Životna sredina

Vazduh u Srbiji treću godinu zaredom prekomerno zagađen PM česticama

Vazduh u Srbiji trecu godinu zaredom prekomerno zagadjen

Foto: Freepik

Objavljeno

06.10.2023.

Država

,

Komentari

comments icon

1

Podeli

Objavljeno

06.10.2023.

Država

,

Komentari

comments icon

1

Podeli

Srbija treću godinu zaredom, zahvaljujući povećanim koncentracijama otrovnih suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10) ima prekomerno zagađen vazduh, a grejna sezona još nije ni počela.

Dejan Lekić, autor aplikacije xEco, kaže da u poslednje dve godine kvalitet vazduha u Srbiji u skoro svim mestima na kojima se obavlja merenje suspendovanih čestica, spada u treću kategoriju odnosno da je prekomerno zagađen.

Zvaničnu ocenu kvaliteta vazduha u Republici Srbiji dobijamo kroz Godišnji Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji koji izrađuje Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA).

„Poslednji ovakav izveštaj objavljen je krajem prošle godine sa podacima za 2021. godinu i na osnovu njega možemo konstatovati da je skoro u svim mestima na kojima se obavlja merenje suspendovanih čestica PM2.5 i/ili PM10 vazduh najlošije, treće kategorije to jest prekomerno zagađen“, objasnio je Lekić.

U očekivanju sličnog izveštaja za 2022. godinu, a na osnovu podataka iz automatskog monitoringa kvaliteta vazduha koji sprovode SEPA, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd i Grad Pančevo možemo zaključiti da se slična situacija ponovila i prošle godine.

Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Vlade Srbije je u potpunosti usklađena sa EU regulativom

„Naime, na osnovu podataka u aplikaciji xEco Vazduh, Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) je još 1. januara 2023. godine objavila preliminarnu analizu ovih podataka za 2022. godinu koja pokazuje da su granične vrednosti za suspendovane čestice prekoračene na mnogim mestima“, rekao je Lekić.

Srednja maksimalna dozvoljena godišnja vrednost za koncentraciju PM10 čestica iznosi 40 mikrograma po metru kvadratnom (µg/m3). U 2022. ova vrednost je premašena u Užicu, Valjevu, Novom Pazaru, Beogradu, Pančevu i Velikim Crljenima.

Srednja maksimalna dozvoljena godišnja vrednost za koncentraciju PM2.5 čestica iznosi 25 µg/m3. Ova vrednost je u 2022. godini premašena u Novom Pazaru, Užicu, Valjevu, Smederevu, Pirotu, Lazarevcu, Čačku, Kosjeriću i Nišu.

Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Vlade Srbije je u potpunosti usklađena sa EU regulativom u ovoj oblasti. Uredba propisuje 35 dana kao maksimalan broj dana u kojima se toleriše prekoračenje srednje dnevne granične vrednosti PM10 od 50 µg/m3.

Međutim, u Srbiji je lista gradova koji su u 2022. premašili broj od 35 dana podugačka i uključuje: Užice, Popovac, Valjevo, Novi Pazar, Smederevo, Beograd, Pirot, Kosjerić, Pančevo, Veliki Crljeni, Čačak, Niš, Obrenovac i Kragujevac.

Pred nama je 75 dana grejne sezone

Analiza podataka u 2023. godini za Srbiju koju aplikacija xEco Vazduh obezbeđuje u realnom vremenu, pred početak drugog dela ovogodišnje grejne sezone pokazuje vrlo slične tendencije kao i u 2021. i 2022. godini.

„Naime, u toku prvih 277 dana, praktično nakon tri četvrtine vremena u ovoj godini možemo već sada konstatovati da će vazduh u određenom broju mesta biti najlošije treće kategorije, dakle prekomerno zagađen, samo na osnovu podataka o broju dana sa prekoračenjem srednje dnevne granične vrednosti PM10 (50 µg/m3) u tekućoj godini“, kaže Lekić.

Vazduh i u 2023. prekomerno zagađen

Lokacije, odnosno merne stanice, koje u tekućoj godini beleže prekoračenje od 35 dana sa prekomernom koncentracijom PM 10 čestica su: Popovac (107 dana), Valjevo (73), Beograd Leštane (60), Novi Pazar (59), Beograd Mladenovac (57), Beograd Borča i Pančevo Starčevo (55), Užice (50), Beograd Zemun Ugrinovačka (45), Kosjerić i Veliki Crljeni (44), Beograd Zemun Tošin bunar (43), Beograd Lazarevac i Niš Osnovna škola Sveti Sava (41), Smederevo Radinac (39) i Institut za javno zdravlje Niš (38).

Počinje grejna sezona, što znači da će negativi rekordi zagađenja vazduha nastaviti da se nižu i da će 2023. biti treća u nizu godina sa prekomernim zagađenjem vazduha.

„Čitav niz gradova će vrlo verovatno biti pridružen ovoj listi imajući u vidu da je u njima broj dana sa prekoračenjem iznad 20 a pred nama je oko 75 dana grejne sezone“, naglašava Lekić i dodaje da značajan broj mernih mesta već sada beleži i prekoračenja graničnih vrednosti za srednje godišnje koncentracije PM2.5 i PM10.

Region ima najzagađeniji vazduh u Evropi

U poređenju sa zemljama regiona, a na osnovu informacija dostupnih na portalu IQAir, dolazimo do podatka da je u toku 2022. godine, država sa najzagađenijim vazduhom u Evropi bila Bosna i Hercegovina sa srednjom godišnjom koncentracijom suspendovanih čestica PM2.5 od 33,6 µg/m3, sledi je Severna Makedonija (25,6 µg/m3), dok je Srbija na nezavidnom, trećem mestu sa 24,7µg/m3. Dalje slede Hrvatska (23,5), Turska (21,1) i Grčka (19).

Lošiji vazduh od građana Srbije udišu samo stanovnici susednih zemalja: Bosne i Hercegovine, Crne Gore, i Severne Makedonije

Do sličnih rezultata možemo doći i analizom izveštaja Evropske agencije za životnu sredinu (eng. EEA – European Environment Agency). U poslednjem izveštaju o kvalitetu vazduha – Status kvaliteta vazduha u Evropi 2023, konstatuje se da kada je reč o koncentraciji PM2.5 čestica lošiji vazduh od građana Srbije udišu samo stanovnici susednih zemalja – Bosne i Hercegovine, Crne Gore, i Severne Makedonije.

Ukoliko pogledamo svetsku rang listu, u lošijoj situaciji su samo građani nerazvijenih afričkih zemalja, bliskoistočne i centralno-azijske zemlje. Lekić naglašava da poređenje sa ovim državama nema poseban značaj  jer se ne mogu porediti sa evropskim zemljama u kontekstu klimatoloških uslova, a ni odgovarajuće zakonske regulative.

EU razmatra pooštravanje propisa

Decembra 2022. godine usvojen je Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom koji predviđa  investicije od oko 2,6 milijarde evra u unapređenje kvaliteta vazduha pre svega kroz smanjenje emisija zagađujućih materija iz termoenergetskog sektora, industrije, saobraćaja i malih ložišta i kotlarnica.

„U toku poslednjih nekoliko godina u nekim mestima primetan je blagi pad srednjih godišnjih koncentracija dominantne zagađujuće materije – suspendovanih čestica no, kao što iz priloženog možemo zaključiti, i dalje se nalazimo u „crvenoj“ zoni, sva veća mesta u centralnoj Srbiji u kojima postoji državni sistem za automatsko merenje kvaliteta vazduha su praktičnu u prekoračenju graničnih vrednosti definisanih zakonom. Situacije u Vojvodini je za nijansu bolja i to pre svega u gradovima na istoku Vojvodine (Kikinda, Vršac) koji imaju veoma povoljne geografsko-klimatske uslove u kontekstu kvaliteta vazduha, ravan teren i čestu pojavu vetra“, objasnio je Lekić.

Nijedna merna stanica u Srbiji ne beleži koncentracije PM2.5 čestica manje od 25 µg/m3

Sve ovo posebno zabrinjava imajući u vidu da je Svetska zdravstvena organizacija septembra 2021. godine donela nove preporučene vrednosti za maksimalne koncentracije zagađujućih materija bezbedne za zdravlje ljudi. Tako je preporučena maksimalna koncentracija za PM2.5 spuštena na čak 5 µg/m3 , odnosno pet puta manje u odnosu na 25 µg/m3 kolika je bila ranija preporučena vrednost.

„Odgovarajuća tela EU već razmatraju unošenje ovih preporuka u sopstvenu regulativu što će imati direktan uticaj i na zemlje kandidate u koje spada i Srbija“, dodaje Lekić.

Trenutno, nijedna merna stanica u Srbiji ne beleži koncentracije PM2.5 čestica manje od 25 µg/m3.

„Onih 2,6 milijarde evra su za cilj imale dostizanje sadašnjih limita propisanih zakonom, svako dalje smanjenje graničnih vrednosti će iziskivati značajno veća finansijska sredstva, kao i dramatično više rada i posvećenosti u narednom periodu“, zaključuje Lekić

Uticaj PM čestica na zdravlje

S obzirom da su suspendovane čestice PM2.5 i PM10 izuzetno malih dimenzija dugo se zadržavaju u sloju vazduha koji udišemo. Poređenja radi, prečnik ljudske dlake je 70 mikrometara, a suspendovane čestice su 30 puta manje u prečniku, zbog toga one mogu dospeti do alveola u plućima ljudi.

U PM česticama emitovanim sagorevanjem lignita i mrkog uglja mogu se pronaći tragovi žive, molibdena, selena, arsena, hroma, mangana, talijuma. Prilikom sagorevanja nafte emituju se i čestice sa vanadijumom i niklom, koji su takođe veoma toksične.

Industrija obojene metalurgije emituje čestice olova, arsena, kadmijuma, bakra, cinka, dok su nikl i hrom uglavnom ostaci u industrijama čelika i gvožđa.

Sve PM čestice koje sadrže ova toksične materije, a uglavnom ih većina ima u mestima gde su prisutne pomenute industrije, izuzetno su opasne po zdravlje ne samo čoveka, već i ostalih živih bića.

U najugroženiju grupu spadaju mala deca, trudnice i stari ljudi, kao i oni koji imaju plućne i kardiovaskularne bolesti.

Dugoročna izloženost PM2.5 povećava rizik od kardiovaskularnog mortaliteta i smanjuje očekivani životni vek

American Heart Association je utvrdila da izloženost PM2.5 česticama tokom samo nekoliko sati nedeljno može izazvati smrtnost od kardiovaskularnih bolesti. Dugoročna izloženost od nekoliko godina povećava rizik od kardiovaskularnog mortaliteta i smanjuje očekivani životni vek populacije u rasponu od nekoliko meseci do nekoliko godina.

Veće koncentracije i dugoročna izloženosti mogu uticati na povećanje krvnog pritiska, nedostatak daha, srčani i moždani udar, pojavu drugih kardiovaskularnih oboljenja i raka.

PM10 čestice mogu izazvati iritacije nosa, grla, ždrela, kratak dah, kašljanje, umanjene plućne i srčane funkcije, prevremene porođaje, nisku masu novorođenčeta, kancer i astmatične napade.

Komentara: (1)
Radmilo Pešić / 11.10.2023.

Sve tačno i dobro poznato! Čemu samo ova fotografija iz Ukarajine?

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

srbija litijum memorandum eu solc vucic

Srbija i EU potpisali memorandum koji podržava otvaranje rudnika litijuma Rio Tinta

6. oktobar 2023. - Potpisan je Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila

odbor za zastitu zivotne sredine univerziteta u beogradu protiv projekta jadar

Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu: Projekat Jadar nema ekonomsko, ekološko, socijalno, niti moralno opravdanje

6. oktobar 2023. - Odbor za zaštitu životne sredine je stručno i savetodavno telo čija je funkcija da Senatu i drugim organima Univerziteta podnosi predloge u cilju zaštite i unapređenja životne sredine

Australijska kompanija Volt Resources potragu litijumom Srbiji

Australijska kompanija čeka da se uključi u potragu za litijumom u Srbiji

6. oktobar 2023. - Volt Resources čeka dozvolu za geološka istraživanja u zapadnoj Srbiji, uključujući područje pored lokacije Rio Tintovog planiranog rudnika

jadar litijum rio tinto vlada srbije uredba

Vlada Srbije novom uredbom odblokirala projekat Jadar

6. oktobar 2023. - Vlada Srbije usvojila je uredbu kojim je projekat Jadar vraćen u stanje pre donošenja uredbe kojom je zaustavljen, a koju je nedavno Ustavni sud proglasio neustavnom