Posle nuklearki Paks i Černavoda i Krško je prinuđeno da smanjuje proizvodnju zbog suše i visokih temperatura. Istina ona nema problem sa niskim vodostajem, kao postrojenja u Mađarskoj i Rumuniji, nego sa povećanom temperaturom u Savi.
Kompanija NEK saopštila je da je nuklearna elektrana Krško u Sloveniji smanjila snagu svog reaktora na 80 odsto zbog stalnih ekstremnih hidroloških i meteoroloških uslova u reci Savi.
Ovaj potez predstavlja još jedan udarac stabilnosti snabdevanja električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi izazvan visokim temperaturama i niskim vodostajima u rekama Dunav i Sava.
Osim nuklearki, i hidroelektrane, poput Đerdapa 1 i Đerdapa 2, beleže drastično smanjenu proizvodnju, a da situacija bude još gora, zbog problema na prenosnoj mreži zaustavljena je i Termoelektrana Pljevlja.
Snaga reaktora Krško može biti dodatno smanjena ako trenutni uslovi potraju ili se pogoršaju
Saopštenje iz Krška dolazi u trenutku kada poslednji preostali reaktor mađarske nuklearne elektrane Paks, sa četiri bloka, jedva radi, dok se Rumunija bori da održi u radu jedan od dva reaktora nuklearne elektrane Černavoda (Cernavodă).
Kao što je ranije najavljeno, Krško je postepeno smanjivalo snagu reaktora između srede i četvrtka. Ukoliko trenutni hidrološki i meteorološki uslovi potraju ili se pogoršaju, snaga reaktora će biti dodatno smanjena, naveo je NEK.
Elektrana, čiju proizvodnju dele Slovenija i Hrvatska, će se vratiti u rad punom snagom kada se uslovi poboljšaju, dodala je kompanija. Nuklearna elektrana Krško koristi vodu iz Save za hlađenje.
NEK je uspeo da održi rad elektrane Krško punom snagom tokom poslednjih vrelih meseci
Ova mera je neophodna kako bi rad nuklearke bio u skladu sa ekološkom saglasnošću.
Tim dokumentom propisano je da prosečna dnevna temperatura Save na mestu mešanja vode iz elektrane i vode ove reke, u basenu hidroelektrane Brežice, ne sme preći 28 stepeni Celzijusa, kao i da prosečno dnevno povećanje temperature ne sme biti veće od tri stepena, navodi se u saopštenju.
NEK je napomenuo da je uspeo da održi rad elektrane Krško punom snagom tokom poslednjih vrelih meseci, uz ublažavanje termalnih uticaja na Savu korišćenjem svog rashladnog tornja, zajedno sa drugim sistemima.
Poslednji put je nuklearka radila sa smanjenom snagom zbog temperature vode u Savi 2003. godine. Tada je kapacitet postrojenja bio smanjen više od 90 dana.
