EU odvojila 480 miliona evra grantova za transport, skladištenje CO2, a ekspanzija tek predstoji

Evropska komisija je četiri petine svog poslednjeg paketa bespovratnih sredstava za prekograničnu energetsku infrastrukturu, od ukupno 594 miliona evra, namenila za investicije u transport i skladištenje ugljen-dioksida. Time podržava razvoj lanca snabdevanja ovog sektora u nastajanju: prikupljanja ugljenika iz emisija, njegovog korišćenja i skladištenja – CCUS. EU namerava da polovinom veka skladišti barem 400 miliona tona CO2 godišnje, ali neće cela količina biti trajno pohranjena.

Predstavljanje strategije Evropske unije za upravljanje ugljenikom zakazano je za 6. februar. Administracija u Briselu smatra prikupljanje i zarobljavanje CO2 – CCS, a koristi se akronim CCUS kada je uključeno i korišćenje – neophodnim za postizanje klimatskih ciljeva. Ta tehnologija ima još dug put do postizanja konkurentnosti, a tržište za nju je tek na nivou zamisli. Ali i pored toga može biti veoma bitna za sektore koje je teško dekarbonizovati, poput proizvodnje cementa i čelika.

Evropska komisija namerava da u domenu hvatanja CO2 odredi cilj od 450 miliona tona za za 2050, saznao je Euractiv. Ambicija za 2030. bi trebalo da bude 50 miliona tona.

A u međuvremenu, ovo telo, izvršna institucija 27-članog bloka država, upravo je odobrilo ukupno 594 miliona evra u grantovima, preko mehanizma Conecting Europe Facility (CEF), za osam investicija u prekograničnu energetsku infrastrukturu.

Proglašene su 2022. projektima od zajedničkog interesa (PCI). Pet ih je za transport i skladištenje ugljenika zarobljenog iz emisija, a sleduje im čak 480 miliona evra. Bespovratna sredstva će biti isplaćena u cilju razvoja lanca vrednosti ugljenika širom EU, kako navodi Evropska komisija.

Projekat D’Artagnan za infrastrukturu za CO2 prigrabio trećinu novog paketa bespovratnih sredstava

D’Artagnan je projekat čvorišta za izvoz CO2 preko luke Denkerk u Francuskoj. Dodeljeno mu je do 189 miliona evra. Taj PCI uključuje uspostavljanje mreže za dopremanje tog gasa s efektom staklene bašte. Nazvan je po D’Artanjanu, liku iz romana Aleksandra Dime Tri musketara.

Pokrenut je da bi se glavni emiteri ugljen-dioksida iz industrijske proizvodnje oko luke i zaleđa povezali brodskim teretnim prevozom i cevovodom sa glavnim CCS projektima u razvoju na Severnom moru i u Holandiji, onima za trajno skladištenje. Plan obuhvata i infrastrukturu u luci Roterdam. U poduhvatu učestvuju kompanije Air Liquide France Industrie, Dunkerque LNG, EQIOM, Lhoist i RTE.

Roterdam na putu da postane glavni centar infrastrukture za CCS u EU

EU je odvojila i 157 miliona evra za infrastrukturu za CO2 u samoj luci Roterdam u Holandiji. Između ostalog, obuhvata uvozni terminal i podvodni cevovod od dve stotine kilometara. Projekat Aramis, još jedan musketar, dobija 124 miliona evra. Reč je o prenosu CO2, prikupljenog iz emisija iz ljudskih aktivnosti i prirodnih procesa, do skladišta u geološkim formacijama pod Severnim morem – ispražnjenih nalazišta gasa.

Ideja je da nekoliko kompanija koje ispuštaju gasove s efektom staklene bašte prebacuju prikupljeni CO2 do glavnog čvorišta na kopnu, u luci Roterdam, brodovima i kopnenim cevovodima. U Aramisu učestvuju Holandija, Belgija, Francuska i Nemačka.

Inicijativa Northern Lights, pokrenuta u Norveškoj, kreće u svoje sledeće poglavlje

Pristupačne lokacije za skladištenje pod morem mogu da prime i preko 400 miliona tona CO2, stoji u dokumentaciji. Ovaj sistem treba da krene da radi početkom 2026. godine. Preostalih 33 miliona evra je za CO2next, projekat uvoznog terminala.

Inicijativa Northern Lights ima pravo da povuče 131 milion evra. To je prekogranični projekat kojim se povezuju budući pogoni za prikupljanje CO2 iz emisija u nekoliko zemalja članica EU i Norveškoj. Dalje, iz Brisela je došlo zeleno svetlo za 2,5 miliona evra za EU CCS Interconnector, infrastrukturni plan za CO2 u Gdanjsku u Poljskoj.

Inače, projekat Porthos – kao musketar Portos, i opet u luci Roterdam – jedini je veku CCS poduhvat za koji je dosad donesena konačna investiciona odluka.

Polovina prikupljenog CO2 predviđena za proizvodnju e-goriva, sintetičkih materijala

Plan Evropske komisije, kako prenose mediji, uključuje cilj da se 100 do 200 miliona tona CO2 godišnje prikupi ne iz emisija iz industrijske proizvodnje, već direktno iz atmosfere.

Izvršno telo EU je u nacrtu studije procene uticaja na ostvarivanje klimatskih ciljeva za 2040. navelo da će godišnje morati da se zarobi 26 do 41 miliona tona CO2 iz elektrana na fosilna goriva, prenosi Table.Media. Ta medijska kuća dodaje da projekcija raste na 50 miliona tona za period od 2050. godine. Uključena je u cilj od 450 miliona tona.

Planirano je da se samo 247 od 453 miliona tona pohrani trajno, u geološke strukture

Bilo bi potrebno svake godine uhvatiti barem 136 miliona tona iz industrijskih procesa. Dalje, 232 miliona tona otpada na energane na biogorivo u kojima se ugljenik zarobljava da se uskladišti – BECCS, i direktno izdvajanje CO2 iz atmosfere uz skladištenje – DACCS, piše u članku. Predviđeno je i po 30 miliona tona iz CO2 koji se oslobađa pri proizvodnji biometana iz biogasa. U suštini, biogas sadrži i ugljen-dioksid, pa se prečišćava da preostane metan.

U planu je navedeno da će pod zemljom (trajno) biti pohranjivano 247 miliona tona ugljen-dioksida godišnje. A 147 milliona tona je namenjeno za proizvodnju sintetičkih goriva, koja se nazivaju i e-gorivima. Na proizvodnju sintetičkih materijala odlazilo bi 59 miliona tona.