U Beogradu ispred Narodne skupštine Srbije proglašen Ekološki ustanak

Više hiljada demonstranata okupilo se u centru Beograda, zahtevajući zaštitu životne sredine i javnog zdravlja. „Ja sam priroda i priroda je ja“, poručio je pesnik Ljubivoje Ršumović.

Rio Tinto istražuje rezerve litijuma kod Loznice sa najavom eksploatacije, pored toga istražuje se i kod Valjeva, a izdata je i dozvola za  istraživanje u Gornjoj Dobrinji blizu Požege, rekao je dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić na početku protesta za zaštitu životne sredine u glavnom gradu nazvanom Ekološki ustanak.

Okupljanje više hiljada ljudi je organizovao pokret Odbranimo reke Stare planine. Učestvovali su pripadnici i pripadnice desetina organizacija iz cele Srbije i iz regiona. Govornici na bini ispred Narodne skupštine ukazali su na štetu od rada novih kamenoloma i planiranih gumara, trovanja vodotokova, seče šuma i zagađenosti vazduha.

Ristić je izjavio da su u Loznici su već tri trovačnice: rudnik olova i antimona Zajača, rudnik antimona Stolice i ruševine nekadašnje Viskoze na 70 hektara sa hiljadama kubika najgorih otrova što su ostali posle gašenja tog hemijskog kombinata. Dodao da se sada razvija projekat četvrte trovačnice, rudnika jadarita.

Rio Tinto će tamo uništiti stotine hektara šume i još toliko njiva, a 900 hektara zemljišta biće pogođeno sleganjem usled podzemne eksploatacije rude i vode, po njegovim rečima. Dekan Šumarskog fakulteta je upozorio da bi deponije zauzele nekoliko stotina hektara i da bi bile visoke više desetina metara i zatrpale vrh sliva lokalnog potoka Štavica.

Zelena pluća Beograda u opasnosti

Ristić je podsetio da su investitori prošle godine objavili nameru da poseku 40 hektara zelenila u Košutnjaku, a da drugi planiraju da na Avali unište nekoliko hektara kvalitetne šume, zelenih pluća Beograda, radi izgradnje ski-staze.

Investitorski urbanizam vodi u urbanu kataklizmu, upozorava dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić

I nepismeni gospodar Srbije Miloš Obrenović je zabranio seču šume na Avali, izjavio je i rekao da investitorski urbanizam „vodi u urbanu kataklizmu“. Ristić je kazao da je u Srbiji po zvaničnoj statistici u januaru umrlo 11.500 ljudi više nego što je rođeno.

„Nažalost, mi smo narod koji kopni, topi se i lagano nestaje. Samo mi možemo to da preokrenemo i da zaustavimo. Srbiji treba život, treba rađanje, treba obnova. Naravno da nam treba i razvoj, ali ne razvoj koji dovodi do zagađenja vazduha, do kasapljenja šuma, uništavanja njiva, odvođenja vode i raseljavanja našeg stanovništva“, naveo je.

Rio Tinto će izgubiti svaki evro

U Srbiju su dobrodošli svi, i Amerikanci i Rusi i Kinezi, ali pod jednim uslovom: „Nema trovanja naše dece“, rekao je Aleksandar Jovanović Ćuta ispred pokreta Odbranimo reke Stare planine. „Da zahtevamo da nam decu ne truju sumpor-dioksidom? To se, bre, ne zahteva. To se brani!“, poručio je.

On je zapretio Rio Tintu da će izgubiti svaki evro koji je uložio, optuživši kompaniju da namerava da truje decu Srbije. „U toku je sveopšti napad na sve što je zdravo u ovoj zemlji. Došli smo ovde da kažemo ne onima koji svaki dan skrnave naše reke i našu prirodu“, izjavio je Jovanović.

Ja sam voda i voda je ja

„Ja sam voda i voda je ja“, kazao je pesnik Ljubivoje Ršumović, citirajući mudrost starosedelaca Novog Zelanda. Maori su uspeli da svoju kultnu reku Vanganui proglase živim bićem, pravnim subjektom i izdejstvuju kod parlamenta da ta reka dobije zaštitnike, ombudsmane, naglasio je.

Danas nam je potreban ekološki patriotizam, po rečima ovog pesnika. „Ja sam drvo i ono drvo je ja. Ja sam zemlja i ova zemlja je ja. Ja sam vazduh i ovaj vazduh je ja… Ja sam priroda i priroda je ja“, izjavio je Ršumović.

Cane Partibrejkers: Mi drugu zemlju nemamo. Mi smo odavde, ovo je naša dimenzija.

Bez vode nema slobode, bez zemlje nema hrane, a bez vazduha nema života, rekao je Zoran Kostić Cane, pevač Partibrejkersa. „Mi drugu zemlju nemamo. Mi smo odavde, ovo je naša dimenzija“, izjavio je.

Ljudi iz regiona dele iste probleme

Na Ekološki ustanak je došla i Lejla Kusturica iz Koalicije za zaštitu rijeka Bosne i Hercegovine i otkrila da su u Beograd doputovali i aktivisti i aktivistkinje iz Banjaluke, Foče i Višegrada. „Mi smo, ljudi, danas ovdje s vama zato što dijelimo iste probleme: nepravednu, bahatu vlast, potpuno zanemarivanje lokalnih zajednica za korist nekih moćnika i, ono što mene najviše boli, a vjerujem i vas, oduzimanje dostojanstva običnom čovjeku,“ poručila je na skupu.

Meni je Lejla bila najbolja ❤️ ima nade #ekoloskiustanak #beograd #pozdravizkasabe #solidarnost pic.twitter.com/11sm4FPRg7

— ꧁𓊈𒆜🅺🆄🅿🅴🅺 🅴🅵🅴🅽🅳🅸🅹🅰𒆜𓊉꧂ (@K_U_P_E_K) April 10, 2021

Srbija je u gasnim komorama, ostaje bez vode

„Mi nismo nikakva opozicija ovoj vlasti. Mi smo opozicija sveopštem ludilu privatizacije, eksploatacije i uništavanja prirode. Znate nas svi. Svugde nas ima. Mi smo oni odgovorni, zabrinuti, oni dosadni na javnim raspravama. Mi smo ispred fabrike žednih u Zrenjaninu i mi noćimo na Staroj planini, gledajući šta će da se desi. A staćemo i sutra ispred svake mašine, gde god se pojavi“, istakla je Iva Marković iz Prava na vodu.

Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu, rekla je da zbog malih hidroelektrana Vlasotince ostaje bez vode. „Zbog toga što je Zijin ispustio ogromne količine toksina u reku Pek, Kučevo ostaje bez vode. Zbog toga što se intenzivno eksploatiše nafta u Banatu, Zrenjanin ostaje bez vode“, istakla je i navela da će zbog rudnika na zapadu Srbije Loznica, Valjevo, Šabac i Beograd ostati bez vode. Zbog toksičnih gasova čitava Srbija je veoma često „u gasnim komorama“, kaže Đorđević.

https://twitter.com/VlaskiMag/status/1380886268612120580?s=20

Ekološki ustanak je nastavljen šetnjom pored zgrade Vlade Srbije, sedišta Rio Tinta i Radio-televizije Srbije.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je pred Ekološki ustanak izjavila da ovi problemi nisu nastali preko noći i da ne postoje instant rešenja. Obećala je da će se pre kraja godine videti rezultati vladinih projekata te da će 2020. „obeležiti do sada najveća ulaganja u ovu oblast.“