopliji u istoriji merenja, zajedno sa julom 2024. godine i iza rekordnog jula 2023.
Prosečna globalna temperatura iznosila je 16,90 stepeni Celzijusa, što je 1,47 stepeni više od procenjenog proseka za jul tokom predindustrijskog perioda od 1850. do 1900. godine.
Tekuća godina je za sada treća najtoplija od početka merenja, iza 2024. i 2025, dok je poslednjih 11 godina bilo najtoplije u istoriji merenja.
Direktor C3S-a Karlo Buontempo ocenio je da, tokom postojanja ljudske civilizacije, verovatno nije zabeležena ovako topla klima.
„Glavni pokretač ovog zagrevanja, kao što znamo, jesu gasovi sa efektom staklene bašte“, rekao je Buontempo.
Suša, nizak vodostaj i požari
U velikim delovima Evrope tokom jula zabeleženi su znatno sušniji uslovi od prosečnih.
Među njima su delovi Iberijskog poluostrva, Francuske, Nemačke, Austrije i Mađarske, kao i Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, delovi Islanda i zemlje Beneluksa.
Vlažnost površinskog sloja zemljišta u zapadnoj Evropi bila je znatno niža nego u julu 2022. godine, kada je region poslednji put pogodila teška suša.
Dugotrajni sistemi visokog vazdušnog pritiska zadržavali su toplotu nad zapadnom Evropom, dok su ekstremne temperature dodatno pojačavale sušu. Kako se zemljište isušuje, smanjuje se njegovo prirodno rashlađivanje, pa se toplota još lakše akumulira.
Klimatske promene pojačavaju ekstremne vrućine, pri čemu se vrućina i suša sve više međusobno pojačavaju
„Ovo je jasan primer kako klimatske promene pojačavaju ekstremne vrućine, pri čemu se vrućina i suša sve više međusobno pojačavaju“, rekla je Samanta Berdžis iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), koji sprovodi C3S.
Proticaji i vodostaji brojnih evropskih reka bili su znatno niži od prosečnih, a među posebno pogođenima našle su se Sena, Rajna i Dunav. Nizak vodostaj povećao je pritisak na vodosnabdevanje, navodnjavanje, rečni transport i proizvodnju energije u nekoliko evropskih zemalja.
Visoke temperature i suša istovremeno su stvorile uslove za izuzetno intenzivne požare. Požar koji je krajem jula izbio u francuskom departmanu Žironda zahvatio je gotovo 42.000 hektara i primorao više od 220.000 ljudi na evakuaciju.
U isto vreme, požar koji je opisan kao najveći u novijoj istoriji Španije zahvatio je gotovo 44.000 hektara u provinciji Avila, u blizini Madrida.
Veliki požari zabeleženi su i u drugim delovima Evrope, kao i na severozapadu Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i u Kanadi.
Rekordna temperatura površine mora
C3S je u julu zabeležio i najvišu prosečnu temperaturu površine mora za taj mesec u okeanima izvan polarnih oblasti.
Ona je dostigla 20,96 stepeni Celzijusa i premašila prethodni julski rekord od 20,89 stepeni, postavljen 2023. godine.
Rekordne temperature zabeležene su duž delova evropske obale Atlantskog okeana i u zapadnom Mediteranu, gde su registrovani snažni i, na pojedinim mestima, veoma intenzivni morski toplotni talasi.
Rekordu je doprinelo i razvijanje klimatskog fenomena El Ninjo u ekvatorijalnom delu Tihog okeana.
