Energetska efikasnost

Niš osnažuje građane pri sprovođenju energetske tranzicije

Nis osnazuje gradane energetske tranzicije

Slika: Mladen Đurović

Objavljeno

08.03.2021.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

08.03.2021.

Država

Komentari

1

Podeli

Niš je uključio građane i udruženja u planiranje energetske tranzicije i nastoji da omogući osnivanje energetskih zadruga koje bi gradile solarne elektrane, kaže gradski energetski menadžer Bojan Gajić.

Grad Niš namerava da osnuje prvi uslužni centar za energetsku efikasnost u Srbiji, na kojem će građani i upravnici zgrada na jednom mestu moći da dođu do informacija i saveta o štednji energije i obnovi stambenih objekata. Ta koncepcija, one-stop shop, jedna je od onih koje lokalne vlasti razmatraju kroz sprovođenje međunarodnog projekta mPower. On se finansira iz programa Evropske unije za inovacije Horizon 2020.

Navedeni uslužni centar bi u ponudi imao i sprovođenje detaljnih energetskih pregleda zgrada, kako bi vlasnici dobili uvid u opcije za unapređenje efikasnosti. Ta usluga bi pomogla pokretanju programa subvencija, na čemu gradska uprava ubrzano radi, potencijalno uz saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), objašnjava za Balkan Green Energy News gradski energetski menadžer Bojan Gajić.

Partnerstvo s Burgasom

Niš i bugarski grad Burgas su preko projekta mPower udružili snage i istražuju mogućnosti kolektivnog vlasništva nad fotonaponskim postrojenjima odnosno uspostavljanja energetskih zadruga ili zajednica, koje su i u Srbiji i u Bugarskoj tek u nastanku. Izučavaju se modeli po kojima će građani moći da zajedno grade solarne elektrane na površinama u vlasništvu države i lokalne samouprave, kompanija, na privatnoj zemlji i krovovima.

Niš bi mogao i da pomogne u osnivanju lokalne građanske energetske organizacije i da organizuje obuku i upari investicije na ovom polju sa sredstvima iz Evropske unije, napominje Gajić.

Projekat mPower je predstavnicima lokalnih samouprava omogućio da uče na primerima drugih evropskih opština i da dele iskustva. Od gradova iz regiona učestvuju i Križevci i Zenica.

Nis osnazuje gradane energetske tranzicije Bojan Gajic
Slika: Bojan Gajić

Borba protiv energetskog siromaštva

“Gradska uprava je opredeljena za borbu protiv energetskog siromaštva. Glavni stubovi te politike su omogućavanje građanima da smanje troškove za energente putem obnove zgrada i podrška da sami proizvode električnu energiju”, izjavio je Gajić i ukazao na to da lokalne vlasti sarađuju sa građanima i udruženjima u oblikovanju energetske tranzicije.

Niš subvencioniše račune za grejanje tako da iznose najviše 20 odsto preko proseka

Nakon što je u Nišu uvedena naplata daljinskog grejanja po utrošku, mnogi stanari su počeli da se muče s pokrivanjem računa, jer su stare stambene zgrade u lošem stanju. Došlo je do sporova s Gradskom toplanom.

Grad je zatim uveo subvencije, pa onima čija je potrošnja toplotne energije za grejanje više od 20 odsto preko proseka, pokriva razliku iznad tog praga. Ta bi pogodnost nestala posle energetske obnove zgrade. Tačnije, ne bi bilo potrebe za njom. Gajić ističe da Gradska toplana nadoknađuje trošak efikasnošću i boljom organizacijom.

Niš odbrojava dane mazutu i lož-ulju

Treći grad po veličini u Srbiji je skoro celu grejnu mrežu prebacio na gas, s namerom da dovrši taj posao za najviše četiri godine. Poslednja rekonstrukcija je izvršena krajem 2019, kada je toplana Somborska od 10,7 megavata prešla na to gorivo i prestala da koristi mazut.

Udeo kotlarnica na tečna fosilna goriva u proizvodnji energije za grejanje spao je na samo četiri procenta

Sedam kotlarnica na gas čini 90 odsto ukupnog kapaciteta, a u količini proizvedene energije one učestvuju sa čak 96 procenata. Ostalo je još osam sistema na mazut i jedan na lož-ulje. Trenutno je u pripremi prebacivanje postrojenja Čair, snage 10,9 megavata, na gas.

Planira se značajno uvođenje biomase u sistem daljinskog grejanja, a za početak će pogon od jednog ili dva megavata preći na biomasu od šumskog otpada, navodi Gajić. Daljinsko grejanje koristi trećina domaćinstava u Nišu.

Nis osnazuje gradane pri energetske tranzicije
Slika: Solarni termalni kolektori zamenili su kotlarnicu na mazut u kuhinji za vrtiće i škole (Bojan Gajić)

Ulazak geotermalne i solarne termalne tehnologije

Iz istražne bušotine dubine 303 metra u krugu toplane Krivi vir crpi se voda temperature 20,3 stepena Celzijusa i pet litara u sekundi se uz prethodnu hemijsku pripremu upumpava u sistem. Posle ovog uspešnog zahvata od pre nekoliko godina, priprema se i bušenje geotermalnog izvora dubokog 1.200 metara, za šta bi bila potrebna sredstva od države, a EBRD je zainteresovan, otkriva energetski menadžer Grada Niša.

U ovoj oblasti postoji još jedan pionirski projekat za jug Srbije. Na 120 kvadratnih metara krova kuhinje koja hranom snabdeva vrtiće i škole postavljeni su solarni kolektori snage 85 kilovata za grejanje vode, čime je zamenjen kotao na mazut. Uvođenje solarne termalne tehnologije završeno je pre godinu dana uz sufinansiranje iz Fonda za energetsku efikasnost.

Komentara: (1)

Miodrag Vuković / 14.03.2021.

Čestitke Bojanu Gajiću na inicijativama za uštedu energije na objektima i ozelenjavanju Grada Niša

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Obnovljivi izvori energije ulogu u daljinskoj energetici Srbiji

Obnovljivi izvori energije dobijaju sve važniju ulogu u daljinskoj energetici u Srbiji

12 April 2021 - Vlada Srbije planira da uz EBRD-ovu podršku iskoristi potencijal obnovljivih izvora u daljinskom grejanju, posebno sa solarnim termalnim sistemima

Ovako ce domacinstvima biti odobravane subvencije za energetsku efikasnost

Ovako će domaćinstvima biti odobravane subvencije za energetsku efikasnost

12 April 2021 - Opštine i gradovi i firme će se prijavljivati za učešće u programu za subvencije za energetsku efikasnost i zamenu peći u domaćinstvima

budzetski fond energetska efikasnost srbija lokalne samouprave

Dvadeset dve lokalne samouprave u Srbiji dobile 310 miliona dinara za energetsku efikasnost

19 March 2021 - Ministarstvo rudarstva i energetike izabralo je gradove i opštine koji će dobiti novac iz Budžetskog fonda.

Slovenija planira da energetski renovira 74 odsto kuca i 91 odsto zgrada do 2050

Slovenija planira da energetski renovira 74 odsto kuća i 91 odsto zgrada do 2050.

18 March 2021 - Vlada je usvojila dugoročnu strategiju energetske obnove zgrada koja predviđa smanjenje emisije CO2 za 75% do 2050. godine.