OIE

WindEurope: Države moraju da povrate poverenje investitora u vetroelektrane

WindEurope: Države i vlade moraju da povrate poverenje investitora za ulaganje u vetroelektrane

Foto: WindEurope

Objavljeno

01.03.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

01.03.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Evropska unija i evropske države moraju da povrate poverenje investitora u vetroelektrane i pojačaju lanac snabdevanja u ovom sektoru obnovljivih izvora energije radi postizanja klimatskih ciljeva za 2030, zaključak je analize o investicijama u vetroelektrane za 2022. koju je sprovela organizacija WindEurope.

U Evropi je prošle godine instalisano 19 gigavata kapaciteta vetroelektrana. Od toga je u EU bilo 16 gigavata ili 40 procenata više nego 2021, ali opet mnogo manje od onoga što je potrebno kako bi taj blok država ostvario svoje klimatske ciljeve za 2030. godinu, saopšteno je.

EU i nacionalne vlade moraju da vrate poverenje investitora i podrže evropski lanac snabdevanja u proizvodnji električne energije iz vetroturbina, kako bi omogućile porast u ovom sektoru, poručuje WindEurope.

U Nemačkoj je prošle godine izgrađeno najviše novih kapaciteta, nešto više od 2,7 gigavata. Slede Švedska i Finska sa po 2,4 i Francuska sa dva gigavata.

Čak 87 procenata novih kapaciteta je na kopnu, a ostatak na moru. Velika Britanija ima najviše novoinstaliranog kapaciteta u priobalnim vetroelektranama, 1,2 gigavata.

Kapacitet instaliran 2022. godine u Evropi

Energija dobijena iz vetroelektrana je prošle godine zadovoljila rekordnih 17 procenata potražnje u EU i Velikoj Britaniji, što je povećanje od dva procentna poena.

Najveći udeo energije dobijene iz vetroelektrana u svom energetskom miksu ima Danska, 55 odsto, zatim Irska, 34 procenta. Više od 20 procenata udela u svom energetskom miksu ima pet zemalja: Velika Britanija (28), Nemačka i Portugal (po 26) i Španija i Švedska (po 25 procenata).

U Evropi trenutno ima 255 gigavata u vetroelektranama, od čega, 225 na kopnu, navedeno je u izveštaju.

Kapaciteti vetroelektrana u regionu

U regiji na koju se fokusira Balkan Green Energy News najviše električne energije iz vetroelektrana ima Turska, skoro 12 gigavata kapaciteta. To čini 11 procenata udela u energetskom miksu ove zemlje.

Grčka ima 4,68 gigavata, sa 19 procenata udela u energetskom miksu, Rumunija ima malo iznad tri gigavata kapaciteta, a Hrvatska 1,1 gigavat i 13 procenata udela u energetskom miksu.

Bugarska ima instalisanih 707 megavata, dok vetroelektrane u Srbiji imaju ukupno 374 megavata.

Na Kipru je instalisano 158 megavata, u Bosni i Hercegovini 135, na Kosovu* 137, u Crnoj Gori 118, a u Severnoj Makedoniji 37 megavata. Slovenija ima samo jednu turbinu, od tri megavata, a Albanija nijednu.

Prema podacima iz izveštaja, Turska je prošle godine dodala 867 megavata, Grčka je na mrežu priključila 230 megavata iz vetra, a više nijedna zemlja nije povećala kapacitet.

Sve vetroelektrane u regionu su na kopnu, dok su projekti za izgradnju na vodi tek u začetku.

Za Grčku se očekuje da će do 2027 pridodati dva gigavata i to isključivo na kopnu. Za ovu godinu su zacrtana dva tendera od 600 megavata za više tehnologija uključujući vetar i dva od 100 megavata za mala fotonaponska postrojenja i sisteme na vetar. Za 2024. su najavljeni tenderi od ukupno bar 500 megavata, među kojima i za vetroelektrane.

Očekuje se da će u Turskoj u posmatranom periodu biti podignute vetrofarme zbirne snage 8,2 gigavata.

Nedovoljno novih kapaciteta za postizanje klimatskih ciljeva

WindEurope očekuje da će u EU do 2027 biti instalisano još 98 gigavata, a u celoj Evropi 129 gigavata. Navodi da bi oko tri četvrtine trebalo da bude na kopnu.

Kako bi se dostigli energetski i klimatski ciljevi EU za 2030, potrebno je da se izgradi u proseku 31 gigavat godišnje.

Projekcija novih kapaciteta vetroelektrana u Evropi u periodu 2023-2027. godine

To je moguće ostvariti ukoliko evropske zemlje nastave da pojednostavljuju propise i procedure za izdavanje dozvola, ponovo počnu da daju jasne signale investitorima te da značajno investiraju u lanac vrednosti za energiju vetra: u fabrike, mreže, luke, plovila i kvalifikovane radnike, ističe WindEurope.

Generalni direktor organizacije Džajls Dikson istakao je primer Nemačke i ukazao na to da je u poslednje tri godine je udvostručila stopu izdavanja dozvola za vetroelektrane na kopnu. Prosečno vreme za dobijanje dozvole u ovoj zemlji je palo na dve godine.

Sporost u izdavanju dozvola je i dalje najveća prepreka u ovom sektoru u Evropi, napominje Dikson.

Inflacija i tržišne intervencije država su podrivale investicije

Evropska komisija planira da energija iz vetroelektrana 2030. godine pokrije 43 procenta potrošnje električne energije, ali nove investicije i narudžbine vetroturbina su u opadanju, upozorava WindEurope.

Prošle godine su najavljene investicije u 13 gigavata, a među njima nema nijednog projekta priobalnih vetroelektrana. Takođe, porudžbine za vetroturbine su pale 47 odsto na 11 gigavata.

Prvi razlog je visoka inflacija na polju sirovina i ulaznih troškova, koja je uvećala cenu turbina za 25 do 40 procenata troškova, saopšteno je. Vlade bi morale da u potpunosti usklade svoje aukcijske cene i tarife sa inflacijom, napominju u ovoj organizaciji.

Razlog opadanja investicija su intervencije na tržištima električne energije koje su potkopale poverenje investitora

Drugi razlog je „niz beskorisnih intervencija“ na tržištima električne energije koje su donele pojedine države i koje su ozbiljno potkopale poverenje investitora, tvrdi ova organizacija.

Analitičari u WindEurope-u smatraju da predstojeća reforma tržišta električne energije u EU mora hitno da povrati poverenje i smatraju da je neophodno da se jasno stavi do znanja da su hitne mere privremene i da moraju biti usklađene između država članica.

Oni ističu i da je potrebno i da se ojača lanac snabdevanja u ovom sektoru, jer Evropa nema dovoljno fabrika da napravi sve turbine koje su potrebne na kontinentu.

Modeli ugovora ključni za nove investicije

Primena modela ugovora o razlici u ceni (eng. contracts for difference – CfD), koji omogućava najniže cene obnovljive energije i svodi troškove novih projekata na najmanju meru, biće ključni za nove investicije, stoji u dokumentu.

Kod CfD modela, operateri vetroelektrana vraćaju novac kada je tržišna cena viša od cene dobijene na aukcijama, dok država plaća samo onda kada je tržišna cena niža od aukcijske. Takav ugovorni model je povoljiniji za državu i potrošače od drugih sistema podsticaja.

WindEurope dodaje da investitorima mora biti dozvoljeno da finansiraju svoje projekte kroz ugovore o otkupu električne energije (PPA) i na tržišnoj osnovi, ukoliko je to ono što investitorima najbolje odgovara.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

janom investments Andrej Srsen bef 2024 zapadni balkan

Janom Investments donosi znanje i investicije na Zapadni Balkan

1. mart 2023. - Jedan od pionira u oblasti ulaganja u klimatske tehnologije u regionu centralnoistočne Evrope, bio je prisutan i na Beogradskom energetskom forumu

Zapadni Balkan tesan rok za spajanje trzista elektricne energije

Zapadni Balkan ima tesan rok za spajanje tržišta električne energije

1. mart 2023. - Spajanje tržišta je prvi zadatak u energetskoj tranziciji i uslov za izuzeće od CBAM-a, naveli su panelisti na Beogradskom energetskom forumu

maja turkovic cwp global investicije bef 2024

Lideri energetske tranzicije u regionu: CWP razvija 6 GW obnovljivih izvora energije

1. mart 2023. - Maja Turković, potpredsednica za Evropu, bila je jedan od učesnika panela Moguća rešenja za izazove u mreži na konferenciji BEF 2024

Crna Gora ima potencijal za gradnju vetroelektrana na moru snage 2.300 MW

Crna Gora ima potencijal za gradnju vetroelektrana na moru snage 2.300 MW

1. mart 2023. - Studiju o potencijalu uradili su Miloš Bogdanović iz Kotora i profesor Pomorskog fakulteta u Kotoru Špiro Ivošević