Klimatske promene

Koncentracije metana u atmosferi u rekordnom porastu

Koncentracije metana u atmosferi u rekordnom porastu

Foto: Marcin Jozwiak from Pexels

Objavljeno

11.04.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

11.04.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Drugu godinu zaredom naučnici beleže rekordno godišnje povećanje atmosferskih nivoa metana, jednog od glavnih uzročnika globalnog zagrevanja. Koncentracija tog gasa s efektom staklene bašte je 2021. imala najveći godišnji porast u istoriji, a količine ugljen-dioksida u atmosferi su takođe skočile, izmerila je američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA).

Koncentracija metana je 2021. dostigla istorijski maksimum a porast je drugu godinu zaredom bio rekordan, prema podacima državne agencije NOAA. Ovaj gas sa efektom staklene bašte je drugi antropogeni faktor globalnog zagrevanja po učinku, odmah posle ugljen-dioksida.

Metan je drugi antropogeni faktor globalnog zagrevanja po učinku, odmah posle ugljen-dioksida

Analiza koju je uradila NOAA je pokazala da je godišnji porast koncentracije metana u atmosferi 2021. godine iznosio 17 milijarditih delova, što je najveći porast zabeležen od početka sistematskih merenja 1983. godine. Povećanje je 2020. dostiglo do tada neprevaziđenih 15,3 čestica u milijardu.

Naučnici su utvrdili da su globalne emisije metana 2021. bile 15 procenata veće nego u periodu od 1984 do 2006. godine. Nivo u atmosferi je dostigao prosek od 1.895,7 milijarditih delova ili oko 162 procenata iznad preindustrijskih nivoa. Nivoi ugljen-dioksida takođe beleže veliki skok.

Pokretač klimatske krize

Metan se u atmosferi zadržava neuporedivo kraće od ugljen-dioksida, otprilike devet godina. Međutim, ima daleko snažniji efekat staklene bašte. Naučnici procenjuju da zadržava čak 25 puta više toplote od ugljen-dioksida i navode da tako ima snažan kratkoročni uticaj.

Naučnici procenjuju da metan zadržava čak 25 puta više toplote od ugljen-dioksida

Rekordna povećanja koncentracije metana ukazuju na to da se on ispušta tokom proizvodnje i transporta nafte i fosilnog gasa kao i da se oslobađa iz poljoprivrede zabrinjavajućom brzinom, objašnjavaju naučnici. NOAA napominje da je danas tehnički izvodljivo kontrolisati mnoge izvore.

Globalni prosek koncentracija metana (CH4)

Klimatolozi ističu da je emisije metana neophodno zaustaviti da bi se sprečile katastrofalne posledice globalnog zagrevanja. Do kraja decenije, godišnje emisije metana moraju se smanjiti za oko jednu trećinu kako bi čovečanstvo ostalo u granicama klimatski prihvatljivog scenarija, navedeno je u poslednjem izveštaju međuvladinog panela za klimatske promene IPCC.

Fosilna goriva najveća klimatska pretnja

Nivoi koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi takođe nastavljaju da rastu po rekordno visokoj stopi. Globalni prosek je 2021. dosegao 414,7 čestica u milion ili 2,66 čestica više nego pretprošle godine.

To je bila 10. godina zaredom da se količina ugljen-dioksida povećala za više od dva milionita dela, što je najduži period rasta od početka praćenja pre 63 godine, navodi NOAA.

Emisije metana su iznosile oko 640 miliona tona tokom 2021.

Procenjuje se da je zbog ljudskih aktivnosti samo 2021. u atmosferu ispušteno 36 milijardi tona ugljen-dioksida. U istom periodu, emisije metana su iznosile oko 640 miliona tona.

Naučnici procenjuju da su proizvodnja i upotreba fosilnih goriva uzrok oko 30 procenata ukupnih emisija metana. Smanjenje emisija fosilnog metana je neophodan korak ka ublažavanju klimatskih promena. Ipak, ugljen-dioksid ostaje najveća pretnja klimatskim promenama, dodaje NOAA.

Puls planete

Zapažanja i merenja iz proteklih decenija pokazuju korelaciju između stope povećanja koncentracije ugljen-dioksida i rasta globalnih emisija, kažu u agenciji. Naučnici ističu da, uprkos obećanjima datim na međunarodnom nivou, nije uočen nikakav merljivi napredak po pitanju ispuštanja gasova sa efektom staklene bašte.

uprkos obećanjima datim na međunarodnom nivou, nije uočen nikakav merljivi napredak po pitanju ispuštanja gasova sa efektom staklene bašte

Metan u atmosferi nastaje iz mnogo različitih izvora, uključujući industrijsku proizvodnju i saobraćaj, ali i raspadanje organskih materija u močvarama. Pojavljuje se i kao nusproizvod varenja kod preživara, najvećim delom u stočarskoj proizvodnji.

NOAA izračunava globalne prosečne nivoe četiri primarna gasa s efektom staklene bašte – ugljen-dioksida, metana, azot-suboksida i sumpor-heksafluorida. Globalni prosek je izračunat korišćenjem uzoraka vazduha sa lokacija na Havajima, Aljasci, Američkoj Samoi i Južnom polu.

Uzorci vazduha koji se koriste za proračun su reprezentativni za veliki deo atmosfere, dok uzorkovanje vazduha prati puls planete, napominju naučnici.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Toplotni talasi dobijaju ime i klasifikaciju, poput uragana i tajfuna

Španski grad Sevilja počeo da imenuje i klasifikuje toplotne talase

29 јуна 2022 - Kako da se nazove ovonedeljni toplotni talas, a kako sledeći koji nadolazi? Sevilja je prvi grad u svetu koji je započeo takvu praksu.

Klimatske promene na delu: Severna hemisfera dočekala leto sa ekstremnim temperaturama

23 јуна 2022 - Leto je tek počelo, a već je zabeleženo niz ekstremnih vremenskih nepogoda. Toplotni rekordi i...

Guterres Industrija fosilnih goriva skandalozne taktike duvanska

IZJAVA DANA Guterres: Industrija fosilnih goriva imala iste skandalozne taktike kao i duvanska

17 јуна 2022 - Industrija fosilnih goriva je primenjivala potpuno iste skandalozne taktike kao najveće kompanije u duvanskoj delatnosti, kaže generalni sekretar UN-a

Severna Makedonija prva na Zapadnom Balkanu usvojila nacionalni energetski i klimatski plan

Severna Makedonija prva na Zapadnom Balkanu usvojila nacionalni energetski i klimatski plan

02 јуна 2022 - Nacionalni energetski i klimatski plan obuhvata period od 2021. do 2030. godine i predstavlja put za postizanje ciljeva do 2030. godine