EU članicama odobrila 6,9 milijardi evra za infrastrukturu za vodonik

Strateški projekat IPCEI Hy2Infra je dobio zeleno svetlo od Evropske komisije. Sedam zemalja članica Evropske unije će isplatiti ukupno 6,9 milijardi evra državne pomoći za infrastrukturu za vodonik, s ambicijom da privuku još 5,4 milijarde evra privatnih investicija.

Zeleni vodonik, koji se proizvodi od vode u elektrolizerima s napajanjem električnom energijom iz obnovljivih izvora, još uvek je daleko od toga da može da se nadmeće sa sivim vodonikom. On se pravi direkno od fosilnog gasa i to je i dalje jedina konvencionalna tehnologija. Ipak, investitori u projekte zelenog iliti obnovljivog vodonika u EU mogu da računaju na pozamašne subvencije.

Evropska komisija je odobrila treći veliki projekat od zajedničkog evropskog značaja (IPCEI) za podršku infrastrukturi za vodonik. Saopštila je da je namera da se pojača snabdevanje obnovljivim vodonikom, što će smanjiti zavisnost od prirodnog gasa i doprineti postizanju ciljeva iz Evropskog zelenog dogovora, plana REPowerEU i Strategije EU za vodonik.

Ovaj projekat, nazvan IPCEI Hy2Infra, zajedno su pripremile i prijavile Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugalija i Slovačka. Tih sedam zemalja članica tako mogu da isplate i do 6,9 milijardi evra državne pomoći. Očekuje se da će navedeni podsticaji iz javnih sredstava privući još 5,4 milijarde evra privatnih investicija, smatraju komesari i komesarke.

Hy2Infra poboljšava perspektivu kompanijama učesnicama uključujući MSP

U poduhvatu će kroz 33 potprojekta učestvovati 32 kompanije uključujući pet malih odnosno srednjih preduzeća (MSP). Sve su aktivne u barem jednoj državi članici.

Među njima su Air Liquide, Gasunie, RWE, SNAM, Lhyfe, Thyssengas, Linde i Saipem. Cilj predstojećih aktivnosti je da omoguće smanjenje emisija ugljenika u više sektora privrede.

IPCEI Hy2Infra će pokriti širok deo lanca vrednosti u sektoru vodonika podrškom za:

• instaliranje velikih elektrolizera zbirne snage 3,2 gigavata za proizvodnju obnovljivog vodonika,
• postavljanje novih i prepravljenih cevovoda za prenos i distribuciju vodonika ukupne dužine 2.700 kilometara,
• razvoj pogonâ za skladištenje vodonika velike zapremine, i to zajedno barem 370 gigavat-sati, i
• izgradnju terminala za primopredaju i pripadajuće lučke infrastrukture za organska jedinjenja nosača vodonika u tečnom stanju (LOHC) koji će omogućiti protok 6.000 tona vodonika godišnje.

Osnov u regionalnim klasterima

Projekat će podržati postepeno uspostavljanje infrastrukture za vodonik širom EU počevši od raznih regionalnih klastera, stoji u objavi. Predviđeno je puštanje u rad nekoliko elektrolizera velikog kapaciteta od 2026. do 2028, a jedan po jedan cevovod treba da bude dovršen između 2027. i 2029, kada se prognozira da će svi potprojekti biti okončani.

IPCEI Hy2Infra nadopunjuje prvi i drugi IPCEI uzduž lanca vrednosti u domenu vodonika. Glavni regulator EU je u julu 2022. odobrio Hy2Tech, koji je usredsređen na razvoj tehnologija za krajnje potrošače vodonika. Evropska komisija je zatim, u septembru iste godine, dala zeleno svetlo za IPCEI nazvan Hy2Use, za primenu vodonika u industrijskoj proizvodnji.

Neto prihodi iznad predviđenih moraju da budu vraćeni državama

Ukoliko potprojekti pokriveni IPCEI-jem postignu velik uspeh, tačnije ako generišu više neto prihoda nego što je zamišljeno, kompanije će kroz specijalni mehanizam vraćati deo pomoći državama članicama u kojima rade.

Francuska, Nemačka, Poljska i Portugalija su učešće u IPCEI Hy2Infra-u uključile u svoje nacionalne planove za oporavak i otpornost (NRRP), pa tako sredstva za vlastite potprojekte delimično mogu da dobiju od Evropske unije preko Mehanizma za oporavak i otpornost – RRF.

Nekoliko potprojekata može da dobije sredstva od EU preko Mehanizma za oporavak i otpornost

Komisija je u maju 2022. objavila plan REPowerEU koji je sadržao niz predloga mera za hitro smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva iz Rusije putem ubrzavanja čiste energetske tranzicije, uključujući takozvani Akcelerator za vodonik. Cilj je da domaća proizvodnja obnovljivog vodonika najkasnije 2030. dostigne do 10 miliona tona i da se još toliko uvozi, radi nadomešćivanja prirodnog gasa, uglja i nafte u sektorima industrije i saobraćaja koje je teško dekarbonizovati.

Evropski parlament i savet EU su se pre dva meseca dogovorili u načelu da pokrenu tržište vodonika. U julu 2020, komisija je objavila Strategiju za vodonik Evropske unije, nakon što je osnovala Evropski savez za čisti vodonik, u kojem je okupljena evropska zajednica za vodonik (industrija, organizacije civilnog društva i institucije vlasti).

Vodonik proizveden od gasa i dalje caruje tržištem

I sivi i plavi vodonik se proizvode od prirodnog gasa, konkretno metana. Razlika je u tome što se u procesu za plavi vodonik primenjuje tehnologija CCS za prikupljanje i – obično trajno – skladištenje emisija ugljen-dioksida, kako ne bi otišao u atmosferu.

Sivi vodonik i dalje drži preimućstvo u energetici, samo što s tim rešenjem dolazi do ispuštanje velike količine emisija CO2. Iznosi 900 miliona tona godišnje, otprilike kao u celom globalnom avio-prevozu. S druge strane, za plavi vodonik se koristi još uvek neefikasna i skupa tehnologija.

Kada električna energija za elektrolizere dolazi iz nuklearnih elektrana, vodonik se naziva ružičastim, pink, a EU je tu vrstu delimično uvrstila među održiva rešenja, u društvu sa zelenim vodonikom. Zeleni i pink vodonik se zajedno smatraju čistim vodonikom. Zagovornici plave etikete je promovišu kao niskougljenični vodonik. Molekul H2 se javlja i prirodno, a nadimak mu je beli vodonik.