Električna energija

Napuštanje uglja do 2033. imalo bi najveći pozitivan uticaj na životnu sredinu u Sloveniji

Napustanje uglja do 2033. imalo bi najveci pozitivan uticaj na zivotnu sredinu u Sloveniji

Slika: hangela from Pixabay

Objavljeno

25.12.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

25.12.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Prestanak korišćenja uglja do 2033. godine, što je najraniji rok od tri koja se razmatraju, imao bi najveći pozitivan uticaj na životnu sredinu u Savinjsko-šaleškoj regiji, navodi se u nacrt procene uticaja na životnu sredinu strategije za napuštanje uglja.

Priprema procene uticaja na životnu sredinu je deo procesa pisanja nacionalne strategije za prestanak korišćenja uglja i restrukturiranje regiona uglja u skladu sa principima pravedne tranzicije koja će definisati rok do kada će Slovenija prestati da koristi ugalj. Strategija će biti u skladu sa nacionalnim energetskim i klimatskim planom (NEKP), koji je, po ugledu na EU, zacrtao klimatsku neutralnost do 2050.

Ministarstvo za infrastrukturu saopštilo je da je nacrt procene strategije završen. Slovenija, inače, ima dva regiona uglja Savinjsko-šaleški (SAŠA) i Zasavje.

Nacrt procene, pripremljen od strane konzorcijuma koji predvodi Elektroinštitut Milan Vidmar, analizirao je uticaj tri scenarija iz strategije.

Ambiciozni scenario koji podrazumeva napuštanje uglja do 2033. imao bi najmanje negativan uticaj na životnu sredinu

Najmanje negativan uticaj na životnu sredinu u SAŠA regiji imao bi ambiciozni scenario – napuštanje uglja do 2033, nešto veći negativan uticaj imao bi finansijski održiv scenario – napuštanje uglja do 2038, a najveći negativan uticaj osetio bi se primenom fleksibilnog scenarija – napuštanje uglja do 2042.

Jedina operativna elektrana na ugalj u Sloveniji – Termoelektrarna Šoštanj (TEŠ) nalazi se u regionu SAŠA, kao i jedini rudnik – Premogovnik Velenje.

U regionu Zasavje razlike u uticaju tri scenarija nisu toliko drastične. U ovoj regiji nalaze se dva rudnika uglja – Trbovlje i Hrastnik, i jedna elektrane – Trbovlje, ali su svi pre nekoliko godina zatvoreni.

Na potezu Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

U nacrtu procene uticaja na životnu sredinu navodi se da bi nesprovođenje strategije pogoršalo klimatske promene.

Nacrt predlaže mere i preporuke za ublažavanje tih promena koje bi trebalo uključiti u strategiju kako bi se ojačali pozitivni i smanjili negativni uticaji njene primene na životnu sredinu, prirodu, ljudsko zdravlje i kulturno nasleđe, saopštilo je Ministarstvo za infrastrukturu.

Sada je na potezu Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja koje ima rok od 30 dana da da svoje mišljenje na nacrt. U slučaju pozitivnog stava, sledi javna rasprava o strategiji i proceni. U suprotnom, Ministarstvo za infrastrukturu, zajedno sa konzorcijumom koji je pripremio nacrt, izmeniće dokument.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

GEN-I svoju drugu solarnu elektranu u Severnoj Makedoniji

GEN-I pustio u rad svoju drugu solarnu elektranu u Severnoj Makedoniji

25. decembar 2020. - GEN-I grupa je u opštini Kavadarci u Severnoj Makedoniji izgradila fotonaponsko postrojenje od 11,8 megavata

evropa solar radna mesta poslovi izvestaj EU Solar Jobs Report 2024

Usporava rast zelenih poslova u EU, povećanje u solaru samo 0,4 odsto u 2024.

25. decembar 2020. - Broj radnih mesta u sektoru solarne industrije u Evropi povećan je 27 odsto u 2023. godini u odnosu na 2022.

EU prekogranicnu taksu CBAM prosiriti preradivacki preradjivacki

EU će prekograničnu taksu CBAM proširiti na prerađivački sektor

25. decembar 2020. - Evropska komisija sprovodi studiju o mogućnosti proširenja CBAM-a, prekograničnog poreza na CO2, na naredni segment lanca snabdevanja

djerdap 3 rumunija kapacitet veljko kovacevic

U igri tri opcije za kapacitet RHE Đerdap 3

25. decembar 2020. - Srbija razmatra tri opcije za gradnju reverzibilne hidroelektrane koje se, pre svega, odnose na kapacitet koji bi trebalo da ima elektrana