Energetska bezbednost dovodi do sve većeg razmimoilaženja puteva tranzicije za zemlje uvoznice i izvoznice energije, pokazao je izveštaj kompanije DNV pod nazivom Energy Transition Outlook 2026. Autori su naglasili da kratkoročni šokovi u snabdevanju ubrzavaju dugoročni pad upotrebe nafte. Oni smatraju da će naredna decenija biti u znaku sistemske integracije obnovljive energije, a ne samo proizvodnje iz ovih izvora.
Energy Transition Outlook 2026 predstavlja deseto izdanje godišnjeg izveštaja kompanije DNV o izgledima energetske tranzicije. U uvodnom poglavlju izveštaja autori navode prognoze od pre deset godina koje su se pokazale tačnim, do sada, kao i oblasti u kojima su morali da koriguju svoje stavove.
Knut Orbek-Nilsen (Knut Ørbeck-Nilsen), predsednik i izvršni direktor DNV grupe, izjavio je da je kompanija tokom proteklih deset godina dosledno iznosila činjenice onakve kakve jesu, a ne onakve kakve bi želela da budu. Emisije povezane sa prognozom koja se smatra „najverovatnijom” ukazuju na to da svet trenutno ide ka globalnom porastu temperature od 2,3 stepena Celzijusa do 2100. godine, dodao je on.
Na koji način se putevi tranzicije za uvoznike i izvoznike energije razlikuju?
Zemlje izvoznice energije maksimiziraju proizvodnju kako bi nadoknadile manjak nafte i gasa sa Bliskog istoka. U isto vreme veći deo sveta nastoji da smanji ili izbegne zavisnost od fosilnih goriva i da prioritet da jačanju bezbednosti snabdevanja putem obnovljivih izvora, nuklearne energije i energetske efikasnosti.
U izveštaju se navodi da je tokom poslednjih pet godina udeo energije iz izvora koji nisu fosilni u strukturi primarne energije porastao više nego trostruko više u regionima koji uvoze energiju (rast od 2,2 procentna poena u Kini, Indiji i Evropi) u odnosu na regione koji izvoze energiju (rast od 0,7 procentnih poena na Bliskom istoku, u Severnoj Americi i Rusiji).
DNV je procenio da je sukob u koji je uključen Iran dodatno oslabio poziciju nafte kao globalne izvozne robe i da dovodi do trajnog pada potražnje.
Studija, koja polazi od pretpostavke da će sukob na Bliskom istoku trajati do 2030. godine uz povišene cene energenata, predviđa kratkoročno smanjenje potražnje od 4–6 odsto tokom trajanja sukoba, kao i trajni pad potražnje od 2–5%.
Pretvaranje ubrzanog uvođenja obnovljivih izvora energije u ekonomsku prednost
Prema navodima autora izveštaja, poboljšano formiranje cena, infrastruktura i struktura tržišta predstavljaju glavne prioritete za integraciju varijabilnih obnovljivih izvora energije u energetski sistem.
Knut Orbek-Nilsen, predsednik i izvršni direktor DNV grupe, uveren je da će ključni izazov naredne decenije biti pretvaranje ubrzanog uvođenja kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u ekonomsku prednost.
To podrazumeva izvlačenje veće vrednosti iz svakog izgrađenog megavata kapaciteta na obnovljive izvore, primenom drugačijeg sistemskog razmišljanja o tome kako se energetski kapaciteti raspoređuju i kako javne politike oblikuju vrednost koju oni pružaju, dodao je on.
Ni kapaciteti prenosne mreže, ni fleksibilnost potražnje ne rastu dovoljno brzo
Centri podataka koje grade velike tehnološke kompanije (hyperscalers) ilustruju ovaj izazov. Njihova koncentrisana potražnja može opteretiti lokalne mreže i nametnuti potrebu za njenim skupim unapređenjima. Zbog toga su oni nepopularni u situacijama kada troškove snose lokalne zajednice, ali pravi problem leži u decenijama nedovoljnog ulaganja u mrežnu infrastrukturu, smatra on.
„Širenje i modernizacija mreža su neophodni, sa data centrima ili bez njih. Zemlje koje će napredovati u ekonomiji koja se sve više oslanja na elektrifikaciju biće one koje uspeju da privuku nove industrije sa velikom potrošnjom električne energije, a da istovremeno nastave da obezbeđuju pouzdanu i pristupačnu energiju kako za domaćinstva, tako i za poslovni sektor”, istakao je Orbek-Nilsen.
U izveštaju se naglašava da ni kapaciteti prenosne mreze, ni fleksibilnost potražnje ne rastu dovoljno brzo. Dok proširenje prenosnih kapaciteta zahteva vreme, fleksibilnost potražnje može doneti značajne koristi u bliskoj budućnosti.
Prirodni gas, kako se naglašava, ostaje ključan za balansiranje mreže, čak i uz pad njegovog udela u proizvodnji energije sa 23 odsto na osam odsto do 2050. godine, navodi se u izveštaju.
Elektrifikacija je najmoćniji instrument za unapređenje prosperiteta
Prema procenama DNV-a, stopa elektrifikacije u narednih 20 godina biće više nego dvostruko veća u odnosu na prethodnih 20 godina. Godine 2005. električna energija je činila 16 odsto ukupne finalne potrošnje energije u svetu. Danas taj udeo iznosi 21 odsto, a prema procenama autora izveštaja 2045. dostićiće 33 odsto.
Elektrifikaciju podstiču zemlje koje uvoze fosilna goriva. Glavni pokretači rasta potražnje za električnom energijom u periodu od danas do 2040. biće sistemi za hlađenje prostorija (22 odsto) i punjenje električnih vozila (21 odsto), a zatim slede centri podataka, uključujući one za veštačku inteligenciju (18 odsto).
Knut Orbek-Nilsen je istakao da DNV konstantno ukazuje na to da je brža elektrifikacija društva najmoćniji instrument za unapređenje prosperiteta, jačanje energetske bezbednosti i ubrzanje dekarbonizacije.
