Jačanjem saradnje u regionu do bezbednijeg i zdravijeg okruženja

26.10.2017.

Slika: Evropski centar SZO za životnu sredinu i zdravlje
Jačanjem saradnje u regionu do bezbednijeg i zdravijeg okruženja

Elizabet Paunović, šefica Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije (SZO), objašnjava u intervjuu za Balkan Green Energy News kako je zagađenje vazduha odgovorno za različita oboljenja i stotine hiljada preranih smrti u Evropi. Takođe kaže i da je fokus SZO u regionu, osim na kvalitetu vazduha, i na kvalitetu vode i kontaminiranih lokaliteta. Ističući važnost regionalne saradnje u jašanju bezbednijeg okruženja, Paunović je najavila i novi projekat koji bi uskoro trebalo da počne u Srbiji u cilju bezbednog upravljanja kontaminiranim lokalitetima kako bi se sprečio štetan uticaj na ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

Da li zemlje Zapadnog Balkana posvećuju dovoljno pažnje zaštitu okoline sa zdravstvenog stanovišta? Da li postoji svest da je potrebno unaprediti zaštitu životne sredine kako bi to doprinelo unapređenju zdravlja?

I dalje svake godine bar 1.4 miliona Evropljana prerano umire od posledica zagađenja u okruženju.  Udeo zdravstvenih problema povezanih sa problemima životne sredine i dalje dostiže 15 odsto svih smrti u  Evropi.

Zagađenje vazduha je zapravo najveći rizik po zdravlje iz grupe ekoloških uzroka u Evropi. SZO procenjuje da svake godine, zagađenje ambijentalnog vazduha  izaziva skoro 500.000 preranih smrti, dok je zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru, izazvanog sagorevanjem čvrstih goriva za grejanje i kuvanje, odgovorno za skoro 120.000 preranih slučajeva smrti.  Nažalost, neke od naših članica na Balkanu i u Jugoistočnoj Evropi  su najgore u regionu kada je reč o kvalitetu vazduha, ali u tim zemljama postoji svest o potrebi za poboljšanjem i na tome zaista radimo u ovom regionu.

Drugi problem je istorijski nasleđeno industrijsko zagađenje i tako zagađena područja kojima je i dalje potrebna remedijacija. Kontaminacija može uticati na zemljište, vazduh, hranu i pijaću vodu, a ljudi mogu biti direktno izloženi putem gutanja, udisanja, dodira, i izloženosti kože mnogim štetnim hemijskim agensima.  Otprilike jedna četvrtina od 350.000 poznatih zagađenih lokaliteta u zemljama Evropske ekonomske zajednice (EEZ)  ima problem sa otpadom ili opasnim otpadom. U nekoliko različitih studija procenjeno je da je 2 -6 % stanovništva u Evropskom regionu SZO izloženo štetnom uticaju otpada. Takvih problema ima i u regionu Jugoistočne Evrope, i tu je potrebno delovati.

Šta bi te zemlje mogle da preduzmu da bi se bolje organizovale u rešavanju tih problema? Da li već primenjuju multisektorski pristup, i da li su razvijeni neophodni mahanizmi za monitoring i prikupljanje podataka?

Potreba za koordinisanom akcijom kada govorimo o zaštiti životne sredine i zdravstvenih pitanja je očigledna. Većina zemalja-članica SZO u jugoistočnoj Evropi su ili članice EU ili su u procesu pridruživanja. One moraju da jačaju monitoring efekata na zdravlje sa ciljem da se utiče na sektorske politike kojima je cilj zaštita stanovništva. Primer bi mogao da bude energetska politika i upotreba uglja. To, prirodno, negativno utiče na kvalitet vazduha što onda ima loš uticaj na zdravlje. Politika subvencija i pristupačnosti povezana sa visokom cenom drugih zdravijih i zelenijih izvora, razlog je što se ugalj veoma koristi u zemljama Jugoistočne Evrope u domaćinstvima, za grejanje i kuvanje. To takođe igra ulogu: dok je smrtnost od zagađenog ambijentalnog vazduha prisutna u svim evropskim zemljama, bez obzira na visinu prihoda, smrtnost od zagađenog vazduha u zatvorenom prostoru, više je nego pet puta veća u zemljama sa nižim ili srednjim primanjima.

Drugi važan faktor koji je potrebno imati u vidu su prekogranične implikacije zagađenja prirodnih izvora, kao što su voda i vazduh. Dve velike međunarodne konvencije se bave ovim pitanjima: Konvencija o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima i Konvencija o zaštiti i korištenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera, čiji je deo Protokol o vodi i zdravlju.  SZO koordinira rad zajedničke radne grupe za zdravstvene aspekte zagađenja vazduha koji pruža dokaze o zdravstvenim efektima i promoviše upotrebu instrumenata koje Konvencija preporučuje za rešavanje tih problema. Regionalna kancelarija SZO za Evropu i Ekonomska komisija UN za Evropu imaju  zajednički sekretarijat i  koordiniraju aktivnosti za sprovođenje Protokola o vodi i zdravlju.  Nedavno usvojena Ministarska deklaracija o životnoj sredini i zdravlju, kao rezultat  šeste ministarske konferencije o životnoj sredine i zdravlju, obezbedila je dodatni okvir za međusektorske aktivnosti. Sve evropske zemlje-članice SZO obavezale su se da će sačiniti nacionalne portfolije aktivnosti  za životnu sredinu i zdravlje do kraja 2018. Razvoj ovih portfolija je odlična prilika za podsticanje koordinacije međusektorskih aktivosti.

Nedavno ste rekli da 5.400 ljudi godišnje umre u Srbiji zbog bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha. Naveli ste i da postoji jaz između seoskih i gradskih sredina kada je reč o kvalitetu vode. Kada govorimo o tim problemima, gde se nalaze Srbija i druge zemlje regiona u poređenju sa razvijenim evropskim zemljama?

Najlakše je to ilustrovati ovim grafikonom koji pokazuje odnos godina života sa invaliditetom (DALY) prouzrokovanih faktorima životne sredine po glavi stanovinka u evropskim zemljama. Vidi se da su nezarazne bolesti najveći segment u skoro svim zemljama-članicama, ali jasno je da ima nejednakosti u regionu. Ovakvom ishodu doprinosi pomenuti odnos (DALY),  uzrokovan faktorima životne sredine,  i već pomenutim zagađenjem vazduha kao najvećim uzročnikom bolesti i prerane smrti među faktorima iz okruženja.

odnos godina života sa invaliditetom (DALY) prouzrokovanih faktorima životne sredine po glavi stanovinka u evropskim zemljama
Tabela 1

Kao Regionalni centar, imamo dugu istoriju saradnje sa Srbijom  na poboljšanju situacije. Primera radi, u maju 2014. godine, Balkan je dožeiveo velike poplave koje su pogodile BiH, Hrvatsku i Srbiju. Kao pouka iz te nepogode pojavila se potreba da se naglasak preusmeri sa  odgovora na prirodnu katastrofu na  dugoročno upravljanje rizikom. Ovakvi događaji predstavljaju poseban izazov za male sisteme pijaće vode u seoskim područjima Srbije. Epidemije registrovane u poslednjoj deceniji, a vezane za kvalitet vode, najčešće se pripisuju  malim sistemima  vodosnabdevanja što ukazuje da oni predstavljaju potencijalni rizik po zdravlje. U 2016. godini izvršeno je sistemsko istraživanje na nacionalnom nivou kako bi se dobio bolji uvid u to kako pomenute specifičnosti i izazovi malih sistema vodosnabdeavanja mogu uticati na kvalitet vode za piće koja se isporučuje seoskom stanovništvu. Rezultati su jasno pokazali da postoji ozbiljna razlika između gradskih i seoskih sredina kada je u pitanju kvalitet vode. Oko jedne trećine svih isporuka svih malih sistema za vodosnabdevanje pokazuju  fekalnu kontaminaciju; za 71 % vodovodnog sistema i 77% individualnih snabdevača vodom u ruralnim sredinama ustanovljena je potreba za poboljšanjem. Otkako je objavljeno, ovo istraživanje je uslovilo političke aktivnosti i primenu mera za poboljšanje snabdevanja vodom ruralnih područja u Srbiji. Poseban značaj ima predlog o novoj odredbu za implementaciju pristupa planu vodosnabdevanja u nacrtu zakona o vodama namenjenim za ljudsku potrošnju i poboljšanju primene regulative u osnivanju i vlasništvu nad sistemima vodosnabdevanja.

Da li je moguće uspostaviti direktnu i pouzdanu vezu između prerane smrtnosti i zagađenja vazduha, s obzirom na njen dugoročan i ne tako vidljiv uticaj u poređenju sa mnogim drugim faktorima?

Jeste, zagađenje vazduha može imati posledica po naše zdravlje na razne načine, i dugoročno i kratkoročno. Novi podaci ukazuju na jaku vezu između zagađenja vazduha i na otvorenom i u zatvorenom prostoru i kardiovaskularnih oboljenja, kao što su moždani udar i ishemijska bolest srca, kao i između zagađenja vazduha i karcinoma.  To se nadovezuje na ulogu koju zagađen vazduh ima u razvoju respiratornih oboljenja, uključujući akutne respiratorne infekcije i hronične opstruktivne bolesti pluća.

Štaviše, Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikovala je kao kancerogene elemente i zagađen vazduh generalno, ali i posebne materijale u zagađenoj vazdušnoj smeši.

Zagađen vazduh pogađa različite grupe pojedinaca na različite načine. Mnogo teži uticaj na zdravlje zabeležen je kod ljudi koji su već bolesni. Uz to, osetljive grupe stanovništva, poput dece, starijih lica i članova domaćinstava u kojima su prihodi niži ili koji imaju ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, podložnije su neželjenim efektima izloženosti zagađenom vazduhu.

Uz poboljšanje kvaliteta vode i vazduha, koje još ključne elemente životne sredine bi trebalo rešavati u Srbiji i regionu u kontekstu zdravstva?

Kao što sam već rekla, i drugi bitni faktori životne sredine utiču na proces unapređenja otpornosti klime, pre svih toplotni talasi i poplave, sanacija zagađenih industrijskih lokaliteta i poboljšanje tretmana otpadnih voda.

Kakav je uticaj klimatskih promena na zdravlje u Evropi i Zapadnom Balkanu? Da li je bilo pojave novih bolesti netipičnih za ovo podneblje? Da li ste bili u kontaktu sa vladama zemalja Zapadnog Balkana i šta su one preduzele u rešavanju tog problema?

Postojeći i potencijalni rizici po zdravlje, vezani za klimatske uslove, uključuju direktne posledice  ekstremnih vremenskih promena , i indirektne posledice uglavnom izazvane promenama u širem okruženju, kao i socijalnim i ekonomskim odrednicama. Postoje tri glavne oblasti javnog zdravlja koje se tiču klimatskih promena: ekstremni  vremenski uslovi, zarazne bolesti  i različiti uticaji na kvalitet vazduha, bezbednost i sigurnost hrane i vode.

Ekstremne vremenske prilike, poput toplih talasa, perioda izrazito niskih temperatura, oluja, poplava, suša i požara, sve češće, intenzivnije i duže, ugrožavaju osnovne elemente ljudskog zdravlja i povećavaju opasnosti od povreda, zaraznih i nezaraznih bolesti, mentalnih bolesti uzrokovanih stresom, i oštećenja infrastrukture.

Širenje zaraznih bolesti koje šire prenosioci, hrana i voda, kao i respiratornih bolesti, menja se i u vremenskom i u geografskom pogledu, zbog klimatskih promena. Predviđa se da će klimatske promene dovesti do širenja i povećanja bolesti koje se dobijaju putem prenosilaca poput krpelja, komaraca i nekih vrsta muva.

Kvalitet vazduha, bezbednost hrane i vode tri su odlučujuća faktora ljudskog zdravlja i blagostanja koji su značajno izmenjeni dugoročnim klimatskim lokalnim i globalnim promenama, kao i i iznenadnim vremenskim ekstremnim prilikama.

Očekuje se da će klimatske promene, zbog uticaja na društvene faktore koji čine osnovu održivog razvoja (siromaštvo, hrana, zaposlenost, prihodi i način izdržavanja, pol, obrazovanje, stanovanje), i direktno i indirektno izazvati velike migracije ljudi, privremene i trajne, iznenadne i planirane. Neke smo već videli, u raznim delovima sveta.

Koji je fokus SZO u regionu kada je reč o uticaju životne sredine na zdravlje? Na kojim projektima radite i kakvi su dalji planovi?

U Evropskom centru SZO za životnu sredinu i zdravlje u Bonu, glavne oblasti našeg rada su voda i klima, okruženja u kojima se živi i radi, i procena uticaja na životnu sredinu i zdravlje. Ove aktivnosti doprinose razvoju zdravog i bezbednog okruženja koje podržavaju otporne i inkluzivne zajednice širom našeg regiona. Radimo na velikom spektru pitanja koja smo već pomenuli, ali i na hemijskoj sigurnosti, problemu buke u okruženju, zaštiti  zdravlja radnika.

Kao što sam već rekla,, u jugoistočnoj Evropi naš fokus je i dalje posebno na kvalitetu vazduha, vode i kanalizacije, i zagađenih lokaliteta. Uskoro ćemo započeti novi projekat u Srbiji na jačanju nacionalnih kapaciteta i međusektorskih sinergija za sigurno upravljanje kontaminiranim lokacijama i srodnim opasnim materijama kako bi se sprečio negativni uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu, u okviru Strateškog pristupa međunarodnog upravljanja hemikalijama (SAICM).

Uverena sam da ćemo, uz nastavak saradnje sa Regionalnom kancelarijom SZO za Evropu, kao i jačanjem međunarodne saradnje u regionu, ostvariti našu viziju sigurnog i podržavajućeg životnog i radnog okruženja koje istovremeno i štite i promovišu zdravlje i blagostanje.