OIE

Kroz Jugoistočnu Evropu prolaze neki od glavnih koridora za vodonik

Kroz Jugoistocnu Evropu prolazi koridora vodonik

Foto: European Clean Hydrogen Alliance

Objavljeno

24.04.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

24.04.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Svih šest koridora snabdevanja koje je prikazao Evropski savez za čisti vodonik bilo bi direktno ili posredno povezano s Nemačkom. Jedna od glavnih trasa ide kroz Jugoistočnu Evropu, a Slovenija i Hrvatska bi mogle imati koristi i od još dva koridora.

Plan REPowerEU Evropske komisije, za gušenje potražnje za fosilnim gorivima iz Rusije, ima poglavlje posvećeno neophodnom ubrzavanju razvoja infrastrukture za vodonik. Cilj je da se najkasnije 2030. kapacitet proizvodnje, uvoza i prenosa poveća na 20 miliona tona godišnje.

U svojoj najnovijoj studiji, Evropski savez za čisti vodonik (ECHA) je analizirao šest predviđenih koridora koje čine cevovodi, proizvodni i skladišni kapaciteti, lučni terminali i trase prevoza na morima, rekama i kopnu. Svih šest ruta snabdevanja bi bilo povezano s Nemačkom, direktno ili indirektno, zahvaljujući očekivanom skoku potražnje.

Jugoistočni koridor otvara vrata ka Bliskom istoku

Priručnik o koridorima za snabdevanje vodonikom (Learnbook on Hydrogen Suppply Corridors) ukazuje na potrebu za dekarbonizacijom industrijske proizvodnje, saobraćaja i elektroenergetskog sistema širom Istočne i Jugoistočne Evrope kao na jedan od osnovnih pokretača razvoja Jugoistočnog koridora. To se pogotovo tiče novih projekata za zeleni čelik i postojeće industrijske kapacitete u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Hrvatskoj, Austriji i Češkoj, dodali su autori.

„Zahvaljujući blizini Severnoj Africi i Bliskom istoku, ovaj koridor bi u budućnosti mogao da olakša uvoz vodonika iz susednih zemalja brodovima ili prenosom kroz podvodne cevovode. Ovo područje ima obiman potencijal za iskorišćavanje obnovljivih izvora energije zbog dostupnosti zemljišta i visokih faktora kapaciteta za solarnu energiju i vetrolelektrane na kopnu. Potrošena gasna polja u Grčkoj, Češkoj, Slovačkoj, Austriji i slane pećine u Nemačkoj biće upotrebljene kao isplativo rešenje za skladištenje vodonika“, pokazala je studija.

Duž Jugoistočnog koridora je predviđen rast potražnje sa 53 teravat-sata 2030. na 260 teravat-sati do polovine veka te da bi taj skok daleko premašio snabdevanje (22,1 odnosno 183 teravat-sata).

Major hydrogen corridors Southeastern Europe
Mapa infrastrukture za vodonik za 2050. u Jugoistočnoj Evropi

Slovenija, Hrvatska smeštene blizu središta mape za vodonik

Što se tiče regiona kojeg pokriva Balkan Green Energy News, treba pomenuti da bi Slovenija i Hrvatska mogle da se okoriste od još dva zacrtana koridora, kako je prikazano u dokumentu.

Glavni pokretač uspostavljanja Južno-centralnog iliti Jadranskog koridora je potreba da se potražnja u Italiji, Centralnoj Evropi i Nemačkoj zadovolji omasovljavanjem proizvodnje u Severnoj Africi, po nižim cenama. Slovenija i Hrvatska mogu da izađu i na zamišljeni Istočni koridor, za kojeg je predviđeno da će jačati na trenutno samo potencijalnim nivoima proizvodnje vodonika u Ukrajini.

Osim preko gasovoda, derivati vodonika bi iz Istočne Evrope mogli da se prevoze Dunavom, objavila je ECHA. To bi onda i Srbiju postavilo na značajno mesto na karti.

U studiji su utvrđene velike mogućnosti u prepravkama cevovoda kojima sada teče fosilni gas, a njega Evropska unija dugoročno svakako želi postepeno da odbaci. U studiji su pobrojani svi veći projekti za sektor vodonika.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

agrosolar vinogradi grozdje vino solarni paneli hrana

Agrosolar može da poveća prinose grožđa 20-60 odsto

24. april 2023. - Sve je više konkretnih primera o tome koliko se ovaj agro-energetski model isplati, a najnoviji stiže iz vinograda u Francuskoj

Bansko proizvodi struju male hidroturbine cevi za vodosnabdevanje

Bansko proizvodi struju pomoću male hidroturbine u cevi za vodosnabdevanje

24. april 2023. - Lokalno preduzeće za vodovod i kanalizaciju u opštini Bansko proizvodi struju pomoću minijaturne hidroturbine u cevi za vodosnabdevanje

Srbija usvojila Strategiju razvoja energetike do 2040 sa projekcijama do 2050 godine

Srbija usvojila Strategiju razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine

24. april 2023. - Narodna skupština Srbije je izglasala Strategiju razvoja energetike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine

EUSEW2025 nagrade

EUSEW2025 – otvorene prijave za nagrade

24. april 2023. - EUSEW nagrade se dodeljuju za uspeh projekata, pojedinačnih i kolektivnih poduhvata sa izuzetnim rezultatima u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije