Srbija će u INEKP-u za 2030. ciljati smanjenje emisija od 40,3 odsto

Ministarstvo rudarstva i energetike je predstavilo preliminarne ciljeve za integrisani nacionalni energetski i klimatski plan pred pokretanje javne rasprave. Vlada želi da do 2030. ustostruči kapacitet solarnih elektrana i udesetostruči instalisanu snagu u vetroparkovima. Takođe namerava da na kraju decenije emisije gasova s efektom staklene bašte budu 40,3 odsto manje, a da udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije dostigne 41 procenat.

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) je u izradi uz radni slogan ‘Biti ili ne biti’, kazali su na predstavljanju načelnih ciljeva predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike. Pet scenarija i inicijalne brojke će biti stavljeni na sveobuhvatnu javnu raspravu, sa domaćim i stranim institucijama, kompanijama i svakim građaninom i građankom, izjavila je potpredsednica vlade i resorna ministarka Zorana Mihajlović.

Ovaj strateški dokument treba da usmeri Srbiju ka postizanju klimatske neutralnosti najkasnije 2050. uz ambiciozne ciljeve za tekuću deceniju. Ministarstvo je izložilo preiminarne ciljeve za 2030. godinu:

• Smanjiti emisije gasova s efektom staklene bašte za 40,3 odsto sa nivoa iz 1990. godine,
• Dostići udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije od 41 odsto,
• Dostići udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije od 49,1 odsto,
• Dostići udeo obnovljivih izvora energije u grejanju i hlađenju od 50,9 odsto,
• Dostići udeo obnovljivih izvora u saobraćaju od 6,1 odsto,
• Podići energetsku efikasnost da se primarna potrošnja energije smanji na 14.750 megatona ekvivalenta nafte,
• Podići energetsku efikasnost da se finalna potrošnja energije smanji na 9.528 megatona ekvivalenta nafte,
• Povezati solarne elektrane ukupne snage 1,54 gigavata na elektroenergetsku mrežu, što je stotinu puta više od sadašnjeg nivoa, i
• Povezati vetroelektrane zbirne snage 3,51 gigavata na elektroenergetsku mrežu, što je deset puta više od postojećeg kapaciteta u Srbiji.

Srbija će po INEKP-u morati da donese važne odluke

Izrada nacionalnih planova za klimu i energetiku (eng. NECP) je jedna od obaveza po propisima Evropske unije za ispunjavanje ciljeva u tim domenima, na putu ka dostizanju ugljenične neutralnosti do polovine veka. Takav dokument je na Zapadnom Balkanu i među ugovornim stranama Energetske zajednice dosad usvojila samo Severna Makedonija, pre dva meseca, a Albanija je predala svoj nacrt u decembru.

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do 2030. sa vizijom do 2050. godine će usmeriti Srbiju ka povećanju energetske bezbednosti i zaštite životne sredine, naglasila je vicepremijerka Mihajlović. INEKP treba da donese zelena radna mesta, a voda, vazduh i zemljište će biti čisti, uz unapređenje energetske efikasnosti i omogućavanje domaćinstvima da proizvode električnu i toplotnu energiju za grejanje, kazala je.

Domaćinstva će po INEKP-u moći da proizvode električnu i toplotnu energiju za grejanje, izjavila je vicepremijerka Zorana Mihajlović

„Ovaj plan znači da smo dovoljno snažni, jaki i odgovorni da shvatimo šta znači da se borimo za našu energetiku, da se borimo za našu životnu sredinu. Ovaj plan takođe znači da nema zatvaranja očiju. Ovaj plan znači snagu države da pokrene velike promene. Ovaj plan takođe znači da moramo da donesemo ozbiljne odluke“, izjavila je potpredsednica vlade. Mihajlović je dodala da će taj dokument omogućiti priredni rast i usvajanje novih tehnologija i istakla da je to dužnost prema budućim generacijama.

Kašnjenje u zelenoj energetskoj tranziciji

S INEKP-om dolaze novi načini proizvodnje električne i toplotne energije, uz postepeno odbacivanje prljavih tehnologija i proizvodnje energije iz fosilnih goriva, navela je. Mihajlović je ponovila da je u scenarijima i mogućnost instaliranja modularnih nuklearnih elektrana. Međutim, po njenim rečima, ta opcija mora na široku raspravu na nivou cele države.

„Srbija već kasni i u izgradnji novih kapaciteta i u zelenoj energetskoj tranziciji. Politička volja je jasna – rekli smo da hoćemo u EU, ali zbog nas samih moramo da donesemo neke odluke“, izjavila je Mihajlović. Ona tvrdi da je u zemlji još uvek mnogo otpora protiv tih inicijativa.

Na prezentaciji, održanoj u Beogradu, ministarstvo je istaklo projekte reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3. Za potonji je predviđeno da se na akumulaciji postavi plutajuća solarna elektrana, otkrili su zvaničnici. Napomenuli su i da Srbija velike nade polaže u proizvodnju zelenog vodonika i njegovo korišćenje u transportu.

U planu više interkonekcija za gas, električnu energiju sa susednim zemljama

Srbija takođe namerava da instalira gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom, Rumunijom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Crnom Gorom, objavilo je ministarstvo. Osim toga, na događaju je rečeno da će biti izgrađeno još jedno skladište gasa i da su u planu strujne interkonekcije sa susednim zemljama.

Vlada Srbije gura projekte dve reverzibilne hidroelektrane koje bi poslužile za balansiranje zelene električne energije

Događaju su prisustvovali ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Giaufret i direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkowski.

Na INEKP-u se radi kroz projekat Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć – IPA. Finansira ga Evropska unija, a sprovodi ga konzorcijum iz Grčke kojeg predvodi advokatska firma LDK Consultants SA u saradnji sa organizacijom CRES (Center for Renewable Energy Sources and Saving).