Kako ubrzati demokratizaciju energetike u regionu Balkana: postanite vlasnik vetroelektrane

Kampanje za zajedničko finansiranje (eng. crowdfunding) gradnje elektrana koje proizvode zelenu energiju u regionu Balkana su u povoju, a primer instaliranja vetroelektrane u Velikoj Britaniji mogao bi da bude inspiracija za odlučnije korake u procesu demokratizacije energetike.

Vetroelektrana Graig Fatha u Velikoj Britaniji biće prva u ovoj državi čiji vlasnici su građani. Oni ne samo da će biti vlasnici postrojenja, već će se i snabdevati električnom energijom koja se proizvede u ovoj vetroelektrani.  Vetroelektrana je u vlasništvu 907 pojedinaca, koji su prikupili 2,6 miliona evra, preneo je portal BBC, i dodao da će prve isporuke električne energije krenuti početkom 2022. godine.

Kakve koristi dobija potrošač koji se odluči za ovu investiciju? U sadašnjoj situaciji enormnog rasta veleprodajnih cena električne energije, računi prosečnog potrošača u Velikoj Britaniji, koji troši oko 2.900 kWh, i plaća oko 92o evra godišnje, bili bi na godišnjem nivou niži oko 30 odsto ili 272 evra. Da bi ostvarili tu pogodnost trebalo je da u ovu konkretnu vetroelektranu ulože  2.200 evra.

Za 25 godina rada vetroelektrane računi njenih vlasnika biće u proseku niži 25 odsto

Vlasnici vetroelektrane su uložili više, pa će dobijati više energije i račun će im biti manji više od 35 odsto ili 342 evra. Ipak, procena je da će računi vlasnika vetroelektrane za vreme 25 godina njenog rada biti u proseku niži oko 25 odsto.

Naravno, smanjeni račun nije jedina dobit, tu su i korišćenje zelene energije, smanjenje sopstvenih CO2 emisija i činjenica da je vlasnik elektrane proizvođač energije koju troši ili prozjumer.

Kako se demokratizuje energetika?

Činjenica da će građani Velike Britanije proizvoditi energiju koju troše oslikava demokratizaciju energetike, koja podrazumeva promenu uobičajene slike gde na jednoj strani imamo snabdevače – velike, moćne kompanije, a na drugoj strani kupce – domaćinstva i firme. Sada i domaćinstva i firme mogu da proizvode energiju koju troše i postanu prozjumeri, da li tako što će instalirati solarne panele na svojim krovovima, ili tako što će postati vlasnici neke solarne elektrane, kao je slučaj u SAD, ili vetroparka, kao što je ovaj primer iz VB.

Kampanje za zajedničko finansiranje projekata su uspešno korišćene u regionu za instaliranje solarnih elektrana

Energetske zadruge ili energetske zajednice su jedan od načina da se sprovede demokratizacija energetike, i sve ih je više u regionu Balkana. One su već koristile kampanje za zajedničko finansiranje da bi izgradile solarne elektrane, kao što je to slučaj sa Solarnom Peckom u nevladinom organizacijom REIC u BiH ili sa Zelenom energetskom zadrugom (ZEZ) ili Zraka sunca – svjetlo nade u Hrvatskoj.

Grupno finansiranje za obnovljive izvore energije je široko rasprostranjeno u Evropskoj uniji, ali model koje je iskorišćen sada u VB donosi inovaciju jer će potrošači direktno biti vlasnici vetroturbine.

Skok veleprodajnih cena poveća0 uštedu vlasnika vetroelektrane

Stopa uštede za vlasnike vetroelektrane Graigh Fatha je razlika između veleprodajne cene električne energije i niskih i stabilnih troškova rada vetroparka, saopštila je kompanija Ripple Energy koja će upravljati vetroelektranom.

Kompanija je najavila da će zbog drastičnog rasta veleprodajnih cena poslednjih meseci uštede biti znatno veće od prvobitnih procena.

Prve procene govorile su o uštedi od oko 0,047 evra po kwh, a sada, 15 meseci kasnije, očekuje se da bude duplo veća, oko 0,094 evra po kwh. Prosečno domaćinstvo u VB troši 2.900 kWh električne energije godišnje.

Ušteda po kilovat-satu je duplirana sa 0,047 evra na 0,094

Za tu količinu na tržištu bi morali da plate oko 908 evra, a zahvaljujući vlasništu u vetroelektrani i trenutnoj uštedi od oko 0,094 evra po kWh, prosečan račun od 2.900 kWh će na godišnjem nivou biti niži 272 evra, navela je kompanija Ripple Energy.

Pojedini vlasnici vetroelektrane su hteli da dobiju više energije, zato su i uložili više, pa će im ušteda, kako tvrdi Ripple, biti i do 338 evra.

Životni vek vetroelektrane se procenjuje na 25 godina, a zbog velike zainteresovanosti kompanija je najavila kampanju za zajedničko finansiranje još jedne elektrane.