HEP-Operator distribucijskog sustava planira da u narednih deset godina investira dve milijarde evra.
Hrvatska energetska regulatorna agencija (HERA) otvorila je javnu raspravu o ažuriranom desetogodišnjem planu razvoja distributivne mreže kojojm upravlja operator HEP-Operator distribucijskog sustava (HEP ODS).
Desetogodišnji (2027-2036) plan razvoja distributivne mreže HEP ODS-a sa detaljnom razradom za početno trogodišnje i jednogodišnje razdoblje je po investicijama sličan kao i plan za period 2026-2035. Desetogodišnji planovi se ažuriraju svake godine.
U periodu 2027-2029. predviđena su ulaganja u od 600,3 miliona evra
U razdoblju 2027-2036. planirana su ulaganja od 1,95 miliardi evra, bez ulaganja u elektroenergetske uslove i priključenje. U periodu 2027-2029. predviđena su ulaganja u od 600,3 miliona evra, a ostatak u periodu 2030-2036.
U početnom trogodišnjem razdoblju (2026-2028.) planirane su sledeće investicije:
- 2027 – 185,8 miliona evra
- 2028 – 204,5 miliona evra
- 2029 – 210 miliona evra.
Početno trogodišnje razdoblje biće obeleženo ulaganjima u elektroenergetske objekte , posebno u objekte naponskog nivoa 10 (20) kV; sufinanсiranim ulaganjima iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti; ulaganjima iz naknade za priključenje, ulaganjima u merne uređaje i infrastrukturu, navodi se u planu.
Ulaganja iz naknade za priključenja u narednom trogodišnjem razdoblju su sve više obeležena ulaganjima u obnovljive izvore energije, dok će u narednim periodima sve veći uticaj imati i elektrifikacija saobraćaja i izgradnja punionica za električna vozila (e-punjači).
Hrvatski operatori elektromreža koče razvoj prozjumera
U narednom desetogodišnjem razdoblju, težište će, osim znatnih ulaganja u merne uređaje i infrastrukturu, biti na ulaganjima u srednjenaponsku i niskonaponsku mrežu, naveo je operator distributivnog sistema HEP ODS.
Javna rasprava traje od 6. do 26. oktobra.
Inače, istraživanje koje je sprovela HERA pokazalo je da operatori sistema, pre svega HEP ODS, nisu spremni da podrže domaćinstva i firme u nameri da proizvode energiju za sopstvenu potrošnju u Hrvatskoj i postanu prozjumeri.
Veliku prepreku, kako je navela, predstavlja neodgovarajuća dinamika promena i nadogradnje informatičkog sistema dva operatora, posebno u pogledu podrške deljenju električne energije. Takođe je problematična i nedovoljna dinamika ugradnje naprednih brojila kod krajnjih kupaca u kategoriji domaćinstava.
