OIE

Isplativije je ulagati u energetske zadruge nego čuvati novac u banci

Isplativije ulagati energetske zadruge cuvati novac banci

Thomas Coker on Unsplash

Objavljeno

23.08.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

23.08.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Referentne kamatne stope su jako niske ili čak negativne, pa nema smisla da držite novac u banci. Energetske zadruge ili zajednice širom Evrope pokreću projekte izgradnje malih solarnih elektrana i daju mogućnost građanima da ostvare relativno veliku dobit čak i na sitna ulaganja, a rizik je nizak.

U okviru napora Evropske unije da do 2050. svede neto emisije ugljenika na nulu i postane klimatski neutralna, države članice uvode mogućnost otvaranja energetskih zadruga. Taj pokret se brzo širi, a najpopularnija su grupna ulaganja u solarne elektrane. Osim toga što sebi obezbeđuju izvor zelene energije, članovima obično slede dividende. Međutim, postoji i model po kojem spoljni učesnici pozajmljuju novac za poduhvat i zauzvrat imaju prihod od kamate.

Za poslovnu investiciju su potrebna ozbiljna sredstva i s njom dolaze razni rizici. U doba niskih ili negativnih kamatnih stopa centralnih banaka, nema smisla držati ušteđevinu u banci. Neki se opredeljuju za nekretnine, ali ljudi obično ne mogu da priušte još jedan stan ili kuću i nemaju vremena ni veština da ih preurede i održavaju.

Hyperion daje kamatu od neverovatnih šest odsto

Među hiljadama energetskih zadruga koje niču po celoj Evropi, neke od njih pozivaju građane da učestvuju u izgradnji malih solarnih elektrana čak i sa simboličnim sumama, a zauzvrat daju prilično velike prinose. Hyperion, prva zadruga za solarnu energiju sa neto merenjem u Atini, isplaćivaće svojim kreditorima godišnju kamatu od zapanjujućih šest odsto na ime pozajmica.

Ta grupa je osnovana pre manje od godinu dana, a već je sprovela uspešnu kraudfanding kampanju i prikupila 40.000 evra tokom trajanja svog javnog poziva. Njenih tridesetak članova je pre uzimanja pomenutog zajma skupilo 20.000 evra za projekat. Hyperion je zvanično energetska zajednica, kako se u Grčkoj energetske zadruge obično nazivaju.

Hyperion je nameravao da podigne solarnu elektranu snage 60 kilovata, ali posle navedenog poduhvata prikupljanja prvog kapitala otkrio da će u obližnjoj Tebi, koju na savremenom grčkom jeziku nazivaju Tiva, u Beotiji (Viotiji), instalirati 80 kilovata. Pogon će proizvoditi struju za 30 domaćinstava i kancelarije organizacija Greenpeace Greece i WWF Greece, koje su se priključile još pri razradi projekta.

Genervest pomogao da se zamisao približi ostvarenju

U kraudfandingu je s malim, srednjim i većim iznosima učestvovalo dvadesetoro pojedinaca. Projekat je pokrenut kroz Greenpeaceovu participatornu platformu Genervest, na kojoj još nekoliko energetskih zajednica prikuplja investicije u solarne elektrane.

Jedna od njih se zove Minoan Energy. U njoj se okupilo više od dvesta stanovnika Krita i lokalnih samouprava uključujući regionalnu vladu i Opštinu Minoa Pedijados. Ta grupa želi da putem pozajmica prikupi 160.000 evra od 326.430 evra, koliko joj je potrebno da izgradi solarnu elektranu snage 405 kilovata.

Grčka daje zakonsku mogućnost energetskim zajednicama da svoje fotonaponske sisteme instaliraju i u oblastima u kojima njihovi članovi i članice ne žive

Prednost projekata poput onog na kojem radi Hyperion je što energetske zajednice svoje fotonaponske sisteme ne moraju da instaliraju samo tamo gde im je prebivalište.

„Ulaganjem u Hyperion doprinosite značajnoj promeni u životu mnogih ljudi kao i životnoj sredini“, izjavio je jedan od osnivača Chris Vrettos. Zadruga planira da elektranu od 80 kilovata pusti u rad pre kraja godine.

Budući da je reč o zadruzi za solarnu energiju koja se oslanja na neto merenje (net metering), Hyperion će se pobrinuti da udeo svakog člana i članice u proizvedenoj električnoj energiji bude besplatan. Oni će plaćati samo struju koju potroše preko toga.

Udruživanje u gradnji solarne elektrane i prikupljanje mikrozajmova ili većih pozajmica jesu alternativni i solidarni model finansiranja, naglašavaju u zadruzi. Po Vrettosovim rečima, najveći izazovi uglavnom proističu iz nedostatka mehanizma finansiranja – velike banke ne daju kredite takvim neprofitnim organizacijama. Druga prepreka je nestabilnost institucionalnog okvira posle reformi sprovedenih u decembru.

Komponenta solidarnosti

Hyperion je obećao da će sav višak prihoda davati za snabdevanje siromašnih domaćinstava besplatnom strujom i za edukaciju javnosti o takvim aktivnostima. Grupa je otkrila da će sledeći projekat biti veći i da će u njemu verovatno učestvovati opštinske vlasti. Postoji i mogućnost izgradnje agrosolarne elektrane.

Što se tiče modela mikropozajmica za male solarne elektrane, Genervest je poručio da konkurentne kamatne stope između četiri i šest odsto omogućava tako što drži troškove transakcija najmanjim mogućim.

Hyperionov drugi cilj je da se proširi na oblast energetske efikasnosti, električne energije, distribucije i skladištenja energije. Organizacija drži obuku za svoje članove za rad u svom sektoru i za participativni način donošenja odluka.

Članice i članovi te horizontalno postavljene inicijative imaju pravo da se povuku iz projekta i da u roku od tri meseca povrate uloženi novac. Hyperion ističe da želi da se bavi borbom protiv energetskog siromaštva „da bi prikazao nov model vlasništva i doprineo prelasku u novu društvenu paradigmu“.

Energy coops offer solid returns small solar power

Proboj u društvenoj angažovanosti

Greenpeace je ranije obezbedio besplatnu struju iz solarnih elektrana za osam siromašnih porodica na Rodosu i sklonište za žene žrtve nasilja.

Oni koji su zainteresovani za osnivanje energetske zajednice prvo treba da izračunaju koliko električne energije troše godišnje i koliki bi im kapacitet u kilovatima trebao da to pokriju. Hyperion je saopštio da je otvoren i za saradnju s lokalnim firmama.

Prva energetska zadruga u Rumuniji je ove godine putem kraudfandinga prikupila sredstva za istu svrhu

Energetske zadruge su u Jugoistočnoj Evropi još u ranoj fazi razvoja. Prva takva organizacija u Rumuniji je ove godine prikupila gotovo 410.000 evra u pozajmicama za preuzimanje firme za snabdevanje strujom, uz kamatu od 3,7 do 5,2 odsto. Taj mehanizam bi uskoro mogao da se pokrene i u Bugarskoj. Zelena energetska zadruga (ZEZ) iz Hrvatske je do sada sprovela dve kraudfanding kampanje.

Što se tiče Zapadnog Balkana, grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije, do delimičnog pomaka je došlo u Srbiji. Na primer, Grad Niš namerava da omogući građanima da osnivaju energetske zadruge i da im pomogne u razvoju solarnih projekata. Energetske zadruge Elektropionir i Sunčani krovovi čine svoje prve korake u popularizaciji te aktivnosti u zemlji.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

iberdrola-solarna-elektrana

U Španiji puštena u rad najveća solarna elektrana u Evropi

12 августа 2022 - Elektrana kompanije Iberdrola na zapadu Španije ima 1,5 miliona solarnih panela i kapacitet od 590 MW

Solarni-Paneli

Solarni paneli u američkim školama povećali plate nastavnicima

10 августа 2022 - Solarni paneli postavljeni su u hiljadama škola širom Amerike, a broj obrazovnih institucija koje usvajaju ovaj model je sve veći

Hidroelektrane-Srbiji-Evropi-smanje-elektricne-energije

Hidroelektrane u Srbiji i Evropi prinuđene da smanje proizvodnju električne energije

10 августа 2022 - Dotok vode do hidroelektrana u Srbiji je prepolovljen, što povećava potrebu za uvozom struje, ali je i širom Evrope slična situacija

Norveska ogranicenja izvoza elektricne energije

Norveška uvodi ograničenja za izvoz električne energije

09 августа 2022 - Norveška sprema propise za ograničavanje izvoza struje u slučajevima kada nivoi vode u akumulacijama za hidroelektrane postanu niski