Poslednji rudnik uglja u Sloveniji se okreće zelenoj energiji, proizvodnji hrane

Slovenačko preduzeće HTZ Velenje, ogranak proizvođača lignita Premogovnik Velenje, aktivno je ušao u proces transformacije u skladu sa planom Slovenije da za 10 godina u potpunosti napusti  ugalj. Poslednji rudnik uglja u zemlji ispituje mogućnosti ekstrakcije metana, instaliranja gravitacione elektrane i postavljanja sistema za skladištenje energije i uzgoja hrane u podzemnim hodnicima.

Poslednji termoenergetski kompleks na ugalj u Sloveniji ima samo desetak godina da se prebaci na druge delatnosti, jer ta zemlja verovatno 2033. godine prestaje da koristi ovo fosilno gorivo. Premogovnik Velenje, kompanija koja upravlja rudnikom lignita koji snabdeva finansijski ugroženu Termoelektrarnu Šoštanj – TEŠ, ušla je u devet međunarodnih projekata za istraživanja i inovacije koje kofinansira RFCS, fond Evropske unije za istraživanja u sektorima uglja i čelika.

Osim toga, ogranak tog državnog preduzeća HTZ Velenje počeo je da gradi solarnu elektranu izlazne snage 2,6 megavata pored nizvodnog kanala hidroelektrane Zlatoličje na severoistoku Slovenije. Kao izvođač, zadužen je i za idejno rešenje i puštanje u rad tog postrojenja, koji je deo projekta ukupne snage 30 megavata.

HTZ Velenje se prebacilo na veće solarne projekte

Prema projektu, maksimalna snaga solarne elektrane treba da dostigne 2,7 megavata. Premogovnik Velenje je saopštio da HTZ Velenje ima „izuzetno zahtevan zadatak“ zbog nagiba od 30 stepeni i blizine vode. Procenjena godišnja proizvodnja pogona za solarnu energiju je tri gigavat-sata. Biće dugačak 905 metara.

HTZ Velenje je uzelo kredit za pokrivanje dela troškova projekta, vrednog dva miliona evra, a očekuje da će ga završiti pre kraja godine i povezati na mrežu u prvom kvartalu. Firma je dosad podigla 13 malih fotonaponskih postrojenja na zemlji i krovovima, zbirnog maksimalnog kapaciteta 4,2 megavata, a jedno od njih je isto u Zlatoličju. Trenutno gradi i solarnu elektranu od tri megavata u Prapretnom, na rehabilitovanoj deponiji pepela i gipsa.

Podzemni rudnik uglja mogao bi da se iskoristi za proizvodnju metana, pametni uzgoj hrane

Projekti koje potpomaže evropski fond biće sprovedeni s partnerima iz sedam evropskih zemalja uključujući Grčku i Rumuniju. Između ostalog, tu je elektrana na gravitaciju Gravpower 2.0, koja podrazumeva pametni sistem za skladištenje energije, saopštio je Premogovnik Velenje. Rudnik je dubok i do 500 metara.

Treba pomenuti i da je Slovenija nedavno usvojila zakon o promociji korišćenja obnovljivih izvora energije i da ima sijaset mehanizama za podršku proizvodnji zelene energije.

Kompanija će analizirati tehničke mogućnosti da u svom podzemnom rudniku po zatvaranju postavi sistem za skladištenje energije. Radiće i na načinima za prikupljanje metana i za davanje doprinosa održivoj privredi zasnovanoj na vodoniku. Još jedna varijanta za napuštene hodnike je pametni uzgoj hrane, a time će se baviti u okviru projekta Mine4Food.

U rudniku uglja Velenje se radi na konceptu gravitacione elektrane za skladištenje energije s pametnim upravljanjem

Premogovnik Velenje je dodao da će promovisati eksploataciju uglja kao evropsko kulturno nasleđe te da će unaprediti karijernu mobilnost i stvaranje zelenih radnih mesta, u skladu s Evropskim zelenim dogovorom i principima pravične tranzicije.

Na polju zaštite životne sredine, pokrenuti su projekti za sanaciju i za preradu rudarskog otpada, a oba uključuju dugoročni monitoring. Premogovnik Velenje je otkrio da je do sada od fonda dobio dva miliona evra i saopštio da očekuje određenu zaradu od ranijih poduhvata u okviru istog programa.