OIE

Obnovljivi izvori energije su okosnica energetske strategije Kosova* do 2031. godine

Obnovljivi izvori energije okosnica energetske strategije Kosova 2031

Foto: Ministarstvo ekonomije

Objavljeno

09.06.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

09.06.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Kosovo* namerava da najkasnije do 2031. podigne udeo obnovljivih izvora u potrošnji struje do bar 35 odsto, stoji u nacrtu vladine energetske strategije. Ona predviđa ukupno 1,4 gigavata takvih kapaciteta uključujući sto megavata od prozjumerâ. Jedan od prioriteta je da se sledeće godine sprovede tržišna integracija s Albanijom.

Ministarka ekonomije Kosova* Artane Rizvanolli predstavila je energetsku strategiju do 2031. s naglaskom na obnovljive izvore, za koje je kazala da su okosnica tog dokumenta. Ukupni instalirani kapacitet za proizvodnju struje je trenutno 1,54 gigavata, od čega dve zastarele elektrane na lignit čine 84 odsto.

Predviđeno je da do kraja perioda udeo obnovljivih izvora u potrošnji u tom sektoru dostigne najmanje 35 procenata, u poređenju sa prošlogodišnjih 6,3 odsto i ciljem od 13 procenata za 2025. godinu. To će omogućiti smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte u elektroenergetskom sistemu za 32 odsto, stoji u dokumentu.

Energetska strategija je stavljena na javnu raspravu do 27. juna.

Ciljani kapacitet za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora za 2025. je 490 megavata

Kosovo* namerava da izgradi solarne i vetroelektrane koje će ukupni kapacitet zelene energije povećati do 1,4 gigavata do kraja perioda, uključujući sto megavata iz segmenta prozjumera, a cilj može u međuvremenu biti povećan. Cilj za 2025. je 490 megavata, dvostruko više od ukupne snage iz 2021. godine. Vetroelektrane su u miksu prošle godine učestvovale sa 137 megavata, a hidroelektrane sa 101 megavatom, uz samo deset megavata iz fotonaponskih sistema i 1,2 megavata na biomasu.

Prozjumeri su 2021. raspolagali sa dva megavata kapaciteta. Godine 2025. bi trebalo da imaju pet puta više, da bi se taj nivo zatim do 2031. udesetostručio.

Investicije u mrežu treba da do 2025. omoguće integraciju ukupno 500 megavata iz vetra i solara, a do kraja perioda dva gigavata. U vladi ističu i cilj da se gubici u elektrodistribuciji više nego prepolove, na devet procenata, a da je srednjoročni cilj 14,5 odsto.

Tržišna integracija s Albanijom biće završena sledeće godine

„Tržišna integracija s Albanijom je jedan od najvećih prioriteta i izuzetno je važna za Kosovo. Energetski sistemi Kosova i Albanije se nadopunjuju – termoenergetski sistem Kosova i hidroenergetski sektor u Albaniji. Kosovo nema fleksibilne i kapacitete proizvodnje za brzo reagovanje koji bi služili kao kapacitet sistemskih rezervi, dok Albanija ima više takvih postrojenja“, piše u strategiji.

Dokument ostavlja mogućnost instaliranja prekograničnih gasnih interkonekcija

Najvažniji prvi korak će biti pokretanje rada Albanske berze struje ALPEX u punom obimu, što se očekuje početkom 2023, naglasila je vlada.

Svaki gasni projekat je do sada bio obustavljen. Ipak, strategija ostavlja otvorenu mogućnost za zajedničke investicije u gasne elektrane u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Grčkoj. Opcije za izgradnju domaćeg sistema za prirodni gas i proizvodnju električne energije od tog fosilnog goriva trenutno se razmatraju u okviru izrade Master plana za gas i studije izvodljivosti za interkonekciju sa Severnom Makedonijom.

Subvencije će pomoći ranjivim domaćinstvima da prebrode energetsku tranziciju

Tekuća energetska kriza je dokazala da kosovski energetski sistem mora da bude sveobuhvatno transformisan da bi postao otporniji, nezavisan i fleksibilan, navedeno je u strategiji. Vlada je navela da je posvećena sprovođenju socijalne pravde u toj tranziciji. Građanima i građankama će biti omogućen pristup priuštivim energentima i dobiće priliku da postanu učesnici u tom sektoru kao proizvođači i proizvođači za sopstvene potrebe, piše u dokumentu.

Stara termoelektrana na ugalj Kosovo A 2028. prelazi u stratešku rezervu

Napomenuto je da će ranjiva domaćinstva moći da koriste subvencije za izolaciju kuća, instaliranje solarnih panela i kupovinu efikasnih kućnih aparata i grejnih sistema.

Kosovo* planira da se do 2025. pripremi za uvođenje naplate na ime emisija ugljenika. To će omogućiti da se za ugljenik odredi cena, koja će vremenom rasti, otkriva energetska strategija. Cilj je da se do 2031. postigne integracija sa Sistemom Evropske unije za trgovanje emisijama.

Što se tiče planova za rekonstrukciju termoelektrana na lignit u Obiliću, dva preostala bloka u Kosovu A bi po okončanju tog projekta bila 2028. prebačena u stratešku rezervu, a radovi na oba bloka u Kosovu B treba da budu gotovi 2024. odnosno 2025. godine, što treba da učini njihov rad pouzdanijim.

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

čisti vodonik Devet clanica EU zeli proizvodnju vodonika iz nuklearne energije

Devet članica EU traži zeleni status za vodonik dobijen pomoću struje iz nuklearki

9. jun 2022. - Devet država članica želi da ružičasti i zeleni odnosno čisti i obnovljivi vodonik u EU imaju isti status, radi ubrzavanja dekarbonizacije

azerbejdzan prirodni gas ministarski savet djedovic

Azerbejdžan na dobrom putu da duplira isporuke gasa Evropi, ali i započne izvoz zelene energije

9. jun 2022. - Predstavnici ukupno 15 zemalja i EU prisustvovali su 9. ministarskom sastanku Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora u Bakuu

krivaca vetropark prvi komercijalni ugovor o otkupu struje axpo mk grupa alfi erste

Potpisan prvi komercijalni ugovor o otkupu struje u Srbiji – obezbeđeno finasiranje za vetropark Krivača

9. jun 2022. - MK grupa i ALFI Green Energy Fund obezbedili su 155 miliona evra za ulaganje u vetropark od konzorcijuma kreditora koje predvodi Erste grupa

Slovenacki DEM reverzibilnu hidroelektranu 440 megavata Kozjak

Slovenački DEM se sprema da izgradi reverzibilnu hidroelektranu od 440 megavata

9. jun 2022. - Dravske elektrarne Maribor (DEM) šire poslovanje sa hidroelektrana na vetroparkove i solarne farme, baterije i geotermalnu energiju