OIE

Davos 2023: Energetska tranzicija izlaz iz sumorne globalne perspektive

Davos 2023: Energetska tranzicija izlaz iz sumorne globalne perspektive

Foto: World Economic Forum/ Sikarin Fon Thanachaiary / https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/2.0/

Objavljeno

21.01.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

21.01.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Razvoj čistih tehnologija, obnovljivih izvora energije i dekarbonizacija privrede je odgovor na krizu u kojoj se svet sada nalazi, poručili su učesnici godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma 2023, koji je održan pod sloganom Saradnja u fragmentiranom svetu – Cooperation in a Fragmented World. Globalni lideri iz sveta finansija, privrede i politike istakli su da je neophodna veća međunarodna saradnja u domenu obnovljivih izvora energije, iako trenutna situacija sa krizama, ratom i najavama ekonomske recesije daje poprilično sumornu sliku.

Svetska ekonomska i politička elita sastala se ove nedelje na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu, u Švajcarskoj. Polazne tačke i teme u prethodna četiri dana susreta svetskih zvaničnika iz sveta politike, finansija, privrede, bile su ekonomska, klimatska i energetska kriza.

Sastanku u Davosu prethodio je izveštaj i analiza koju je sproveo WEF, prema kojima glavni rizici i pretnje za budućnost čovečanstva dolaze iz domena ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene i očuvanja životne sredine i biodiverziteta.

Doba polikriza, u kojima se prepliće više negativnih faktora, ekonomskih, ekoloških i socijalnih je nešto što će obeležiti narednu deceniju, prema najavama WEF-a.

U anketama koje je sproveo WEF, dve trećine svetskih ekonomista smatra da će najverovatnije doći do globalne recesije u ovoj godini

U anketama koje je sproveo WEF, dve trećine svetskih ekonomista smatra da će najverovatnije doći do globalne recesije u ovoj godini, a preko 70 procenata izvršnih direktora širom sveta veruje da će globalni ekonomski rast opasti u 2023. Od kada je WEF sproveo ovo istraživanje prvi put, pre 12 godina, ovo su najpesimističniji rezultati.

Rat, inflacija, energetska kriza, moguća recesija su sumorni kontekst iz kojeg se na samitu u Davosu tražio izlaz.

Između ostalih, razmatrana je uloga i čistih tehnologija, dekarbonizacije privrede i obnovljivi izvori energije, koji za razliku od fosilnih goriva, imaju šansu da postanu „garant mira“ i ustanove međunarodnu saradnju, kako su istakli učesnici samita.

Energetska bezbednost zemalja pokretač zelene tranzicije

U obraćanju na samitu, Fatih Birol, direktor međunarodne agencije za energetiku (IEA) poručio je da će dugotrajno rešenje na globalnu krizu doći kroz obnovljive izvore energije, za koje Birol kaže da su „energija mira“ za razliku od fosilnih goriva.

On je istakao da su do danas, glavni pokretači energetske tranzicije bili ekološki razlozi, a sada je najveći pokretač energetska bezbednost.

Birol: Glavni pokretači energetske tranzicije su bili ekološki razlozi, a sada je to energetska bezbednost

Globalni energetski sektor će se u narednim decenijama transformisati iz sektora koji se pretežno zasniva na fosilnim gorivima, u sektor kojim sve više dominiraju obnovljivi izvori energije i druge tehnologije čiste energije, tvrdi Birol.

Plan za dekarbonizaciju privrede u EU

Na samitu u Davosu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je plan za dekarbonizaciju privrede u Evropskoj uniji. Plan sadrži novi zakonodavni okvir za čistu tehnologiju, pravila o državnim subvencijama i finansiranje na nivou EU.

Fon der Lajen: Put ka ugljeničkoj neutralnosti biće najveća transformacija našeg vremena

Fon der Lajen je istakla da energetska tranzicija podrazumeva razvoj i korišćenje čistih tehnologija u celoj privredi. Put ka ugljeničkoj neutralnosti biće najveća transformacija našeg vremena, napomenula je.

„Cilj će biti fokusiranje investicija na strateške projekte duž čitavog lanca snabdevanja. Posebno ćemo se osvrnuti na to kako da pojednostavimo i ubrzamo izdavanje dozvola za nove proizvodne lokacije čiste tehnologije“, rekla je Fon der Lajen.

Odgovor EU na američki Zakon o smanjenju inflacije

SAD su prošle godine usvojile Zakon o smanjenju inflacije (IRA) koji predviđa oko 370 milijardi dolara subvencija i poreskih olakšica za američke kompanije. Međutim, taj zakon je izazvao negodovanja u EU, jer IRA štiti američku privredu i „diskriminiše“ evropske industrije.

Novi evropski plan za zelenu privredu je između ostalog i odgovor na američki zakon IRA i protekcionističku politiku zelenih ulaganja u Sjedinjenim Državama.

Fon der Lajen: Konkurentnost i trgovina su ključni za ubrzanje čistih tehnologija i klimatske neutralnosti

Konkurentnost i trgovina su ključni za ubrzanje čistih tehnologija i klimatske neutralnosti i Evropa takođe treba da bolje vodi računa o industriji čiste tehnologije, kazala je Fon der Lajen u Davosu.

EU namerava da mobiliše subvencije i priprema za osnivanje fonda za suverenitet. Cilj novog plana EU je da Evropa postane centar čiste tehnologije i inovacija, kao i da evropska industrija postane konkurentnija u odnosu na američke i azijske kompanije.

SAD vide novac i velika ulaganja kao rešenje

Američki izaslanik za klimu Džon Keri rekao je da je jedini način da se izbegne katastrofalna šteta izazvana klimatskim promenama taj da vlade i kompanije ulože velike količine novca.

Keri: Jedini način je da vlade i kompanije ulože velike količine novca

Novac i velika ulaganja su potrebna da bi svet imao bilo kakvu šansu da se postigne ciljeve Pariskog sporazuma iz 2015, istakao je američki izaslanik.

Pomak u klimatskim politikama vlada

Povodom globalnog samita u Davosu, direktor IEA je naveo da svet ulazi u novo industrijsko doba tehnologije čiste energije.

Birol je napomenuo da je dobra vest da vlade preduzimaju akcije i nadmeću se da budu lideri u novoj energetskoj ekonomiji. On očekuje da će američki zakon o smanjenju inflacije (IRA) podstaći ulaganja u čistiju energiju.

Birol: Dobra vest da vlade preduzimaju akcije i nadmeću se da budu lideri u novoj energetskoj ekonomiji

Tu su takođe i paket Fit for 55 i REPowerEU plan, japanski program zelene transformacije, PLI šema u Indiji koja podstiče proizvodnju solarnih fotonaponskih i baterija i dobro uspostavljene politike Kine koje uključuju i njen najnoviji petogodišnji plan, naveo je direktor IEA.

Obezbeđivanje sigurnog lanca snabdevanja za obnovljive izvore energije

Rizik za lance snabdevanja u domenu čiste energije predstavljaju „geografske koncentracije“, kako u proizvodnji tehnologija, tako i u snabdevanju materijalima na koje se one oslanjaju, smatra Birol.

Kina dominira u proizvodnim kapacitetima za svaku tehnologiju obnovljivih izvora energije

U oblasti vetra, baterija, solarnih uređaja, elektrolizera i toplotnih pumpi, Kina dominira u proizvodnim kapacitetima za svaku tehnologiju. Samo u baterijama za električne automobile, Kina trenutno ima 75 procenata globalnog proizvodnog kapaciteta, napomenuo je direktor IEA.

Za većinu zemalja nerealno je da se takmiče u svim delovima lanaca snabdevanja tehnologijom čiste energije. Države će morati da identifikuju svoje prednosti i da se na njima razvijaju, bilo da je to mineralni resurs, ili jeftino snabdevanje čistom energijom, ili razvoj radne snage sa relevantnim veštinama, objasnio je Birol.

Ali, pošto nijedna zemlja neće biti u poziciji da uradi sve odjednom, međunarodna saradnja treba da bude ključni deo industrijskih strategija država. On očekuje da će u narednim godinama uslediti razvoj više strateških partnerstava, usmerenih na jačanje njihovih lanaca snabdevanja čistom energijom.

Zdrava međunarodna trgovina u tehnologijama čiste energije je od suštinskog značaja za ubrzavanje energetske tranzicije. Međutim, čini se da se trend trenutno kreće u drugom pravcu, konstatovao je Birol.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Počela izgradnja bugarske deonice gasovoda sa Srbijom

21. januar 2023. - Ukupna dužina gasovoda između dve zemlje je 170 kilometara, a gradnja deonice u Srbiji je počela pre godinu dana

EMBER: Vetar i solar proizveli više struje nego gas u EU

Ember: Vetar i solar proizveli više struje nego gas u EU

21. januar 2023. - Udeo struje iz vetroelektrana i solarnih parkova je prošle godine u EU prvi put prestigao gasne elektrane

Davos 2023: Energetska tranzicija izlaz iz sumorne globalne perspektive

Davos 2023: Energetska tranzicija izlaz iz sumorne globalne perspektive

21. januar 2023. - Najviši predstavnici politike i privrede su kao odgovor na energetsku krizu istakli čiste tehnologije, obnovljivu energiju i dekarbonizaciju

Rumunija namerava da proširi rudnik lignita i poseče preko 100 hektara šuma

Rumunija namerava da proširi rudnik lignita i poseče preko 100 hektara šuma

21. januar 2023. - Kako bi se proširila eksploatacija uglja i proširio rudnik lignita, više od 100 hektara šume...