Životna sredina

Raščistimo maglu – dajmo prioritet kvalitetu vazduha u Jugoistočnoj Evropi

Rasčistimo maglu, Dajmo prioritet kvalitetu vazduha u Jugoistočnoj Evropi

Foto: iStock

Objavljeno

12.09.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

12.09.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Autori: Palavi Pant, Angel M. Džambov, Elizabet Paunović, Srđan Kukolj*

Kvalitet vazduha značajno utiče na naše zdravlje, kao i na kvalitet života. U Jugoistočnoj Evropi, zagađenje vazduha je vodeća ekološka pretnja po javno zdravlje. Jedan od deset smrtnih slučajeva u regionu je povezan sa izloženošću zagađenom vazduhu, koja je izazvala više od 56.000 smrtnih slučajeva samo 2019, kao što je detaljno pokazano u nedavnom Specijalnom izveštaju o globalnom statusu vazduha.

Povezivanje kvaliteta vazduha, energetike i klimatskih politika bi verovatno donelo brojne zdravstvene benefite. Širom regiona, više od 95 odsto stanovništva živi u oblastima gde koncentracija mikroskopske prašine tipa PM2.5 premašuje godišnju referentnu vrednost Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od pet mikrograma po kubnom metru.

Prosečni nivoi takozvanih suspendovanih, lebdećih čestica PM2.5 se u zemljama regiona kreću između 14 i 27 mikrograma po kubiku, a najviši su u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Ugalj ostaje primarni izvor energije širom regiona uključujući grejanje i glavni je faktor za relativno veći broj slučajeva oboljenja usled izloženosti zagađujućim materijama poput čestica PM2.5 nego u drugim delovima Evrope. U stvari, upotreba uglja je povezana sa skoro četvrtinom svih smrtnih slučajeva povezanih sa česticama PM2.5 u Srbiji (26%), Bosni i Hercegovini (24%) i Severnoj Makedoniji (23%).

broj smrtnih slučajeva kao posledica zagađenja vazduha u 2019
Foto: Ukupan broj smrtnih slučajeva u Jugoistočnoj Evropi 2019. dovedenih u vezu sa izloženošću zagađenom vazduhu

Bolesti izazvane zagađenjem vazduha

Opterećenje od bolesti usled zagađenja vazduha je u Jugoistočnoj Evropi veliko. Udisanje zagađenog vazduha je dovedeno u vezu sa povećanjem verovatnoće za nastupanje srčanih oboljenja, hroničnih respiratornih bolesti, šloga, raka pluća, dijabetesa i zaraznih bolesti poput pneumonije (upale pluća). Takođe je pronađena veza izloženosti majki zagađenom vazduhu tokom trudnoće sa povećanim rizikom da se beba rodi premala ili prerano. Novi dokazi ukazuju na povezanost zagađenja vazduha i neurodegenerativnih bolesti.

Skraćenje životnog veka je takođe veliko. U zemljama poput Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije građanima je očekivani životni vek smanjen za godinu i više dana. U jednom nedavnom izveštaju je utvrđeno da su stope smrtnosti povezane sa česticama PM2.5 u gradovima u Bugarskoj, uključujući Plovdiv, među najvišima na svetu.

Čak 68% svih smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha dešava se kod ljudi starijih od 70 godina

Nezarazne bolesti kao što su srčana oboljenja, dijabetes, hronične bolesti pluća, uključujući rak pluća, i infekcije su među 10 najvećih uzročnika smrtnih slučajeva, a mnoge od njih su dovedene u vezu sa dugotrajnom izloženošću zagađenom vazduha. Stariji ljudi u regionu gube najviše zdravih godina života zbog nezaraznih bolesti kojima doprinosi izloženost zagađenom vazduhu. Čak 68 procenata svih smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha dešava se kod ljudi starijih od 70 godina. Između ostalog, čistiji vazduh se smatra vitalnom komponentom Evropskog plana za borbu protiv raka.

Slika 2 Procenat smrtnih slučajeva (po uzroku) povezanih sa zagađenjem vazduha u 2019
Foto: Procenat smrtnih slučajeva (po uzroku) povezanih sa zagađenjem vazduha za 2019. godinu

Štaviše, posledice nezaraznih bolesti rastu, vođene, između ostalih faktora, visokim nivoom zagađenja vazduha i starenjem stanovništva. Ovi podaci ukazuju na to da rešavanje faktora rizika kao što je zagađenje vazduha takođe može poslužiti kao važan stub politike prevencije i kontrole nezaraznih bolesti na nacionalnom i regionalnom nivou.

Mere za smanjenje upotrebe fosilnih goriva mogu dovesti do pročišćenja vazduha i boljeg javnog zdravlja

Sprovođenje mera za smanjenje upotrebe fosilnih goriva može dovesti do pročišćenja vazduha i boljeg javnog zdravlja. Pristup čistoj energiji ostaje ključno pitanje širom regiona. Značajan deo stanovništva regiona nije u mogućnosti da priušti da greje svoje domove čistom energijom ili nema pristup centralizovanim sistemima grejanja. Štaviše, mnogi centralizovani sistemi grejanja se oslanjaju na energetski intenzivne i zagađujuće elektrane na lignit ili gas.

Sagorevanje fosilnih goriva, posebno uglja, za proizvodnju energije, ali i u drugim sektorima, uključujući grejanje stambenog prostora, značajno doprinosi izloženosti mikroskopskoj prašini kategorije PM2.5 na otvorenom u zemljama Jugoistočne Evrope. U Srbiji, na primer, ugalj uzrokuje ispuštanje 26 odsto ukupne količine tih čestica. U ovom kontekstu vredi napomenuti da je Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikovala sagorevanje uglja u zatvorenom prostoru i zagađenje vazduha na otvorenom kao kancerogene za ljude.

Primeri mera u toku za poboljšanje kvaliteta vazduha

Budući da većina čestica PM2.5 u spoljašni vazduh dolazi tako što ljudi sagorevanju goriva — uključujući fosilna goriva i čvrsta biogoriva — integrisanje mera i propisa koji pokrivaju kvalitet vazduh, energetiku i klimu verovatno bi donelo značajne zdravstvene koristi, posebno onima koji su najugroženiji. Za rešenja za zagađenje vazduha neophodni su dugoročni i trajni napori, u više sektora istovremeno, da se skrene pažnja na pretnje po zdravlje, da se identifikuju promene politike koje su neophodne da se zagađenje kontroliše i da se prati napredak. Postoje primeri mera koje su u toku za poboljšanje kvaliteta vazduha.

Na primer, Sofija u Bugarskoj uvodi zonu niskih emisija. Vlada Republike Srbije je u decembru 2022. godine usvojila Program zaštite vazduha Republike Srbije za period 2022-2030. To je prvi dokument sa akcionim planom na Zapadnom Balkanu. Štaviše, Evropska komisija je 2022. godine objavila predlog revizije i pooštravanja Direktiva o kvalitetu ambijentalnog vazduha (AAQD). Članovi Odbora za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane (ENVI) Evropskog parlamenta glasali su u međuvremenu za predlog, dok je konačno glasanje zakazano za septembar 2023.

Da bi se vazduh pročistio širom regiona, neophodna je lokalna, nacionalna i regionalna saradnja

Na kraju, da bi se vazduh pročistio širom regiona, neophodna je lokalna, nacionalna i regionalna saradnja. Objavljeni dokazi o zagađenju vazduha i njegovom uticaju na zdravlje se gomilaju. Sada je važno ne samo proširiti i poboljšati pristup podacima o kvalitetu vazduha i podržati dolaženje do zdravstvenih dokaza, već i podržati angažovanje i saradnju između istraživača, lekara i kliničara sa ciljem da se zdravstvo usredsredi na informisano donošenje odluka koje se tiču zagađenosti vazduha.

Detaljni podaci i izveštaji o kvalitetu i zdravlju vazduha u Jugoistočnoj Evropi na engleskom, bugarskom i srpskom jeziku dostupni su na http://www.stateofglobalair.org.

*Dr Palavi Pant vodi odeljenje za globalno zdravstvo na nezavisnom institutu Health Effects Institute (SAD). Dr Angel M. Džambov je vanredni profesor na Medicinskom univerzitetu u Plovdivu (Bugarska). Dr Elizabet Paunović je penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO i članica Nacionalne ekološke asocijacije (Srbija). Srđan Kukolj je specijalista javnog zdravlja.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Međunarodni dan biodiverziteta 2024 Budite deo plana

Međunarodni dan biodiverziteta 2024: Budi deo plana

12. septembar 2023. - Međunarodni dan biodiverziteta se obeležava 22. maja. Ustanovile su ga UN 2000. godine kako bi ukazale na značaj biološke raznolikosti.

Svetski dan pčela 2024, pčele i mladi

Svetski dan pčela 2024: pčele i mladi

12. septembar 2023. - Svetski dan pčela obeležava se 20. maja. Generalna skupština Ujedinjenih nacija ga je na inicijativu Slovenije proglasila 2018. godine.

Indijansko pleme se protivi izgradnji rudnika litijuma

Starosedeoci Nevade se protive izgradnji rudnika litijuma

12. septembar 2023. - Otvaranju rudnika litijuma u Nevadi protive se lokalna plemena, jer tvrde da je na toj lokaciji u 19. veku nad članovima njihove zajednice počinjen masakr

srbija toplane biomasa eu kfw projekat donacija djedovic miscevic vucevic konrad

Pet srpskih gradova prebacuje grejanje sa mazuta i uglja na biomasu

12. septembar 2023. - U okviru druge faze programa “Obnovljivi izvori energije - razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji” izgradiće se pet toplana na biomasu