Termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu 2022. povećale zagađenje, broj prekršaja

Prošle godine su povećane emisije i sumpor-dioksida i praškastih materija i azotnih oksida u vazduh, objavio je Bankwatch u izveštaju o termoelektranama na ugalj na Zapadnom Balkanu. Propisi iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice postaju stroži, pa se tako i uvećava broj prekršaja.

Početak je leta i vazduh je uglavnom čist širom Zapadnog Balkana. Ali elektrane na ugalj nastavljaju da zagađuju i koncentracije štetnih supstanci s vremena na vreme dosežu ekstremne nivoe, pogotovo u grejnoj sezoni. Po podacima iz godišnjeg izveštaja organizacije Bankwatch Usaglasi se ili zatvori (Comply or Close), smrtonosno zagađenje iz ovih postrojenja je 2022. poraslo.

Zabeležen je rast emisija sve tri supstance koje su regulisane nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP), a prvi put je u regionu kolektivno prekoračena granica za azotne okside – NOx, budući da je i limit smanjen. Na tom polju su pojedinačno u crveno ušli Kosovo* i Bosna i Hercegovina.

Termoelektrana Bitola ispustila dva puta više SO2 nego 2021. godine

Prošlo je pet godina otkad su na snagu stupili propisi o kontrolisanju zagađenja, u skladu s Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, a emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana obuhvaćenih tim okvirom – u BiH, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji i Srbiji, bile su zajedno 5,6 puta veće nego što je dozvoljeno. Količina mikroskopske prašine (praškastih materija iliti PM čestica) je takođe povećana, na skoro 1,8 puta iznad limita.

Elektrane na ugalj u Srbiji obuhvaćene NERP-om bile su najveći zagađivači sumpor-dioksidom u apsolutnim brojevima, a sledi BiH.

Gledano po termoelektranama, najviše SO2 i prašine u regionu ispustila je termoelektrana Bitola u Severnoj Makedoniji. Količina je u obe kategorije skoro udvostručena na godišnjem nivou. Zagađivanje sumpor-dioksidom dostiglo je 111.408 tona ili 17 puta više od dozvoljenog, tako da je ovo postrojenje sâmo premašilo limit za ceo region. Razlozi nisu utvrđeni, ali moguće je da je skoku doprinela upotreba različitog tipa uglja, napominju autori i autorke dokumenta.

Instalirana je skupa oprema za odsumporavanje, ali se ne koristi

Redovni prekršioci Ugljevik u BiH i Kostolac B u Srbiji ponovo su u ogromnoj meri prekoračili ograničenja za SO2, iako su ugradili opremu za odsumporavanje. I dalje ostaje nejasno da li je reč o tehničkim pitanjima ili operatori pokušavaju da uštede na troškovima i da podignu proizvodnju struje, stoji u izveštaju.

Emisije PM čestica iz pogona Gacko u BiH ostale su alarmantno visoke, 12 puta iznad dozvoljenih. Operator je nedavno objavio plan umešavanja goriva tipa RDF, proizvedenog iz otpada.

Emisije sumpor-dioksida iz male termoelektrane Morava u Srbiji 2022. godine su učetvorostručene

Osim kršenja obaveza iz NERP-ova, prvi put su zabeležene nedozvoljene aktivnosti termoelektrana na ugalj u takozvanom optaut derogacionom režimu rada u sve tri zapadnobalkanske zemlje koje imaju takva postrojenja. Ona u Pljevljima u Crnoj Gori proizvodi mimo propisa još otkad je krajem 2020. premašila 20.000 radnih sati koji su joj dodeljeni 1. januara 2018. godine. Zatim su joj se 2022. pridružili blokovi Tuzla 4 i Kakanj 5 u BiH i Morava u Srbiji.

Ova poslednja bi, da nije u optaut režimu, sama premašila limit za SO2 za celu zemlju. Naime, emisije tog polutanta su 2022. učetvorostručene.

„Kontinuirano kršenje međunarodno prihvaćenih obaveza, čijom primenom bi dugoročno trebalo da se smanji zagađenje vazduha na Zapadnom Balkanu, govori o odnosu vlasti prema svojim građanima, njihovom zdravlju i životnoj sredini. Izveštaj pokazuje da prethodnih pet godina nema pomaka u smanjenju zagađenja“, izjavila je Hristina Vojvodić, pravna savetnica u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Ta organizacija iz Srbije i Bankwatch su prošle nedelje predali žalbu Sekretarijatu energetske zajednice zbog nezakonitog rada pogona Morava, od 120 megavata.

Nekontrolisano gašenje postaje verovatnije nego da će sektor da se usaglasi s propisima

„Na delu su dva kontradiktorna trenda: prastara postrojenja na ugalj u regionu postaju sve nepouzdanija, ali je energetska kriza još više odvratila pažnju državama i proizvođačima električne energije od održive energetske tranzicije. Trenutno ‘zatvori’ deluje mnogo verovatnije nego ‘usaglasi se’, a sve je veća opasnost da će to da se desi nekontrolisano“, poručila je Joana Čuta iz Bankwatcha.

U međuvremenu, Albanija, BiH, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija preduzele su malo ili nisu ništa u pogledu pripremanja predloga nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NECP ili NEKP), u koje bi između ostalog trebalo uneti planove za postepeni prestanak upotrebe uglja. Rok za predaju tih dokumenata ističe na kraju tekućeg meseca.

Srbija je upravo objavila predlog i otvorila javnu raspravu. Albanija i Severna Makedonija jesu 2021. odnosno prošle godine usvojile svoje NEKP-ove, ali treba da ih ažuriraju. Inače, Albanija nema nijedan rudnik uglja niti postrojenje koje koristi to fosilno gorivo.

Treba pomenuti i da Elektroprivreda Srbije privodi kraju izgradnju postrojenja Kostolac B3. Moguće je da će to biti poslednja termoelektrana na ugalj u Evropi.