Dan ekološkog duga ove godine pada 30. jula. To znači da je čovečanstvo pet meseci pre kraja godine potrošilo sve resusrse koje planeta može da obnovi za godinu dana.
Dan ekološkog duga je datum u godini kada čovečanstvo potroši sve prirodne resurse koje Zemlja može da obnovi tokom iste godine. Od tog trenutka, simbolično gledano, živimo na dug, odnosno trošimo prirodni kapital planete.
Današnja potrošnja prirodnih resursa odgovara kapacitetu od 1,73 planete Zemlje, pokazuje proračun Mreže za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network). Drugim rečima, čovečanstvo troši resurse oko 70 odsto brže nego što se oni obnavljaju.
Iscrpljivanje prirodnog kapitala ugrožava dugoročnu sigurnost resursa. Posledice se ogledaju u deforestaciji, eroziji tla, gubitku biodiverziteta i akumulaciji ugljen-dioksida u atmosferi, što doprinosi sve češćim ekstremnim vremenskim događajima i smanjenju proizvodnje hrane.
Od početka sedamdesetih godina prošlog veka, kada je čovečanstvo prvi put počelo da troši više nego što Zemlja može da obnovi tokom jedne godine, datum ulaska u ekološki dug se pomerao sve ranije. Ove godine ta granica biće dostignuta 30. jula.
Ukoliko priroda već od danas više ne bi bila opterećena, bilo bi joj potrebno više od dve decenije da obnovi izgubljenu ravnotežu, procene su Mreže za globalni ekološki otisak, koja svake godine izračunava Dan ekološkog duga.
Matis Vakernagel, član Upravnog odbora organizacije Mreže za globalni ekološki otisak, kaže da ekološko prekoračenje zbog zakona fizike ne može trajati zauvek. „Ono će se završiti ili promišljenim delovanjem ili katastrofom koja će se obrušiti na nas. Ne bi trebalo da bude teško odlučiti koja je od te dve mogućnosti poželjnija, naročito imajući u vidu koliko varijanti može da se odabere“, istakao je.
U Mreži za globalni ekološki otisak ističu da postoji niz mera koje mogu doprineti smanjenju ekološkog prekoračenja, posebno u upravljanju gradovima, sektorima energetike, proizvodnje hrane, upravljanja prirodnim resursima i zaštiti ekosistema. Kao primer navode da bi prepolovljavanje emisija ugljen-dioksida iz fosilnih goriva odložilo Dan ekološkog duga za gotovo tri meseca.
Dani ekološkog duga po državama za 2026. godinu
Pored globalnog datuma, Mreža za globalni ekološki otisak izračunava dane ekološkog duga za svaku državu. Oni pokazuju kada bi čovečanstvo iscrpelo godišnji kapacitet planete kada bi svi ljudi živeli i trošili prirodne resurse kao prosečan stanovnik te zemlje.
Prvi na listi je Katar. Kada bi celo čovečanstvo živelo kao stanovnici Katara, godišnji obnovljivi resursi planete bili bi iscrpljeni već 4. februara. Slede Luksemburg, koji je u ekološki dug ušao 17. februara, i Singapur, a njegov dan je 23. februar.
Što se tiče zemalja koje prati Balkan Green Energy News, Crna Gora je prva dostigla svoj Dan ekološkog duga – 20. april. Slede Hrvatska (25. april), Bosna i Hercegovina (26. april), Bugarska (10. maj), Srbija (16. maj), Grčka (4. jun), Turska (6. jun) i Rumunija (19. jun).
Kao i prethodnih godina, datum ulaska u ekološki dug u Albaniji pada najkasnije – 19. septembra.
Na drugom kraju svetske liste nalazi se Bangladeš. Kada bi celo čovečanstvo trošilo prirodne resurse kao njegovi stanovnici, to bi bilo svega 46 odsto biokapaciteta jedne Zemlje, odnosno ne bi premašilo ni polovinu godišnje regenerativne mogućnosti planete. U grupi zemalja čiji je ekološki otisak po stanovniku manji od globalnog biokapaciteta po stanovniku nalaze se i Nigerija, Nepal, Etiopija, Kenija, Tanzanija, Obala Slonovače, Indija, Šri Lanka, Egipat, Jordan, Filipini i Senegal.
Mreža za globalni ekološki otisak nije objavila podatke za pojedine države zbog nepotpunih ili nepouzdanih statističkih podataka. Među njima su Butan, Bocvana, Kuba, Kipar, Estonija, Gvajana, Island, Letonija, Mauricijus, Maroko, Namibija, Holandija, Norveška, Panama, Slovenija, Trinidad i Tobago, Urugvaj i Venecuela.
