TE Kostolac B (foto: EPS)
Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za izradu investiciono-tehničke dokumentacije za ko-sagorevanja alternativnih goriva u termoelektranama (TE) Nikola Tesla A i Kostolac B.
Elektroprivreda Srbije (EPS) razmatra mogućnost korišćenja pripremljenog otpada kao dodatnog goriva pri proizvodnji električne i toplotne energije u termoelektranama, navodi se u javnom pozivu.
U dokumentaciji za tender se ne navodi vrsta otpada već samo skraćenica SRF koja predstavlja solid recovered fuel ili gorivo koje je dobijeno sušenjem i seckanjem raznih vrsta čvrstog otpada.
EPS: dobra opcija za rešavanje problema otpada i smanjenje upotrebe uglja
EPS je u dokumentaciji naveo da bi ko-sagorevanje (ko-insineracija ili su-spaljivanje) alternativnih goriva osim uklanjanja otpada na način zadovoljavajući sa aspekta zaštite životne sredine, smanjila potrošnja osnovnog goriva lignita u procesu proizvodnje električne i toplotne energije.
Rok za podnošenje ponuda je 16. avgust, a rok za izradu premetne dokumentacije ne može biti duži od osam meseci od dana dobijanja potrebnih podloga, koje bi trebalo da obezbedi EPS.
Inače, spaljivanje otpada je bila namera još jedne elektroprivrede u regionu – slovenačke kompanije Holding Slovenske Elektrarne (HSE), ali je odustala od ideje da to radi u svojoj termoelektrani Šoštanj.
EPS bi postao operater za tretman otpada
Zadatak pružaoca usluge je izrada investiciono – tehničke dokumentacije na osnovu koje se mogu definisati glavna oprema, utvrditi obim ulaganja neophodnih za predmetnu rekonstrukciju, ishodovati lokacijski uslovi, dobiti pozitivno mišljenje Republičke revizione komisije i pozitivno mišljenje Ministarstva zaštite životne sredine, navodi se u dokumetnaciji.
Potrebno je i da se proceni uticaj na ukupne emisije EPS-a, kao i da se definiše koje sve dozvole i za koju vrstu otpada je potrebno da ova državna firma obezbedi kao operater za tretman otpada.
Projektna dokumentacija treba da obuhvati idejno rešenje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova, idejni projekat sa studijom opravdanosti, analizu tržišta dobavljača SRF-a i studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.
Ideja da se posle primarne i sekundarne selekcije komunalni otpad pa i otpad iz poljoprivrede i bio mase, je tehnički stara 10-15 godina ali naravno mi u svemu kasnimo tako i u ovome.Ali ovde ima nekoliko pitanja 1.Koji otpad je u pitanju i ako je komunalni onda je to resurs a ne otpad i građani su vlasnici tog resursa, pa se i oni moraju pitati a ne da se zaobiđu kao i do sada.2.Tehnički gledano verovatno bi se otpad mešao sa ugljem ,kojeg bi se manje trošilo,Ako bi se uglju dodavala otpadna bio masa iz poljoprivrede, emisija CO2 bi se mogla smanjiti i do 30%.Koliko bi se i da li bi se uopšte smanjila emisija CO2 ako se koristi selektirani komunalni otpad, uopšte nije poznato.I 3. pitanje Zašto se ne sadi na jalovištima ugljenokopa industrijska konoplja, koja uz sve koristi(apsorbuje CO2 iz vazduha oko 5 puta više CO2 od bilo kojeg drugog rastinja) daje oko 10 tona vrhunske energetske i ekološke energije-nulte kategorije u pogledu emisije CO2, sa površine od JEDNOG HEKTARA.I to poraste od aprila do avgusta-4-5 meseci!!!!!!Dobijeni pepeo je odlično organsko đubrivo.Imalo bi još štošta reći o kudelji ali niti ima ušiju da čuju niti očiju da vide.E nauko nisko si nam pala.