Ember je izračunao da se, u okviru sedam država Evropske unije s velikim udelom hidroelektrana, bez unapređivanja i širenja mreže može priključiti 18 procenata kapaciteta planiranih vetroelektrana i fotonaponskih postrojenja. Oni se mogu povezati preko postojećih hidroenergetskih objekata, hibridizujući ih i dopunjujući ih. Potencijal Rumunije je među najvišima, 17,3 procenta.
Pridodavanje solara i vetroparkova na mrežni priključak postojećih elektrana se naziva hibridizacijom. To je neposredan put oko ograničenja mreže i način da se smanje troškovi njene nadogradnje. U Evropi su hidrocentrale posebno pogodne, jer im je značajan deo mrežnog kapaciteta neiskorišćen tokom većeg dela dana, navodi Ember u svom novom izveštaju.
Ovo može biti rešenje za ukupno 25 gigavata u Austriji, Bugarskoj, Francuskoj, Italiji, Portugaliji, Rumuniji i Španiji. U tim zemljama je 93 od 131 gigavata kapaciteta hidroelektrana u Evropskoj uniji. Ukazujući na težnju Evropske komisije čistoj elektrifikaciji, ovaj istraživački centar je naveo da operator postojećeg postrojenja te vrste može da svoj priključak na mrežu zadrži unutar zadate maksimalne snage čak i ukoliko preko njega poveže vetroelektranu ili solarni park. Tako bi se infrastruktura dodatno iskoristila bez ulaganja.
Hibridizacija gotovo udvostručuje stepen upotrebe mrežnih priključaka postojećih hidroelektrana, a u nekim slučajevima ga može čak utrostručiti
Hidroenergetski sistemi bi tako mogli bez ikakvih intervencija da integrišu 18 procenata budućih elektrana na obnovljive izvore, predviđenih do 2030. godine. Hibridizacija skoro udvostručuje stepen upotrebe postojećih mrežnih priključaka, pošto ovakva postrojenja u proseku rade na samo 19 procenata svog maksimuma. Mnoge od njih su vršne elektrane, pa proizvode struju prvenstveno u vreme visoke potražnje tokom prpodnevnih i večernjih sati. To ostavlja prostor za vetroturbine i solar, da se iskorišćenost podigne na 36 procenata odnosno 31 odsto.
Efekat varira u zavisnosti od lokacije i zemlje. U nekim slučajevima, solarni i vetroparkovi mogu čak utrostručiti nivo korišćenja mrežnog priključka hidroelektrane, pokazale su brojke.
Finansijske posledice zagušenja su sve uočljivije, od mnoštva projekata zelene energije koji čekaju na odobrenje za priključenje, pa sve do firmi koje investiraju u izgradnju centara za skladištenje podataka i sele se tamo gde ima slobodne strujne mreže.
Austrija bi mogla da pokrije 77 odsto očekivanog novog kapaciteta iz obnovljivih izvora
Austrija ima prostora za 5,2 gigavata iza brojila na lokacijama svojih hidroelektrana, od ukupno 6,8 gigavata u planiranim projektima vetroparkova i fotonaponskih sistema. Francuska zauzima drugo mesto, sa 4,5 od ukupno 17,8 gigavata. Sledi Rumunija, koja kroz mrežne priključke svojih hidroelektrana može da pokrije 1,8 od ukupno 10,4 gigavata, dakle malo ispod proseka: 17,3 procenta. Bugarska se nalazi na začelju liste, sa svega 150 megavata, što je 6,8 procenata od svojih 2,2 gigavata.
Jedino Portugalija i Španija imaju posebne propise za hibridne projekte. Iako u Bugarskoj nema takvog zakonskog okvira, bugarska državna elektroprivreda NEK radi na unapređivanju nekoliko hidroelektrana u hibridna postrojenja sa baterijskim sistemima za skladištenje, i razmatra mogućnost postavljanja dve plutajuće solarne elektrane na postojećim akumulacijama.
Prenosna mreža u Austriji i Bugarskoj nema slobodnog kapaciteta za nove proizvodne objekte, dok je u Portugaliji i Rumuniji taj prostor zanemarljiv, pokazuje rečeni dokument. Vetrofarma Tâmega u Portugaliji bi bila najveća toj zemlji. Razvija se kao hibridni projekat, povezan na istu trafo-stanicu kao hidroenergetski kompleks Tâmega.
Združeni rad komponenti stabilizuje snabdevanje
Hibridni projekti objedinjuju komplementarne tehnologije proizvodnje, obično uz kapacitete za skladištenje, iza iste tačke mrežnog priključka. Osnova je u deljenoj infrastrukturi, kolokvijalno deljenom kablu.
Sistemi mogu da rade kao delimično integrisani hibridi, sa fiksnim ograničenjima isporuke struje u mrežu za svaku komponentu, ili kao jedinstveni komercijalni subjekat sa ukupnim ograničenjem, pa se u tom slučaju proizvodnja optimizuje. Ovo potonje pruža dodatnu prednost, upravljanje promenljivošću proizvodnje iz obnovljivih izvora, i doprinosi stabilnijem snabdevanju električnom energijom.
Plutajuće solarne elektrane su sve aktuelnije za hibridizaciju hidroelektrana, bez sporova odnosno preklapanja interesa oko korišćenja zemljišta. Efikasnost solarnih ćelija je bolja zbog rashladnog efekta vode, a i isparavanje se smanjuje.
Solar dopunjuje, vetroturbine prate uobičajeni rad hidroelektrana
Budući da je proizvodnja u hidroelektranama najveća u jutarnjim i večernjim satima, solarna energija je dopunjuje svojim učinkom između perioda vršne potrošnje. Investitori mogu i strateški predimenzionisati fotonaponsko postrojenje, jer ono retko proizvodi energiju punim nominalnim kapacitetom.
Ova strategija bi bila posebno pogodna kod reverzibilnih hidroelektrana, dodaje se u izveštaju. U retkim prilikama kada bi solarna proizvodnja dovela do premašivanja ograničenja priključka za isporuku u mrežu, ovaj hidroenergetski objekat može preći u režim pumpanja, preuzimajući višak solarne energije skladišteći vodu u gornjoj akumulaciji.
Hibridizovana reverzibilna hidroelektrana može da akumulira višak proizvodnje svog solarnog postrojenja, a on bi se javljao retko
„Komplementarnost između hidroenergije i vetra je manje izražena, ali ta kombinacija ostaje potencijalno efikasna zbog svoje usklađenosti sa širim kretanjima na tržištu električne energije. Sezonski karakter proizvodnje energije iz vetra se obično poklapa sa sezonskom potražnjom za strujom u Evropi“, istakli su autori.
Objekti koji se nalaze unutar područja zaštićenih evropskim ili nacionalnim zakonodavstvom isključeni su iz analize. Tako je hibridizacija prihvatljiva za 28 procenata kapaciteta velikih hidroelektrana. Nivo se kreće od šest odsto u Bugarskoj do po 41 procenta u Austriji i Italiji.
