Zemlje Zapadnog Balkana u svetskih top 10 po udelu uglja u proizvodnji struje

Bocvana je prva, a Kosovo* drugo na svetu po udelu uglja u proizvodnji električne energije. Srbija i BiH su na sedmom odnosno desetom mestu na globalnom planu i na višoj su poziciji čak i od Kine.

Manjak uglja izaziva prekide u snabdevanju strujom širom Indije i Kine, gde je to fosilno gorivo još uvek dominantan izvor električne energije. Motivisana tekućom gasnom krizom i nezabeleženim rastom cena struje i uglja, Statista je sastavila spisak zemalja sveta koje najviše zavise od uglja u elektroenergetskom sektoru – tri sa Zapadnog Balkana su dospele među prvih deset.

Ti podaci, koje je prikupio Ember, pokazali su da Bocvana proizvodi neverovatnih 99,8 odsto svoje struje iz uglja. Ali Kosovo* je samo jedno mesto niže, sa 94,8 procenata. Osim sitnog udela iz vetra i hidrocentrala, sva domaća električna energija dolazi iz zastarelih pogona na ugalj Kosovo A i Kosovo B.

Deficit uglja preti ekonomskoj stabilnosti

Po informacijama za prošlu godinu, ili za 2019. u slučajevima gde zemlje još nisu objavile zvanični izveštaj, treća je Mongolija (92,3 odsto), a slede Južnoafrička Republika (85,5) i Moldavija (82,3). Indija je na šestom mestu s udelom uglja u domaćoj proizvodnji struje od 70,6 odsto, a odmah za njom je Srbija – 70 procenata.

Sledeća je Poljska, s prošlogodišnjim udelom od 69,8 odsto, a prate je Kazahstan (69,7) i Bosna i Hercegovina (67,7), deseta na listi. Na naredne dve pozicije su Kina i Indonezija, mada su njihovi udeli uglja prilično niži: 60,8 odnosno 59,7 procenata.

Udeo uglja u proizvodnji električne energije u Kini iznosi 60,8 odsto, što je stavlja na 11. mesto, posle BiH

Kao i kod drugih energenata, do deficita uglja je došlo s naglim oporavkom potražnje posle potonuća izazvanog pandemijom. Uzletu su pomogli ekonomski stimulansi država širom sveta. Energetski sektor ima poteškoće u praćenju potražnje, pogotovo zbog odlaganja investicija tokom poslednjih godinu i po dana. Na nekim mestima proizvodnju i isporuku uglja koče strogi propisi za zaštitu životne sredine i vremenske nepogode.

Treba pomenuti i da ima analitičara i industrijalaca koji uzroke trenutne energetske krize vide u ubrzanom zatvaranju elektrana na ugalj proteklih nekoliko godina, pogotovo u Evropi, i tvrde da su ti kapaciteti morali biti potpuno nadomešteni.

Kina, Indija imaju najviše projekata izgradnje elektrana na ugalj

Kina i Indija ulažu ogromna sredstva u energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima, ali takođe imaju najveće planove za nove elektrane na ugalj na svetu. Turska, koja je upravo ratifikovala Pariski sporazum o klimatskim promenama, ne zaostaje mnogo i u grupi je sa Vijetnamom, Bangladešom i Indonezijom. Ember je u nedavnom izveštaju naveo da ta zemlja trenutno gradi jednu termoelektranu na ugalj, a da su u razvoju projekti za još 15, no da velik broj njih verovatno neće biti sproveden u delo.

Turska, Srbija i BiH su jedine evropske zemlje koje imaju planove za nove elektrane na ugalj, ako se izuzme jedan neaktivan projekat u Poljskoj. Ipak, Srbija je obustaila pripremne radove za instalaciju sistema Kolubara B, finansiranog iz kineskog zajma, tako da izgleda da je taj poduhvat napušten. U izgradnji je druga termoelektrana, Kostolac B3, a o još par planiranih projekata već dugo nema vesti.

Bosna i Hercegovina ne odustaje od plana za Tuzlu 7, a odnedavno je ponovo aktuelna mogućnost privatne investicije u razvoj termoelektrane Ugljevik 3. Sporazum Kosova* sa kompanijom ContourGlobal o izgradnji termoelektrane na ugalj prošle godine je otkazan, a vlada je upravo odbila da prihvati čak i plan izgradnje gasovoda.