Sve veći broj Evropljana se opredeljuje za kar-šering uslugu

Deljenje automobila ili kar-šering (eng. car sharing), postaje sve popularniji oblik korišćenja vozila u Evropi, gde beleži značajan rast uz istovremeno uvećavanje pogodnosti i smanjenje cene usluge.

Ideja kar-šeringa je potekla u Evropi negde početkom ovog veka da bi prvi značajniji rast bio zabeležen 2006. godine kada je oko 200 hiljada ljudi rešilo da umesto  sopstvenog automobila, za kraće relacije u gradovima, koristi ovu uslugu. Ne radi se samo o poboljšanom saobraćaju, olakšanom parkiranju, manjim izdacima korisnika, već je i doprinos čistijoj životnoj sredini sve veći.

Ovaj pozitivan efekat će se višestruko uvećati u narednom periodu jer kompanije koje se bave ovom uslugom, sada skoro isključivo biraju električna vozila za svoje vozne parkove.

Kar-šering uslugu u Evropi ove godine koristi čak 15,6 miliona ljudi, koji čine 50 odsto svih korisnika u svetu. Sledi Azija sa 30 odsto u ukupnom učešću, a  SAD, Kanada i ostali veoma zaostaju.

Slovenija svetla tačka u regionu

U Beogradu je 2015. počela sa radom prva kompanija za kar-šering Car4use.  Ideja je  izazvala veliku medijsku pažnju jer se činilo da će 30 Fijata 500 i 30 Fijat pandi sa 19 lokacija za preuzimanje i parkiranje u gradu koji muku muči sa saobraćajem, biti pun-pogodak. Međutim, Beograđani  nisu bili baš zainteresovani za tu ideju.

Od drugih zemalja u regionu kar-šering usluge nema ni u Bosni i Hercegovini ni u Severnoj Makedoniji, a u Hrvatskoj je usluga postoji u Dubrovniku i u Zagrebu.

Najsvetlija tačka je Slovenija. Tamo je godišnji rast na nivou razvijenih zemalja EU i dostiže 30 odsto, dok je rast prihoda oko 20 odsto. Postoji nekoliko kompanija koje se bave ovom uslugom.

Već 2025. vrednost kar-šeringa bi u Sloveniji mogla da premaši 14 miliona evra, a broj korisnika bi mogao da dostigne cifru od 80 do 100 hiljada

Ljubljana je ove godine zauzela drugo mesto na međunarodnom takmičenju Carshare City Award u konkurenciji od ukupno 27 gradova do 750 hiljada stanovnika.

U Sloveniji se u ovoj godini očekuje oko 60 hiljada korisnika i uvećanje vrednosti biznis modela na sedam miliona evra. Projekcije Evrostata pokazuju da bi već 2025. vrednost kar-šeringa u Sloveniji premašila 14 miliona evra, a da bi broj korisnika mogao da dostigne cifru od 80 do 100 hiljada.

Tri osnovna oblika kar-šering

Trenutno bi mogli da kar-šering podelimo na tri osnovna oblika. Prvi je model peer to peer gde grupa ljudi kupuje jedno vozilo i koristi ga tako da dele sve troškove registracije i održavanja, dok gorivo plaćaju shodno utrošku.

Drugi je stacionirano deljenje i namenjeno je dugim vožnjama i dužem vremenskom korišćenju od strane jednog vozača. Ovaj oblik je u suštini i najbliži rentakaru i sve više ga koriste kompanije koje se tako rešavaju ogromnog balasta koji im donosi posedovanje sopstvenog voznog parka.

Treći oblik, koji nazivano slobodno plutanje (free-floating car-sharing) koji podrazumeva da kompanija koja se bavi ovom delatnošću, naročito u gradovima, ima na raspolaganju određen broj vozila, uglavnom električnih,  i što veći broj punktova za preuzimanje i vraćanje. Korisnik, jednostavno, upotrebom aplikacije na svom mobilnom telefonu, dobija podatak gde ga čeka najbliže vozilo. Uslugu takođe plaća mobilnim telefonom.

Gradovi Evrope sve više olakšavaju i unapređuju ovaj vid transporta

Veliki broj gradova se aktivno uključio u ovaj sistem povezujući svoj javni prevoz sa kar-šeringom. Beč je nedavno kroz svoje javno preduzeće Bečke linije obogatio ovu uslugu i dodao novih 28 električnih automobila, a sve je umreženo kroz posebnu aplikaciju Wien Mobil sa drugim vidovima prevoza u austrijskoj prestonici: autobuski prevoz, tramvaj, metro, iznajmljivanje skutera i bicikala.

Bečlije koje poseduju godišnje karte za javni gradski prevoz imaju dodatne popuste na uslugu kar-šeringa.

Korisnici ove aplikacije takođe imaju pristup informacijama Bečkih linija u realnom vremenu, digitalnim kartama za prevoz i ponudi mnogobrojnih partnera gradskog saobraćajnog preduzeća.

U mnogim gradovima Nemačke ukoliko ste korisnik ove usluge postoji mogućnost da vam poštar ostavi pošiljku u vozilo koje ćete ili ga već koristite.

U Hamburgu je na svakih 1.000 stanovnika obezbeđeno 0,86 kar-šering vozila.

Hamburg, pored ove usluge nudi i brojne druge. Sistem je povezan sa lokalnom železnicom, pa je kombinacija putovanja i prevoza veoma olakšana. Sistem u Hamburgu je povezan i sa nekim gradovima Engleske pa tako korisnici usluge u Hamburgu koji žele da idu u Englesku dobijaju uporedne cene uz precizno nabrojanje  uslove i pogodnosti tamošnjih operatera kar-šeringa.

U Hamburgu je na svakih 1.000 stanovnika obezbeđeno 0,86 kar-šering vozila. Omogućena je dostava hrane pa kada se vraćate s posla kući, na primer, u vozilu će vas čekati potrebne namirnice.

Bremen, grad poznat po istorijskom jezgru, problem parkiranja u užem centru, između ostalog je rešio i kar-šeringom omogućavajući da ta vozila bez nadoknade mogu da koriste parking u tim zonama. Na svakih 1.000 stanovnika u Bremenu je na raspolaganju 0, 39 vozila.

Najviše provajdera kar-šering esluge u Nemačkoj postoji u Minhenu. Na 1.000 stanovnika dolazi bar dva vozila u proseku. Tendencija je da to budu hibridni ili električni automobili pa se i broj punionica rapidno uvećava. Sistem je dobro uvezan sa svim vidovima prevoza. Postoje i brojne olakšice za korisnike koji kombinuju jedan ili više načina prevoza. Broj usluga, od dostave pošte, hrane, davanje brojnih informacija, na primer o saobraćaju u realnom vremenu je svakim danom sve veći. Moguće je preko servera rezervisati mesto u restoranu, naručiti avionske karte, ulaznice za bioskop, pozorište, utakmicu.

Sve više pogodnosti, bolju uslugu, korisnici dobijaju i zahvaljujući velikim kompanijama poput BMW-a, Mercedesa, Tojote koji su prepoznali mogućnosti deljenja automobila pa su sa značajnim flotama i softverima izašli na tržište. Prošle godine ovi veliki igrači su imali oko četiri miliona korisnika u Evropi.

Veliki automobilski giganti, kojima sigurno nije prijala ideja o smanjenju broja privatnih automobila i deljenjem jednog između što većeg broja ljudi, polako shvataju neminovnost pretvaranja automobila u obična prevozna sredstva, koju će automatizacija, korišćenje vozila bez vozača, doneti u veoma bliskoj budućnosti.

Elektromobili i autonomna vožnja su neminovnost

Smatralo se da će elektromobili zavladati drumovima oko 2050. Na primeru Velike Britanije, koja je nedavno najavila da  će već 2030. njeni građani moći da kupe samo automobile sa nultom emisijom štetnih gasova, vidimo da se ta granica značajno pomerila.

Prevoz  od tačke A do tačke B preko kar-šeringa je veoma pojednostavljan i može se očekivati da će samo mali broj ljudi želeti da i dalje ima sopstveno vozilo i da i dalje misli o registraciji, održavanju, gorivu, parkiranju.

Skoro istovremeno je svet obišla i vest iz Folksvagena da će već u periodu od 2025. do 2030. vozila sa auto-pilotima biti spremna za tržište.

Ove novine i najave će ideju kar-šeringa dodatno vinuti u neslućene visine. Način prevoza od tačke A do tačke B je veoma pojednostavljan i može se očekivati da će samo mali broj ljudi želeti da i dalje ima sopstveno vozilo i da i dalje misli o registraciji, održavanju, gorivu, parkiranju. Prosečno evropsko domaćinstvo za sve ove stvari trenutno plaća velike sume.

Korisnici usluge kar-šeringa će  na svom pametnom telefonu odrediti vreme u koje im je automobil potreban. Vozilo će se samo doći, odvesti putnike na željenu lokaciju i otići. Gde će se parkirati, kada će se servisirati, napuniti baterije, to više neće biti briga korisnika.

Najveći efekat, pored smanjenja troškova i gužvi, će imati stanovnici gradova jer će udisati znatno čistiji vazduh.

Gradski oci ne moraju da budu ni ekološki svesni (mada je to uslov za pametne gradove) da bi učinili sve da kar-šering što pre zaživi,  ali će smanjenje gužvi na ulicama, manji broj potrebnih parking mesta, i punjača za elektromobile biti faktori pred kojima veoma brzo, neće moći da zažmure.