OIE

Klimatsku politiku moramo razdvojiti od geopolitičkih pitanja

Klimatsku politiku moramo razdvojiti od geopolitickih pitanja

Foto: Fatih Birol / X

Objavljeno

27.09.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

27.09.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Mogućnost da se neto emisije u celom svetu obore na nulu pre polovine veka se jeste smanjila, ali nije nemoguće postići taj cilj, objavila je Međunarodna agencija za energetiku. Njen izvršni direktor Fatih Birol upozorio je da države treba da razdvoje klimatska pitanja od geopolitičkih.

Razlozi za delovanje na polju ublažavanja klimatskih promena su jači nego ikad, poručila je Međunarodna agencija za energetiku – IEA. U novoj verziji svog izveštaja Neto nula (Net Zero) o koracima na putu ka eliminisanju neto emisija, ta organizacija je istakla da je jul bio najtopliji mesec u istoriji – a na drugo mesto na istorijskoj lestvici je odmah zatim došao minuli avgust. Pritom će 2023, po svemu sudeći, postati najtoplija godina do sada, stoji u dokumentu.

„Žestoki požari, suše, poplave i oluje su nas još više uverile da je klimatska kriza tu i da posledice postaju sve ozbiljnije. U političkom smislu, Pariski sporazum je ove godine na velikom ispitu“, izjavio je izvršni direktor EIA Fatih Birol i istakao da predstojeća Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP28 treba da odredi takav kurs da sve zemlje pojačaju svoje napore.

Put ka smanjivanju neto emisija gasova s efektom staklene bašte na nulu kojeg je IEA mapirala 2021. jeste se suzio, ali i dalje je prohodan, dodao je.

Umesto fragmentacije je preko potrebno jačanje saradnje

„U doba tenzija na međunarodnom nivou, države treba da razdvoje klimu od geopolitike. Za postizanje zajedničkog cilja da se spreči da globalno zagrevanje nadmaši opasne nivoe, potrebna je veća saradnja, a ne fragmentacija. Klimatske promene – u pogledu svojih uzroka i posledica – ne mare za geopolitičko rivalstvo i nacionalne granice. Emisije su to što je važno“, podvukao je Birol.

Očekuje se da će potražnja za fosilnim gorivima pre kraja ove decenije doći do tačke posle koje se dalje neće povećavati

Ukupne emisije ugljen-dioksida iz energetskog sektora zabeležile su prošle godine novi rekord, 37 milijardi tona ili gigatona, što je jedan odsto više od nivoa pred pandemiju. Ipak, očekuje se da će tokom tekuće decenije dostići pik odnosno nivo posle kojeg više neće rasti, navedeno je u izveštaju.

IEA sada predviđa da će potražnja i za ugljem i naftom i fosilnim gasom takođe u nekom trenutku pre 2030. trajno prestati da se povećava. To ohrabruje, samo što nije ni izbliza dovoljno da se globalno zagrevanje sve do 2100. zadrži na do 1,5 stepeni Celzijusa, poručili su autorke i autori.

U scenariju po kojem se dostižu prelazni ciljevi za 2030, preko 80 odsto zacrtanog umanjenja emisija može biti postignuto intenzivnijim uvođenjem energije iz obnovljivih izvora, poboljšanjem energetske efikasnosti, obaranjem količina ispuštenog metana i elektrifikacijom. Pritom je ovde uračunata samo primena tehnologija koje su već dostupne. Najveći deo potrebne dekarbonizacije može da se izvede utrostručavanjem kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora sa nivoa iz 2022. godine, piše u dokumentu.

Razvijenim privredama zadata stroža putanja

Nivoe emisija iz 2022. razvijene privrede treba da najdalje 2035. smanje za barem 80 odsto, izračunala je agencija, a ostalim državama je zadala prag od 60 procenata. Među važnim informacijama treba pomenuti da, s obzirom na aktuelne mere i propise, očekuje da globalno zagrevanje 2100. godine iznosi 2,4 stepena. To je zabrinjavajuće visoko, ali je zato za čitav stepen ispod nivoa koji je bio aktuelan pre donošenja Pariskog sporazuma 2015, stoji u izveštaju.

IEA je pozvala na ulaganja u širenje, unapređivanje i digitalizaciju strujnih mreža.

Što se tiče ostalih stubova dekarbonizacije za koje se zalaže, mnogi su kontroverzni u pogledu zaštite životne sredine, efikasnosti, finansijske održivosti i uticaja na društvo. Naime, energetska tranzicija podrazumeva „velike količine goriva s niskim emisijama, primenu tehnologija za prikupljanje CO2 iz velikih dimnjaka i atmosfere, više električne energije iz nuklearnih elektrana i velika područja za proizvodnju obnovljive energije“, tvrde u agenciji.

To nije sve, već je ukazala na jaz između potražnje za ključnim mineralima i ponude, a ona se može premostiti ogromnim ubrzavanjem rada na rudarskim projektima. Ipak, autori su naveli i da tim ciljevima mogu doprineti intenziviranje recikliranja i efikasnija rešenja u domenu projektovanja.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Baterija napravljena od cinka i lignina

Ekološki prihvatljiva baterija napravljena od cinka i lignina

27. septembar 2023. - Istraživači sa Univerziteta u Linćepingu u Švedskoj napravili su novu vrstu baterije, od cinka i lignina. Jeftina je i reciklabilna.

Dvostruko vece subvencije ove godine energetsku sanaciju domacinstava Beogradu

Dvostruko veće subvencije ove godine za energetsku sanaciju domaćinstava u Beogradu

27. septembar 2023. - Ministarka Dubravka Đedović Handanović uručila je ugovore gradskim opštinama o sredstvima za energetsku sanaciju za domaćinstva

statkraft neoen hrvatska Arnaud Bellange Christophe Desplats-Redier

Statkraft preuzeo projekte firme Neoen u Hrvatskoj

27. septembar 2023. - Kako je za Balkan Green Energy News rekao Arno Belanže, direktor norveške kompanije za Hrvatsku i Francusku, reč je o desetak projekata

Srbija subvencionise energetsku sanaciju domacinstava u skoro svim opstinama i gradovima

Srbija subvencioniše energetsku sanaciju domaćinstava u skoro svim opštinama i gradovima

27. septembar 2023. - Još 12.000 domaćinstava u 137 gradova i opština uključujući tri na KiM moći će da dobije subvencije za energetsku efikasnost