Nemačka kompanija Wabio Technologie je u Novoj Crnji postavila kamen temeljac za biogasno postrojenje koje će proizvoditi električnu i toplotnu energiju, tečni ugljen-dioksid i tečni biometan – LBM ili LBG. To je prvi od dvadeset budućih biogasnih sistema u Srbiji, vrednih ukupno 400 miliona evra, saopšteno je.
Jedno biogasno postrojenje sa Wabio tehnologijom nalazi se u Vrbasu, u šećerani Sunoko, i u procesu je puštanja u rad, a u Jarku kod Rume je u toku izgradnja još jednog takvog sistema za klijenta, saopštila je ova nemačka firma. Ona je u Novoj Crnji u Banatu obeležila početak izgradnje kogenerativnog postrojenja na biogas koje će koristiti stajnjak sa farmi krava i pilića, slamu i kukuruzovinu.
Planirani kapacitet proizvodnje električne energije je 2,4 megavata, isto kao u Vrbasu. U toku su pregovori s Elektroprivredom Srbije o otkupu, saopšteno je.
Kapacitet proizvodnje toplotne energije će iznositi šest megavata
U dokumentaciji stoji da će postrojenje imati snagu od šest megavata za toplotnu energiju. Manje od 20 odsto će biti potrebno za proces fermentacije i grejanje objekata, a ostatak će biti korišćeno za sušenje đubriva koje ostaje po izvlačenju biogasa, kažu u kompaniji Wabio Technologie, koja je u Hongkongu registrovana kao Wabio Technology Holding.
To nije sve, budući da firma namerava da od biogasa proizvodi i tečni biometan – LBM ili LBG za kupca u Nemačkoj i tečni ugljen-dioksid za lokalno tržište.
Pregovori o preuzimanju sledećih desetak projekata su u finalnoj fazi
„Period isplativosti u Wabio biogasna postrojenja iznosi oko četiri godine. Wabio Investment Holding SR je osnovan sa ciljem investiranja u biogasna postrojenja u Srbiji na platformi Wabio tehnologije. Dva projekta počinjemo da realizujemo u narednom periodu, a oko preuzimanja sledećih 10-tak projekata pregovori su u finalnoj fazi,“ izjavio je generalni direktor Rafael Fic.
Za pet godina biće izgrađeno 20 kogeneracionih postrojenja na biogas
U sledećih pet godina kompanija planira da izgradi dvadesetak ovakvih postrojenja u Srbiji, vrednih po 20 miliona evra, naveo je. Izgradnja jednog u Selenči počinje za dva meseca, objavio je Wabio i istakao da ova tehnologija može da se upotrebi za komunalni i industrijski organski otpad, mulj iz prerade otpadnih voda i druge vrste biomase.
„Naša postrojenja uključivaće odvajanje CO2 i prečišćavanje CO2, koji je deo proizvedenog biogasa, a koji ćemo dodatno prečistiti i utečniti i prodavati na tržištu. Preostali zeleni metan ćemo takođe utečniti i izvoziti u zemlje EU. Samo mali deo biogasa ćemo koristiti za proizvodnju zelene električne energije, koju ćemo prodavati EPS-u,“ naveo je Duško Bošković. On je direktor firme Wabio Investment Holding SR, koja pripada grupaciji.
Bošković: Srbija može da iz biometana pokrije celokupnu potražnju za gasom
U Srbiji se može prikupljati deset miliona tona biomase, od koje pomoću tehnologije Wabio može da se dobije tri milijarde kubnih metara zelenog metana, tvrdi Bošković i dodaje da je ta količina jednaka potrošnji prirodnog gasa u zemlji.
Postrojenje i zavisno preduzeće koje će njime upravljati zovu se Alter Biogas II. Za rad elektrane i toplane potrebno je do 42,000 tona poljoprivrednih ostataka godišnje, saopšteno je. Dobija se biogas sa udelom metana od 58 do 65 odsto, a ugljen-dioksid čini 35 do 42 procenta, dok su glavne primese azot (do tri odsto), vodonik, kiseonik i vodonik-sulfid, stoji u računici.
Očekivana godišnja proizvodnja biogasa iznosi 48,8 gigavat-sati, a đubriva sa 30 odsto suve materije 30.000 tona, otkrio je Wabio.
