Dvogodišnjica prozjumera u Srbiji: Cifra dostigla 3.000, ali iskorišćeno samo jedan odsto krovova kuća

Sadašnjim tempom instaliranja solarnih panela na krovovima domaćinstva i firmi, Srbija će cilj od 500 MW u instalacijama prozjumera do 2030. godine, koji je deo pripremljenog Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, ostvariti tek 2042. godine, kaže Dejan Stojadinović, energetski konsultant. Analiza „Dve godine prozjumera u Srbiji“, koju je pripremio, pokazala je da će sadašnjim tempom Srbija iskoristiti potencijal za krovne solarne elektrane za 340 godina.

U poslednje dve godine, od kada je moguće da domaćinstva i firme instaliraju solarne panele i proizvode struju za svoju potrebe, Srbija je dobila 3.038 prozjumera.

Zaključno sa aprilom 2024. status kupca-proizvođača steklo je 2.226 domaćinstava, 799 kompanija, i tri stambene zajednice – u okviru kojih je 13 domaćinstava postalo prozjumer, kaže Stojadinović.

U protekle dve godine, u proseku, Elektrodistribucija Srbije (EDS) je priključivala oko 90 domaćinstava i 30 firmi mesečno odnosno. Najveći broj novih prozjumera priključen je u junu 2023.

Stojadinović navodi da je ukupno instalisana snaga ovih solarnih elektrana je 51,16 MW.

„Srbija je postavila cilj da do 2030. ima instalirano 500 MW ili deset puta više, to je cilj iz Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP), pa će dosadašnjim tempom razvoja, taj cilj ostvariti tek 2042“, naglašava Stojadinović.

U Srbiji, prema poslednjem popisu, ima blizu dva miliona kuća (1.983.269), i njihovi krovovi, kako dodaje, predstavljaju glavni potencijal za povećanje broja prozjumera. Od tog broja, nešto više od jedne petine (370.258) je izgrađeno nakon 2000, što bi se, prema njegovim rečima, moglo reći da su novije kuće, i one su po svojim karakteristikama najpogodnije za postavljanje solarnih panela, bez dodatnih konstrukcionih radova.

Ali, ukoliko se nastavi dosadašnji tempo priključenja prozjumera, ovaj potencijal bi se iskoristio tek za 340 godina, upozorava Stojadinović.

Prozjumera nema samo u devet opština

Analiza je opokazala da tek 0,09 odsto od ukupnog broja domaćinstava (2.59 miliona) su prozjumeri, sa instalisanom snagom od 18.2 MW.

Od ukupno 169 opština u Srbiji, prozjumeri su se pojavili u 157 opština (93 odsto). Dosad, nema nijednog domaćinstva koje je postalo prozjumer u 11 opština – Bela Palanka, Bosilegrad, Crna Trava, Krupanj, Kuršumlija, Preševo, Prokuplje, Ražanj, Trgovište, Tutin i Žitište.

Kada je reč o firmama, 379 je izgradilo fotonaponske elektrane snage 33,1 MW. Stojadinović ističe da je zanimljivo da od ukupno 799 mernih mesta na kojima su kompanije postale prozjumeri, čak 325 pripada mobilnoj kompaniji A1 Towers Infrastructure.

Najveći pojedinačni prozjumer u Srbiji je Toyo Tires u Inđiji, sa solarnom elektranom od 7,5 MW, dok su sve ostale ispod 1 MW, navodi se u analizi.

Ako se uzmu u obzir sve tri kategorije prozjumera, samo u devet  opština nema nijednog kupca-proizvođača: Crna Trava, Krupanj, Kuršumlija, Preševo, Prokuplje, Ražanj, Trgovište, Tutin i Žitište.

Solarni paneli donose uštede 40-70 odsto

Stojadinović podseća da je u prethodne dve godine i zakonodavni okvir delimično promenjen, pa je izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije u aprilu 2023. ograničen instalisani kapacitet za domaćinstva na 10,8 kW, a za firme na 150 kW od 1. jula 2024. Do 1. jula firme su mogle da instaliraju elektrane snage do 5 MW.

Izmenana drugih propisa takođe je omogućeno da se akciza i PDV obračunavaju na razliku između preuzete i predate električne energije, a ne samo na preuzetu kako je bilo u početku što je bilo nepovoljnije za prozjumere.

EPS je odobrio i prozjumerima popust pet odsto za plaćanje računa u roku.

“Sve to je čitav poduhvat instalacije krovnih solara učinilo isplativijim, pa se trenutno godišnje uštede na računima za električnu energiju kreću od 40-70 odsto u odnosu na one koji nemaju solarne panele”, ističe Stojadinović.

Mere za povećanje broja prozjumera

Naravno, postavlja se pitanje kako ubrzati razvoj prozjumera. Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine, kaže da postoji još prostora kako bi proizvodnja električne energije za sopstvene potrebe bila još isplativija i bliža standardima koji se primenjuju u zemljama koje već duže vreme omogućavaju ovaj koncept.

Tu, pre svega, misli na umanjenje iznosa naknade za pristup distributivnom sistemu (mrežarina), izuzimanje od plaćanja naknade za obnovljive izvore energije i razmatranje modela otkupa viškova na kraju perioda za poravnanje.

“Na taj način bi obračun troškova električne energije bio usklađen sa standardima neto-merenja, a te pozitivne promene bi bile dodatni stimulans za rast broja kupaca-proizvođača, veće učešće građana u energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji, kao i dalji razvoju i stvaranju održivog elektroenergetskog sistema”, poručuje ona.

Centar je prepoznao i dodatne mere, kao što je dodatna pomoć i partnersko učešće države u podsticanju građana da grade solarne elektrane – podsticaji u vidu povraćaja (ili snižavanja) PDV-a na opremu, uvođenju mogućnosti lokacijskog razdvajanja mesta proizvodnje i potrošnje električne energije.

Od pomoći bi bilo i da se poveća broj stambenih zajednica prozjumera kroz uspostavljanje posebno modela, izjednačavanje prava sa domaćinstvima i firmama, kao i omogućavanje vlasništva trećim licima nad elektranama kupaca-proizvođača.

„Nesumnjivo je da je prozjuming u Srbiji izazvao veliko interesovanje građana, međutim, brzina rasta broja prozjumera ne reflektuje taj interes, i očigledno je da je neophodno dalje raditi na merama“, istakla je Jovičić.