prenosni sistem

Obnovljivi izvori energije okosnica energetske strategije Kosova 2031

Obnovljivi izvori energije su okosnica energetske strategije Kosova* do 2031. godine

09.06.2022. - Kosovo* namerava da najkasnije do 2031. podigne udeo obnovljivih izvora do bar 35 odsto, stoji u nacrtu vladine energetske strategije

Kina pustinju Gobi dzinovsku elektranu solar vetar 450 gigavata

Svet

Kina pretvara pustinju Gobi u džinovsku elektranu na solar i vetar od 450 gigavata

16.03.2022. - Kina u pustinji Gobi već radi projekte solara i vetra od sto gigavata, a upravo je podigla cilj za 2030. na neverovatnih 450 gigavata.

Albanija

Albanija će udesetostručiti kapacitet iz vetra, solara do kraja 2023. godine

25.01.2022. - Operator prenosnog sistema Albanije OST veruje da će 2023. kapacitet solarnih i vetroelektrana vezanih na mrežu dostići 220,4 megavata

Kosovo*

Kosovo* uvelo restrikcije struje zbog visokih cena uvoza, nestabilnosti mreže

23.12.2021. - Kosovo* je uvelo restrikcije zbog skoka potrošnje struje, male proizvodnje, visokih cena uvoza i smetnji na evropskom prenosnom sistemu

Grcka povezivanje 6 GW obnovljivih izvora strujnu mrezu

Grčka

Grčka na putu da ove godine odobri povezivanje 6 GW iz obnovljivih izvora na strujnu mrežu

09.06.2021. - Admie procenio da će ove godine odobriti povezivanje 6 GW na mrežu iz budućih zelenih elektrana, od 10 GW, koliko Grčka planira do kraja decenije

Severna Makedonija

MEPSO započeo rekonstrukciju dalekovoda Štip-Ovče Pole

06.03.2021. - Operater prenosnog sistema Severne Makedonije (MEPSO) započeo je radove na rekonstrukciji dalekovoda Štip-Ovče Pole, a projekat je vredan 1,41 milion evra.

Region/EU

Kako su operatori prenosnih sistema BiH, Hrvatske i Srbije ujedinili evropsku sinhronu zonu posle raspada na dva dela?

03.03.2021. - Najnoviji izveštaj evropske agencije ENTSO-E objašnjava kako su kompanije iz regiona obavile spajanje sinhrone zone Kontinentalna Evrope.

Hrvatska

Rekordna proizvodnja zelene energije u Hrvatskoj

07.12.2020. - Zbog vremenskih prilika, obilnih kiša i jakog vetra, proizvodnja u hidroelektranama i vetroelektranama dostigla 48 GWh, dok je potrošnja bila 47 GWh.