Životna sredina

Elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu 2021. nastavile s ekstremnim zagađivanjem vazduha

Elektrane na ugalj Zapadnom Balkanu 2021 ekstremnim zagadivanjem zagadjivanjem vazduha

Foto: Centar za životnu sredinu

Objavljeno

22.06.2022.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

22.06.2022.

Država

Komentari

1

Podeli

Elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu četiri godine zaredom ozbiljno krše propise Energetske zajednice o zagađivanju vazduha. Ukupne emisije SO2 i NOx su smanjene, ali je skočila količina ispuštene mikroskopske prašine – PM čestica.

Termoelektrana Ugljevik u Bosni i Hercegovini je prošle godine ponovo emitovala najviše sumpor-dioksida u vazduh na Zapadnom Balkanu, 86.774 tone, iako je ranije instalirala opremu za odsumporavanje vrednu 85 miliona evra, objavila je organizacija CEE Bankwatch Network u svom izveštaju Usaglasi ili zatvori (Comply or Close). Emisije SO2 su bile na sličnom nivou kao 2019. godine.

Pogon za desumporizaciju je počeo s probnim radom u decembru te godine i svečano je otvoren u oktobru 2020, ali bez upotrebne dozvole. Ovaj podatak pokazuje da ne funkcioniše.

Pljevlja su u različitoj vrsti prekršaja

U izveštaju stoji da su emisije sitne prašine iz elektrana na ugalj u regionu uključenih u nacionalne planove za smanjenje emisija (NERP-ove) povećane prošle godine na skoro 1,8 puta više od dozvoljenih nivoa. Ta zagađujuća materija se naziva i praškastim materijama ili PM česticama. Nivo se povećava svake godine, računajući od početka 2018. godine, kada su propisi uvedeni, a 2021. je skočio gotovo devet odsto na 19.808 tona.

U tu grupu ne ulaze Pljevlja, jedina termoelektrana u Crnoj Gori, već su u takozvanom opt-aut režimu. Pogoni u tom mehanizmu nemaju ograničenja po pitanju emisija, ali moraju da prekinu s radom kada im istekne 20.000 radnih sati.

Umesto toga, Pljevljima je na kraju prošle godine već bilo otkucalo 27.453 sata usled kašnjenja projekta rekonstrukcije, koji treba da dovede rad postrojenja u zakonske okvire. Radovi su zvanično počeli pre manje od dva meseca, ali elektrana će nastaviti s proizvodnjom sve dok ne krene glavna faza. U Albaniji nema termoelektrana na ugalj.

Elektrane na ugalj emitovale pet puta više SO2 nego što je dozvoljeno

Iako su prošle godine smanjene 20 odsto, emisije sumpor-dioksida iz elektrana uključenih u NERP-ove BiH, Kosova*, Severne Makedonije i Srbije bile su pet puta više od dozvoljenih.

Emisije azotnih oksida (NOx) su 2021. ostale ispod ukupne gornje granice za te zemlje, na 88 odsto dozvoljene količine. Pale su 16 procenata u apsolutnim brojkama. Međutim, BiH i Kosovo* su pojedinačno prekoračili svoje limite. Dalje, dozvoljeni nivoi se svake godine spuštaju, pa su narednih godina prekršaji verovatni, napisali su autori.

Sve u svemu, elektrane na ugalj u regionu su nastavile da ispuštaju ekstremne količine toksina u vazduh svake godine od 2018, kada su pomenuti standardi uvedeni.

Gacko je najveći zagađivač što se tiče prašine, azotnih oksida

Najviše prašine je 2021. ispustila termoelektrana Gacko u BiH. Tamošnje emisije su više nego utrostručene na 4.960 tona ili 16,3 puta više od dozvoljenog u nacionalnom planu. Blok Kostolac A2 u Srbiji je prvi put bio u najvećem prekršaju u pogledu prekoračenja pojedinačne granice za SO2. Emitovao je 13 puta više nego što je dozvoljeno, a sledi Tuzla 6 u BiH sa 11,6 puta, dok Ugljevik i Kakanj 7 ne zaostaju mnogo.

Kostolac A2 je ispustio 13 puta više SO2 nego što je dozvoljeno i prvi puta je najgori prekršilac u toj kategoriji

Gacko je ubeležilo i najveći prekršaj za NOx jer je ispustio preko dva puta više od dozvoljenog, mada su blokovi A4-A6 i B1 i B2 u Termoelektranama Nikola Tesla (TENT) ispustili najveće apsolutne količine.

Ima i dobrih vesti. Kostolac B je konačno počeo da smanjuje emisije SO2. Pogon za odsumporavanje je na tom mestu otvoren 2017, ali je bar do početka prošlog meseca bio bez upotrebne dozvole. Iz Kostolca B je ispušteno 26.105 tona sumpor-dioksida ili 73 odsto manje nego 2020, samo što je to i dalje bilo 1,6 puta više od dozvoljenog.

Pitanje zagađivanja pada u zapećak usled niza havarija u elektranama na ugalj

Elektrane na ugalj u Srbiji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu* su krajem prošle godine jedna za drugom doživljavale kolapse. Niz havarija u tim zastarelim postrojenjima je, uporedo sa slabim hidrološkim uslovima i visokim cenama uvozne struje, skrenuo pažnju sa borbe protiv zagađivanja, dodato je u izveštaju.

Ovi slomovi su poslužili kao izgovor Federaciji BiH da protivzakonito produži radni vek blokova Tuzla 4 i Kakanj 5, a Severnoj Makedoniji da aktivira termoelektranu na mazut Negotino, koja nije korišćena 12 godina, piše u dokumentu.

Komentara: (1)
Predrag / 28.06.2022.

Bor izbrisan.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija EU grant dalekovode pametna brojila

EU kreditima i donacijom podržava projekte dalekovoda, pametnih brojila u Srbiji

08 августа 2022 - Srbiji je preko WBIF-a odobreno 17 miliona evra za dalekovode i unapređenje elektrodistributivnog sistema. Ta dva projekta su vredna ukupno 81 milion evra i finansiraju se iz kredita.

EPCG snizio cenu prodaju 10 odsto udela vlasnistvu

EPCG snizio cenu za prodaju 10 odsto udela u vlasništvu

06 августа 2022 - U toku je još jedan pokušaj privlačenja mogućih strateških partnera da preuzmu udeo u termoelektrani Pljevlja

h bridges etf drugo mesto tamicenje 2022

Studenti ETF-a osvojili drugo mesto na najvećem svetskom takmičenju za energetsku elektroniku

05 августа 2022 - U finalu su u Sjedinjenim Američkim Državama bili bolji od dva američka, dva nemačka i jednog fakulteta sa Šri Lanke

Kosovo vanredne mere bezbednost snabdevanja strujom

Kosovo* uvelo vanredne mere za bezbednost snabdevanja strujom

05 августа 2022 - Kosovo* je uvelo vanredne mere u trajanju do 180 dana u sektoru snabdevanja električnom energijom zbog skoka cena širom Evrope