Otpad

U zemljama EU baci se više hrane nego što se uveze

U zemljama EU baci se više hrane nego što se uveze

Foto: iStock

Objavljeno

23.09.2022.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

23.09.2022.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

U trenutku kada 33 miliona građana Evropske unije ne može da priušti dovoljno obroka, u državama članicama se baci više hrane nego što se uveze. Svake godine u zemljama EU se baci čak 153,5 miliona tona hrane, što uzrokuje najmanje 6 procenata emisija gasova staklene bašte.

U zemljama Evropske unije se baca više hrane nego što uvozi, što direktno šteti šteti prehrambenoj sigurnosti u EU usled krize i poskupljenja životnih troškova, upozorava novi izveštaj – No time to waste, organizacije Feedback EU.

U državama članicama godišnje se baci 153,5 miliona tona hrane, a taj otpad od hrane uzrokuje najmanje 6 procenata ukupnih emisija gasova staklene bašte u EU.

U kritičnom trenutku za prehrambeni sistem, suočeni sa krizom gubitaka u poljoprivredi zbog letnjih suša i neujednačenih cena hrane zbog rata u Ukrajini, oko 20 procenata proizvedene hrane u EU završi u otpadu. Količina odbačene pšenice u EU je ekvivalentna približno polovini ukrajinskog izvoza pšenice, navodi se u izveštaju.

Količina odbačene pšenice u EU je ekvivalentna približno polovini ukrajinskog izvoza pšenice

Prema podacima Eurostata, 33 miliona evropskih građana ne može sebi da priušti kvalitetan obrok svakog drugog dana.

Rasipanje po sektorima

Izveštaj procenjuje da se 89,8 miliona tona otpada od hrane javlja u primarnoj proizvodnji, dok se u domaćinstvima u EU baci oko 32,5 miliona tona.

U „uslugama ishrane“, odnosno restoranima i kioscima brze hrane baci se 10,5 miliona tona, a  u veleprodaji i maloprodaji 5,3 miliona tona hrane.

Ukoliko bi se prepolovila količina hrane koja se rasipa u EU do 2030. moglo bi se uštedeti 4,7 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta.

Zemlje EU su tokom 2021. uvezle skoro 138 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, što je ukupno koštalo oko 150 milijardi evra. Procenjuje se da otpad od hrane košta preduzeća i domaćinstva 143 milijarde evra godišnje.

Podaci sa farmi mogu da udvostruče količine otpada

Povodom „skandaloznih“ navoda o količinama otpada od hrane, međunarodni pokret koji čine 43 organizacije iz 20 evropskih zemalja objavio je zajedničko saopštenje. Organizacije pozivaju EU da uvede pravno obavezujuće ciljeve za sve države članice, kako bi se smanjio otpad u celom lancu snabdevanja, „od farme do viljuške“ za 50 procenata do 2030. godine.

Organizacije pozivaju EU da uvede pravno obavezujuće ciljeve za sve države članice kako bi se smanjio otpad

Orgnizacije Feedback EU, Evropski biro za životnu sredinu (EEB) i Zero Waste Europe, kao i kompanije koje se bave zbrinjavanjem otpada od hrane i savetodavno telo EU o bacanju hrane, napominju takođe da je potrebno da se revidiraju izveštaji kako bi obuhvatilo sav otpad od hrane.

Ovo merenje isključuje hranu koja je ostala nepožnjevena i neubrana, ili je iskorišćena na farmama u primarnoj proizvodnji. Time bi količina otpada iz izveštaja mogla da bude i udvostručena.

Klimatski problem

Rasipanje hrane je i hitan klimatski problem. Procenjuje se da se na globalnom nivou svake godine baca oko 2,5 milijardi tona dobre i jestive hrane, navodi Feebdback EU. Ovaj otpad od hrane odgovoran je za oko 10 procenata globalnih emisija gasova staklene bašte.

Otpad od hrane uzrokuje i pojavu metana, gasa koji zadržava do 100 puta više toplote u atmosferi nego ugljen-dioksid u periodu od 5 godina, i 72 puta više u periodu od 20 godina. Ovaj gas napušta atmosferu u roku od jedne decenije i ima kratkotrajan, ali intenzivan klimatskih uticaj.

Ukoliko otpad od hrane nije adekvatno odložen i kompostiran i ukoliko završi na deponijama, može uzrokovati pojavu zapaljivih metanskih džepova i izazvati požare.

Doneti pravno obavezujuće mere

Evropska komisija treba da donese predlog za pravno obavezujuće ciljeve za rasipanje hrane za zemlje članice EU do kraja godine. Ako bude usvojen, ovo će biti prvi zakon te vrste u svetu, napominje EEB.

Revizija Okvirne direktive o otpadu iz 2018. godine uvela je zakonsku obavezu za zemlje članice EU da mere otpad od hrane od 2020. pa nadalje i da o tome izveštavaju Evropsku komisiju.

Potrebno je postaviti pravno obavezujuće ciljeve u svakoj fazi lanca snabdevanja, kako bi se postiglo neophodno smanjenje otpada od hrane, istakle su ekološke organizacije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

vinca beo cista energija spaljivanje otpada elektrana postrojenje

Beo Čista Energija zvanično započela proizvodnju energije iz otpada u Vinči

23. septembar 2022. - Prvo spaljivanje otpada Beo Čista Energija sprovela je februara 2023. čime je započela poslednja faza probnog rada postrojenja

co2 je co2 zero waste europe traži da se spaljivanje otpada uključi u eu ets

CO2 je CO2: Zero Waste Europe traži da se spaljivanje otpada uključi u EU ETS

23. septembar 2022. - Spalionice bi mogle da postanu izvor energije sa najviše emisija CO2 kada se prestane sa upotrebom uglja, upozorava Zero Waste Europe

francuske firme će graditi prvo beogradsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

Francuske firme će graditi prvo beogradsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

23. septembar 2022. - Veliko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda trebalo bi da pomogne očuvanju kvaliteta vode i biodiverziteta Dunava i Save

Pozar na deponiji: Da li nam je neodgovornost došla na naplatu

Požari na deponijama: Neodgovornost došla na naplatu

23. septembar 2022. - Požar koji je izbio u Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko je poslednji poziv na otrežnjenje, kažu Gojkan Stojinović i Kristina Cvejanov, eksperti za upravljanje otpadom