Hrvatska bi prvo postrojenje za spaljivanje otpada, odnosno goriva od otpada, trebalo da dobije u okviru Centra za upravljanje otpadom Bikarac, koji se nalazi u Šibensko-Kninskoj županiji.
U regionu Jugoistočne Evrope korišćenje otpada za dobijanje energije izaziva suprotstavljene stavove, a protivnici spaljivanja otpada su, zasad, imali više uspeha od pobornika ove ideje. Energetski (termički) tretman otpada bio je i glavni razlog zašto su ekolozi kritikovali nedavno predstavljeni novi plan Zagreba za upravljanje otpadom, koji predviđa proizvodnju goriva od otpada.
Centar za upravljanje otpadom Bikarac (Centar za gospodarenje otpadom – CGO) je jedan od ukupno 11 koje Hrvatska planira da izgradi u okviru svog sistema za upravljanje otpadom.
CGO Bikarac proizvodiće gorivo iz otpada
Novi ministar gospodarstva i održivog razvoja Damir Habijan posetio je CGO Bikarac zajedno sa Mirkom Budišom, zamenikom direktora Fonda za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost i gradonačelnikom Grada Šibenika Željkom Burićem.
U saopštenju Ministarstva se navodi da je CGO Bikarac izgrađen za potrebe Šibensko-kninske županije i „ukupnog je kapaciteta obrade od 20.000 tona otpada godišnje“. Pušten je u rad 2021, a u sklopu njegove izgradnje sanirano je odlagalište na lokaciji samog centra, izgrađeno postrojenje za mehaničko-biološku obradu otpada, izgrađena je nova lokacija za odlaganje, kao i dve pretovarne stanice Biskupija i Pirovac.
Kao i ostali centri na području Dalmacije, kako se navodi, i CGO Bikarac proizvodiće gorivo iz otpada, ali se i navodi da je Grad Šibenik podneo zahtev za sufinansiranje studijsko-projektne dokumentacije za energanu u iznosu od 3,5 miliona evra, a Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost odobrio je prihvatljive troškove.
Habijan: Prvi primer cirkularnog upravljanja otpadom u Hrvatskoj
Postrojenje za energetski tretman otpada izgradiće se u okviru CGO Bikarac, pa bi svu proizvedenu energiju moglo distribuirati prema potrošačima u industrijskoj zoni Podi koja će se proširiti, navelo je Ministarstvo.
Ministar Habijan izjavio je da je jedna od njegovih prvih odluka kada je postao ministar i poslednja u prošloj godini bila upravo vezana uz energanu na Bikarcu za koju će izradu projektne dokumentacije 100 odsto finansirati Fond.
„Sada nam predstoji, kada odluka bude spremna, uputiti je Vladi na usvajanje. Uspostava energane bit će prvi primjer kružnog gospodarenja otpadom u Hrvatskoj budući da će otpad, a koji će potencijalno moći koristiti i Poduzetnička zona Podi, postati izvor nove energije“, istakao je on.
Grad Šibenik saopštio je da je reč o projektu „Postrojenje za energetsku oporabu goriva iz otpada i prosušenog mulja“.
Habijan je naveo da šibenski CGO može biti primer svima u Hrvatskoj jer je otišao najdalje kada je reč o cirkularnom upravljanju otpadom.
Burić: Ono što je u većini gradova u Hrvatskoj danas problem, u Šibeniku je rešeno
Inače, CGO Bikarac opslužuju pet gradova, među kojima su Šibenik, Knin, Vodice, Drniš, Skradin i 15 opština, odnosno ukupno oko 110.000 stanovnika.
Gradonačelnik Šibenika Željko Burić istakao je kako je projekat postrojenja za energetsko iskorišćenje otpada još jedan značajan projekat koji će u svrstati Šibenik u vrh gradova koji imaju u potpunosti rešeno pitanje zbrinjavanja otpada.
„Ono što je u većini gradova u Hrvatskoj danas problem mi u Šibeniku imamo riješeno. Po pitanju zbrinjavanja i kružnog gospodarenja otpadom napravili smo ogroman iskorak u odnosu na sve druge sredine“, poručio je Burić.
Retke u JIE, ali ima dosta planova
Kada se pogleda Jugoistočne Evropa, spalionice su retke, na primer, Slovenija je ima odavno, a Srbija je dobila početkom 2023, u Vinči, kod Beograda. Mnogo je više najava i planova za njihovu gradnju, a projekat u Sofiji je primer da čak i kada se obezbedi finasiranje realizacija nije sigurna, što se desilo posle odluke tamošnjeg suda u septembru 2023.
Tako je pre nekoliko dana saopšteno da opštine Vrnjačka Banja i Trstenik, kao i Grad Kraljevo razmatraju korišćenje tehnologija za proizvodnju energije iz otpada. Od ranije postoji ideja da se energetski tretman otpada organizuje i u Nišu, kao i kod Prahova.
Slovenija je sredinom 2022. najavila gradnju tri postrojenja, što je odmah izazvalo kritike, pa je nova vlada odlučlila da smanji njihov broj.
Planovi za spalionice postoje i u Sarajevu, a projekti za Sisak i Brčko su zaustavljeni.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.