U fokusu

Nema odustajanja od Zelene agende

Nema odustajanja Zelene agende Zorana Mihajlovic u fokusu

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Objavljeno

09.07.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

09.07.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Autorka: Prof. dr Zorana Z. Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike

Događaji na energetskom tržištu u poslednjih godinu i po dana aktuelizovali su poznatu maksimu energetskih stručnjaka da je energija najskuplja onda kad je nema. Pored svih drugih procesa koji su intenzivirani u protekle dve godine, od izlaska iz pandemije COVID-19, preko borbe protiv klimatskih promena koja je uslov budućeg razvoja, od početka napada Rusije na Ukrajinu imamo i novu geopolitičku, a sa njom i novu energetsku realnost.

Bez obzira na sve mere koje države preduzimaju da obezbede dovoljno energije i energenata ove zime, niko ne zaboravlja na važnost Zelene agende, već je smatraju ključnim instrumentom za uspostavljanje dugoročne energetske bezbednosti.

Istu ovu bitku vodimo i u Srbiji, da obezbedimo da na zimu bude svega dovoljno, a da istovremeno donosimo planove i strategije i pripremamo projekte od kojih zavisi energetska bezbednost i ukupan održivi razvoj naše zemlje u decenijama ispred nas.

Ne zaboravimo da Srbija kasni najmanje deceniju u energetskoj tranziciji i ne može se porediti sa drugim zemljama koje su ugalj gotovo potpuno zamenile drugim izvorima, i sada ih aktiviraju kao stratešku rezervu. Srbija je “uskočila“ u možda i poslednji vagon “voza” zelene energetske tranzicije, sa ciljem da se priključi zemljama koje su tim putem krenule mnogo ranije.

Novi zakonodavni okvir je baza za povećanje ulaganja

Prošle godine donet je novi zakonodavni okvir, uključujući prvi poseban Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) i novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.

Na taj način, napravili smo bazu za veća ulaganja u ove dve najvažnije oblasti za budućnost Srbije u energetici. U oblasti OIE, cilj je da ubrzamo investicije u nove kapacitete, jer trenutno imamo svega 3,5 odsto energije proizvedene iz vetra i sunca u energetskom miksu, a skoro 70 procenata iz uglja.

Zeleni vodonik je u novom zakonu prvi put prepoznat kao obnovljiv izvor energije

Zajedno sa izgradnjom reverzibilnih hidroelektrana – Đerdap 3 i Bistrica, OIE bi trebalo da čine okosnicu novih kapaciteta i energetske bezbednosti u decenijama ispred nas, zajedno sa drugim izvorima bazne energije. Novim Zakonom o korišćenju OIE, uveli smo i institut kupca-proizvođača sa kojim građani postaju aktivni učesnici energetske tranzicije, i prvi put prepoznali kao OIE zeleni vodonik, koji predstavlja budućnost kad je reč o energetici.

Pokrenuli smo i nacionalni program povećanja energetske sanacije, sa ciljem da svi građani dobiju mogućnost da povećaju energetsku efikasnost u svom domaćinstvu tako što će zameniti stolariju, poboljšati izolaciju, ugraditi nove kotlove ili postaviti solarni panel na krovu svoje kuće ili zgrade i postati kupci-proizvođači. Država je zajedno sa lokalnim samoupravama za godinu dana izdvojila oko 2,7 milijardi dinara za subvencije, kojima pokriva do 50 odsto troškova za ova ulaganja u domaćinstvima u gradovima i opštinama širom Srbije.

Nema odustajanja od Zelene agende Zorana Mihajlovic u fokusu
Borimo se protiv energetskog siromaštva i za veću rodnu ravnopravnost

Energetska tranzicija nije pitanje obaveza, nego budućnosti Srbije

Sve ovo nije samo stvar naših obaveza iz Pariskog sporazuma, i Sofijske deklaracije za Zapadni Balkan, to je pitanje našeg odnosa prema našoj budućnosti, da li želimo da imamo i dovoljno energije i čiste reke, zemlju, vazduh, a to znači i manje emisije CO2 i SO2, i zdravu Srbiju koju ostavljamo budućim generacijama.

Bez obzira na otpore onih koji ne žele da se menjaju sprovođenju novog Zakona o korišćenju OIE, pre svega u javnim i državnim preduzećima, u prethodne dve godine urađen je ozbiljan posao u trasiranju puta Srbije ka onome čemu teži cela Evropa, a to su energetska bezbednost, zelena energija i zdrava životna sredina.

Svi scenariji biće stavljeni na javnu raspravu kako bi se čuli predlozi i sugestije privrede, univerziteta, civilnog sektora, građanki i građana

U okviru dva strateška dokumenta – Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine i nove Strategije razvoja energetike – utvrdićemo dugoročne ciljeve u oblasti OIE, povećanja energetske efikasnosti, smanjenja emisije štetnih gasova, koji će zajedno sa novom Strategijom razvoja energetike trasirati naš put u energetskoj tranziciji do 2050. godine.

U tom procesu razmatraće se različiti scenariji razvoja energetskog sektora koji, između ostalog, uključuju i scenarije s nuklearnom energijom. Svi scenariji biće stavljeni na javnu raspravu kako bi se čuli predlozi i sugestije svih, uključujući privredu, univerzitete, civilni sektor, građanke i građane.

Neophodan je najširi konsenzus

Sve što budemo radili kad je reč o energetskoj tranziciji, radiće se planski, postupno i uz najširi konsenzus. Zelena tranzicija je proces koji se tiče svih građana, koji znači razvoj, nove investicije i radna mesta, ali je podjednako važno da bude pravedna i odgovorna prema svima, da se borimo protiv energetskog siromaštva i za veću rodnu ravnopravnost.

Pred nama je teška zima, u kojoj dok se borimo da obezbedimo sve što je potrebno od energije i energenata, ne smemo zaboraviti koji je naš put, nezavisno od ove krize i posle nje. Nažalost, uz visoku cenu koju plaća država i svi građani, mogli smo da vidimo šta su rezultati, ili bolje rečeno posledice, neodgovornog i nestručnog rada onih čija je glavna preokupacija bila da zaustave svaku moguću promenu u srpskoj energetici.

EPS sa novim rukovodstvom mora da iz energetske krize izađe na nogama, a ne na kolenima, kao i da krene u izgradnju novih kapaciteta, posebno iz OIE

Zato je sada najvažniji posao da EPS sa novim rukovodstvom iz energetske krize izađe na nogama, a ne na kolenima, kao i da krene u izgradnju novih kapaciteta, posebno iz OIE, a da ulaganja u visokonaponsku mrežu budu jasno planirana i obezbeđen neselektivni pristup istoj.

Energetika je baza razvoja, i kad se ona menja, menja se i čitava ekonomija. To se dešava u čitavoj Evropi i to će se desiti i u Srbiji, i bolje je da idemo u susret tim promenama i budemo lideri nego da čekamo da nam se one dogode.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

damir miljevic mirza kusljugic gradjanska energija

Građanska energija – okosnica održive i efikasne energetske tranzicije

29 јула 2022 - O učešću građana u energetskoj tranziciji pišu Damir Miljević i Mirza Kušljugić, članovi  Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju (RESET)

Marko List Consultare Hrvatska biootpad

Hoće li bioplinska postrojenja preživjeti visoke cijene sirovina?

29 јула 2022 - Trećina firmi koje upravljaju bioplinskim postrojenjima nema u svome vlasništvu niti jednog hektara zemlje i potpuno ovisi o dobavljačima

TXAI_SURUI u fokusu narod Amazoniji 6 000 godina

Moj narod u Amazoniji živi 6.000 godina – treba da nas saslušate

13 јула 2022 - One koji ohrabruju uništavanje Zemlje i od toga profitiraju treba optužiti za ekocid, piše aktivistkinja iz Amazonije Txai Suruí

Nema odustajanja Zelene agende Zorana Mihajlovic u fokusu

Nema odustajanja od Zelene agende

09 јула 2022 - Zorana Mihajlović: Događaji na energetskom tržištu su aktuelizovali poznatu maksimu energetskih stručnjaka da je energija najskuplja onda kad je nema