Nove olakšice za prozjumere u Srbiji – smanjuje se akciza na računu za struju

Srbija je pripremila još jednu meru, koja će ubrzati otplatu investicije u instaliranje solarnih panela i sticanje statusa prozjumera (kupca-proizvođača), i za one koji su to uradili, i za one koji to planiraju. Naime, predložen  je drugačiji obračun akcize koju plaćaju na svom računu za električnu energiju, pa će sada svakog meseca morati da izdvoje manje novca, a količina zavisi od toga koliko njihova solarna elektrana proizvede, odnosno kada i koliko struje oni potroše.

Vlada Srbije je pripremila izmene Zakona o akcizama kojima se uvodi povoljniji obračun i taj zakonski predlog je poslat Narodnoj skupštini na usvajanje. Parlament će o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama raspravljati na sednici, koja je počela danas.

Usvajanjem ovog rešenja se ispravljaju greške koje su napravljene pre više od godinu dana kada je građanima i privrednicima omogućeno da proizvode električnu energiju za sopstvenu potrošnju, ali zbog neslaganja ministarstava energetike i finansija obračun nije bio najpovoljniji za prozjumere.

Nesporazum ministarstava finansija i energetike je napravio velike probleme prozjumerima

Naime, ministarstvo energetike je usvojilo Uredbu o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupaca-proizvođača i snabdevača koja predviđa da se porez na dodatu vrednost, akciza i sve naknade na računu obračunavaju na razliku između struje koju je prozjumer proizveo i isporučio Elektroprivredi Srbije (EPS) i struje koju je utrošio. Ali, Ministarstvo finansija je dalo tumačenje na zahtev EPS-a da se PDV, akciza i nakande plaćaju na svu preuzetu energiju, i tako je i bilo.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama će omogućiti da se akciza obračunava na pomenutu razliku. što trenutno nije slučaj. Slično se desilo i početkom godine kada je promenjen Zakon o PDV-u. U suštini sada se zakoni usklađuju sa Uredbom.

Zašto je važno kako se obavlja obračun?

Suština statusa prozjumera je da sam proizvodi energiju za sopstvenu potrošnju, ali problem je što solarni paneli, koji se najčešće koriste da se ta namera sprovede u delo, proizvode struju i kada je domaćinstvo troši, ali i kada je ne troši. Kada ima viška struja mora negde da se skladišti kako bi se iskoristila kada ima manjka.

To skladištenje obavlja EPS, tako što preuzima struju kada je proizvodnja prozjumera veća od potrošnje, a isporučuje mu je kada je obrnuta situacija. Prozjumeri obično leti proizvode više struje nego što potroše, a zimi je, opet, obrnuto.

Prozjumer, na primer, sa solarnim panelima snage 10 kW mesečno isporuči EPS-u oko 800 kilovat/sati, od toga 790 u višoj tarifi i 10 u nižoj, a preuzme oko 250, 180 u višoj i 70 u nižoj. Tih 180 kWh preuzetih u višoj tarifi može da pokrije sa 790 isporučenih u višoj, ali 70 u nižoj može da pokrije sa samo 10 isporučenih. Kada se podvuče crta, ovaj prozjumer je od EPS preuzeo 250 kWh, a razlika između isporučene i preuzete je 60 kWh. Trenutno mora da plati akcizu na 250 kWh, a kada se usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama plaćaće samo na 60 kWh.

Trebalo bi izmeniti i zakone o obnovljivim izvorima energije i korišćenju javnih dobara, kao i propise o mrežarini

Ovaj primer se odnosi na letnje mesece, dok se zimi povlače mnogo veće količine od EPS-a, pa je i stavka preuzeta energija mnogo veća, a samim tim i akciza.

Usklađivanje zakona sa pomenutom Uredbom nije završeno. Naime, posle PDV-a i akcize potrebno je promeniti propise koji bi omogućili da se i naknade za energetsku efikasnost, povlašćene proizvođače i mrežarina plaćaju na razliku između isporučene i potrošene energije.

Kako je Balkan Green Energy News već pisao za to je potrebno promeniti zakone o obnovljivim izvorima energije i korišćenju javnih dobara, dok bi deo o mrežarini trebalo da promeni Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS).

Uprkos svemu broj solarnih elektrana na krovovima kuća, proizvodnih pogona i zgrada nezadrživo raste, pa je pređena i granica od 2.000, trenutno ih ima 2.027, od čega je 1.490 na domaćinstvima, 536 na firmama i jedna na zgradi. U proceduri su zahtevi za oko 20.000 elektrana.