Otpad

Uskoro nabavka 1,2 miliona kontejnera za primarnu selekciju otpada

Slika: Ministarstvo zaštite okoliša i energetike

Objavljeno

17.01.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

17.01.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

U 407 hrvatskih opština i gradova biće postavljeno 1,2 miliona kontejnera za odvojeno skupljanje (primarnu selekciju) biorazgradivog (otpadnog papira, kartona i biootpada) i reciklabilnog komunalnog otpada (otpadne plastike i stakla).

Nabavka vredna 315 miliona kuna (42,5 miliona evra) biće finansirana iz EU Operativnog programa Konkurentnost i kohezija 2014-2020.

Tomislav Ćorić, ministar zaštite okoliša i energetike, potpisao je odluku kojim se ova bespovratna sredstava dodeljuju Fondu za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost.

Fond će u narednim meseci objaviti jednu javnu nabavku za kupovinu 1.230.695 kontejnera

Fond će u narednim meseci objaviti jednu javnu nabavku za kupovinu 1.230.695 kontejnera za gradove i opštine koje su iskazale potrebu za oko 450.000 kontejnera  za otpadni papir, 2.700 za staklo, 525.000 za plastiku, više od 14.000 za odvojeno prikupljanje biootpada i više od 113.000 za mešani reciklabilni, čvrsti otpad.

Nabavka kontejnera će doprineti i ispunjenju obaveza Hrvatske da osigura odvojeno prikupljanje i recikliranje otpada

Cilj ovoga projekta je dodatna podrška uspostavljanju sistema separacije otpada na mestu nastanka (primarna separacija) radi povećanja odvojenog prikupljanja i recikliranja komunalnog otpada, ali i smanjenja udela biorazgradivog komunalnog otpada, koji se odlaže na deponije, i odlaganja mešanog komunalnog otpada, u skladu sa obavezama propisanima Zakonom o održivom gospodarenju otpadom i ciljevima iz Plana gospodarenja otpadom 2017-2022. godine, saopštilo je Ministarstvo.

Nabavka kontejnera će doprineti i ispunjenju obaveza Hrvatske da osigura odvojeno prikupljanje i recikliranje otpadnog papira, plastike, stakla i otpada koji se svrstava u posebne kategorije otpada.

Počinju edukacione kampanje

Uporedo sa ovom javnom nabavkom Fond i Ministarstvo će sprovoditi edukaciju građana o pravilnom razvrstavanju otpada. Brojne edukacione kampanje sprovodiće i lokalne samouprave za stanovnike sa svojih područja za šta su sredstva takođe osigurana iz fondova EU.

Hrvatska je jedna od 14 zemalja EU kojima preti opasnost da ne ispuni cilj recikliranja 50% komunalnog otpada do 2020.

EU je u septembru 2018. saopštila da je Hrvatska jedna od 14 zemalja EU kojima preti opasnost da ne ispune cilj da 50% komunalnog otpada do 2020. bude reciklirano. Hrvatska reciklira samo 21% otpada, a prosek u EU je 47%.

Na kraju 2017. u ukupnom otpadu bilo je 72% mešanog komunalnog otpada, a 28% otpada je bilo prikupljeno odvojeno. Do kraja 2022. udeo komunalnog mešanog otpada trebalo bi da se smanji na 40%, a odvojeni otpad bi trebalo da se poveća na 60%, preneli su hrvatski mediji.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Požar na deponiji: Da li nam je neodgovornost došla na naplatu

Požari na deponijama: Neodgovornost došla na naplatu

17. januar 2019. - Požar koji je izbio u Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko je poslednji poziv na otrežnjenje, kažu Gojkan Stojinović i Kristina Cvejanov, eksperti za upravljanje otpadom

Potpuna dekarbonizija proizvodnje je strateški cilj Eliksir Grupe do 2030. godine, Matijas Predojević

Potpuna dekarbonizacija proizvodnje je strateški cilj Eliksir Grupe do 2030. godine

17. januar 2019. - Na proizvodnoj lokaciji u Prahovu, koja je centar Eliksirove hemijske proizvodnje, do 2027. godine biće izgrađena četiri nova grinfield postrojenja sa potpuno novom industrijskom infrastrukturom, što su investicije vrednosti oko 300 miliona evra

Sakupljači sekundarnih sirovina-siva zona ili oslonac cirkularne ekonomije

Sakupljači sekundarnih sirovina-siva zona ili oslonac cirkularne ekonomije

17. januar 2019. - U Srbiji sistem sakupljanja otpada, gotovo da ne postoji, te se cirkularna ekonomija oslanja na preko 60.000 neformalnih sakupljača, uglavnom Roma

Energetski intenzivna industrija u Srbiji se sprema za CBAM – za primenu rešenja za dekarbonizaciju traži podršku države

17. januar 2019. - Privreda Srbije se ne boji dekarbonizacije i CBAM-a, ali je zabrinuta da država ne prepoznaje šta je sve potrebno da olakša poziciju pogođenim industrijama, poručili su na Beogradskom energetskom forumu veliki industrijski proizvođači