Drastično smanjenje proizvodnje nuklearnih elektrana i hidroelektrana, uz rast potrošnje električne energije usled ekstremnih vrućina pogurao je u poslednjih nedelju dana cene na berzama Jugostočne Evrope iznad 700 evra po megavat-satu. Pojedine zemlje suočavaju se sa energetskom krizom.
Najviše cene imale su berze u Sloveniji i Hrvatskoj, a najniže u Grčkoj i Bugarskoj. Najveća cena od 717 evra za MWh zabeležena je na slovenačkoj berzi BSP Southpool 3. avgusta u periodu od 20:00 do 20:15, pokazala je analiza koju je uradio Balkan Green Energy News.
Posmatrane su cene električne energije na dan-unapred tržištima sedam berzi Jugoistočne Evrope za period 31- jul – 6. avgust, za 15-minutni interval.
U odnosu na prethodne nedelje cene su u proseku uvećane 50-100 odsto
Analizirane su cene sa berzi BSP Southoool (Slovenija), CROPEX (Hrvatska), HEnEx (Grčka), HPUX (Mađarska), IBEX (Bugarska), OPCOM (Rumunija) i SEEPEX (Srbija). Za svaku od sedam berzi rangirano je deset najviših cena.
Dva dana sa najvećim brojem najviših cena su bili 3. i 4. avgust, protekli ponedeljak i utorak. Inače, u odnosu na prethodne nedelje cene su u proseku uvećane 50-100 odsto.
Najviše cene zabeležene su u sledeća četiri intervala: 19:30 – 19:45, 19:45 – 20:00, 20:00 – 20:15 i 20:15 – 20:30. Ovi vremenski intervali su periodi kada dolazi do pada proizvodnje u solarnim elektranam, dok potrošnja ostaje ista ili se dodatno povećava.
Narušen balans proizvodnje i potrošnje
Podrobnije analize će dati bolje rezultate, ali činjenica da su cene bile najniže u Grčkoj i Bugarskoj zemljama sa najviše solara i baterija. Grčka 9 GW solara i 1 GW baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS), a Bugarska 6 GW solara i 3,7 GW baterija, po čemu je lider u svetu.
Naravno, cene je poguralo narušavanje balansa – smanjena je proizvodnja, a povećana potrošnja.
Nizak vodostaj Dunava primorao je nuklearku Paks u Mađarskoj da smanji proizvodnju za 90 odsto, rumunsku Černavoda na 50 odsto, a Krško u Sloveniji za 20 odsto. S obzriom da se ne očekuje rast vodostaja, a ni prestanak visokih temperatura, pitanje je da li slede dodatna smanjenja.
Hidroelektrane su takođe na udaru, pa u Srbiji Đerdap 1 daje 20 odsto, a Đerdap 2 30 odsto uobičajene proizvodnje. Da stvar bude gora, i Termoelektrana Pljevlja bila je nekoliko dana van mreže.
Na drugoj strani potrošnja se u regionu povećala od pet do 20 odsto.
Slovenija
Nuklearna elektrana Krško proizvodi 35-38 odsto struje u Sloveniji i zadovoljava oko 35 odsto ukupne potrošnje. Pre nekoliko dana zbog visoke temperature Save morala je da smanji proizvodnju. Naime, propisi ne dozvoljavaju da topla voda iz elektrane podiže temperaturu vode u reci iznad određenog nivoa.
Hrvatska
Smanjenje proivzodnje u Krškom delimično je pogodilo i Hrvatsku jer polovina proizvodnje iz nje ide u ovu zemlju. Ta polovina pokriva 15-20 odsto potreba zemlje.
Rumunija
Zemlja pribegava nesvakidašnjim metodama da održi u radu nuklearku Černavoda (Cernavodă). Među njima je i potapanje barži da se poveća nivo Dunava (na slici). Ta elektrana proizvodi oko petine ukupne električne energije u zemlji i zadovoljava isti toliki procenat ukupne potrošnje.
Srbija
Električna energija je bila najskuplja u periodu 19:00 – 19:30. Dan sa najviše visokih cena na berzi SEEPEX bio je 3. avgust.
Mađarska
Nuklearka Paks je zbog nemogućnosti da iz Dunava uzme dovoljno vode za hlađenje, snagu od 2.000 MW smanjila na oko 230 MW. U normalnim okolnostima postrojenje daje 45-50 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Mađarskoj.
Ta energija je dovoljna za oko trećinu potreba zemje za strujom.
Bugarska
Nuklearka Kozloduj (Kozloduy), iako na Dunavu, nije imala nikakvih problema. Na tome može da zahvali svojim tehničkim specifičnostima, koje joj omogućavaju da uprkos niskom vodostaju obezbedi dovoljno vode za hlađenje,
Grčka
Zajedno sa Bugarskom zemlja je imala najviše visokih cena 5. avgusta. Sve ostale su to imale 3. ili 4. avgusta.
