Od 2021. FBiH uvodi aukcije za obnovljive izvore energije

Od 2021. godine planiramo da uvedemo aukcije, a kakvim tempom će se razvijati obnovljivi izvori energije zavisiće od obavezujućeg cilja koji će Bosna i Hercegovina dobiti za period 2020-2030, o kojem se sa Energetskom zajednicom pregovara, kaže u intervjuu za Balkan Green Energy News Halko Balavac, pomoćnik ministra za energiju u Ministarstvu energije, rudarstva i industrije u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH).

On tvrdi i da će Blok 7 u Termoelektrani (TE) Tuzla ispoštovati sve ekološke standarde, koje pred BiH postavlja Evropska unija. Balavac je govorio i o novom tenderu za gradnju hidroelektrane (HE) Vranduk, o problemima u vezi gradnje malih hidroelektrana (MHE), kao i o merama za poboljšanje kvaliteta vazduha.

Kako komentarišete prigovore Energetske zajednice u vezi sa gradnjom Bloka 7 u TE Tuzla?

Reč je o zamjenskom bloku od 450 MW, za blokove 3 i 4, to nije novi kapacitet, iako su tako mnogi tvrdili. Ti stari blokovi su imali veoma negativne uticaje na ljude i okoliš, a ulaganje u njihovu modernizaciju i eliminisanje tih negativnih efekata, na primjer u sisteme za odsumporavanje i druge elemente za poboljšanje okoliša bilo bi veće nego li gradnja Bloka 7. Taj Blok će ispoštovati sve što propisuju direktive Evropske unije za zemlje koje bi trebalo da postanu njene članice, kao što je BiH. Emisije NOx biće manje od 200 mg/Nm3, emisije SO2 manje od 150 mg/Nm3, a emisije čvrstih čestica manje od 10 mg/Nm3.

Blok 7 u TE Tuzla će ispoštovati sve što propisuju direktive EU za zemlje koje bi trebalo da postanu njene članice

I sve buduće standarde koje će FBiH morati da ispoštuje u narednih 10, 15 godina?

Da. Kotao i turbogenerator za Blok 7 će biti nabavljeni od kompanije Alstom Power, sistem odsumporavanja od proizvođača FGD, takođe, najmoderniji, a za upravljanje blokom će se koristiti rešenje kompanije Siemens Power Plant Automation. Investitori su Kinezi, ali oprema je sa Zapada. Ovaj blok će, što je veoma važno, obezbediti sigurnost snabdevanja kupaca, privrede i građana u BiH, električnom energijom, kao i sigurnost snabdevanja toplotnom energijom gradova Tuzle, Lukavaca i Živinaca.

Kako će na ekonomsku isplativost Bloka 7 uticati eventualno uvođenje takse na CO2?

To su sad elementi koji su za nekakvo buduće promišljanje, ne možemo ovog trenutka to reći. Tržište će sve to definisati. Kalkulacije su pokazale da je investicija od 750 miliona evra u ovako koncipiran blok isplativa, uz to je reč o ulaganju koje će pokrenuti privredni razvoj u BiH, uticaće na otvaranje radnih mesta u više sektora privrede, a posebno na lokalu.

Ishod arbitraže sa Energetskom zajednicom u Beču neće zaustaviti gradnju Bloka 7

Energetska zajednica je saopštila da je reč o državnoj pomoći koja nije u skladu sa propisima?

Oni su to tumačili na svoj način. Vijeće za državnu pomoć BiH je izdalo rješenje od 23.07.2018. u kojem se utvrđuje da državna pomoć sadržana u Zahtjevu za odobrenje državne pomoći u obliku garancije korisniku JP Elektroprivreda BiH (EPBiH) za kreditno zaduženje u svrhu realizacije projekta Izgradnja bloka 7-450 MW TE Tuzla, ne predstavlja državnu pomoć u smislu Zakona o sistemu državne pomoći u BiH, odnosno da je zaduživanje EPBiH u skladu sa propisima BiH. U toku je arbitraža u Beču, sa jedne strane su predstavnici Energetske zajednice, a sa druge Ministarstva finansija FBiH i EPBiH. Mi tvrdimo da to nije državna pomoć i da je reč o zamjeni teza.

Može li ishod arbitraže da zaustavi gradnju?

Ne. Nedavno su na javnom pozivu izabrane firme koje će obaviti pripremne radove, ovih dana je i Vijeće ministara BiH potpisalo odgovarajuće akte koji su poslati kineskoj državi i kineskoj Eksport-import banci (Eksim banka), što je bio poslednji uslov da se potpiše ugovor i to se očekuje uskoro.

Hoće li se graditi Hidroelektrana (HE) Vranduk?

Posao je dobio konzorcijum Strabaga i Končara, ali prilikom realizacije su videli da projekat, koji su sami uradili, nije najbolji, pa su se pojavili dodatni troškovi od oko 7 miliona evra, zbog čega su tražili da se ugovor sa EPBiH promeni. Ali, EPBiH nije pristala, ugovor je raskinut, i pokrenuta je arbitraža u Beču, na kojoj je odlučeno da konzorcijum plati EPBiH 5,74 miliona evra na ime bankarskih garancija. Žalba ne odlaže izvršenje presude, pa očekujemo uplatu do kraja godine. Nastavlja se i spor pred Međunarodnim arbitražnim sudom u Parizu. Elektrana će se graditi, ali sa nekim drugim izvođačima.

Može se očekivati novi tender?

Da. Bilo je ponuda od lokalnih kompanija. Pitanje je da li će finansijer ostati EBRD jer oni nisu hteli da konzorcijum bude promjenjen. Postoji opcija da u posao uđu lokalne kompanije koje imaju reference u građenju ovakvih objekata sa izvorima finansiranja, koje bi EPBiH našla na drugom mestu.

Zašto se ne koristi potencijali koje FBIH ima u sektoru OIE?

Federalno Ministarstvo energije, rudarstva i industrije, u čijoj je nadležnosti izdavanje energetskih dozvola, koja je preduslov za dobivanje građevinske dozvole za izgradnju novih elektroenergetskih proizvodnih objekata, dosad je izdalo oko 450 energetskih dozvola za gradnju elektrana snage oko 110 MW, a izgrađene su elektrane snage oko 55 MW. Kod solarnih elektrana izdali smo energetske dozvole za snagu od oko 45 MW, od čega je dosad izgrađeno 15 MW. U sektoru biomase imamo izgrađenu elektranu snage 8 MW, a za biogas smo izdali pet energetskih dozvola, ukupne snage 0,5 MW, ali nijedna elektrana nije izgrađena.

Šta sprečava gradnju?

Kada je reč o vetroelektranama Ministarstvo je dobilo zahteve za gradnju elektrana snage 700 MW, ali je postojao limit zbog priključenja na mrežu. Još 2012. je urađena studija koja je pokazala da je na elektroenergetski sistem BiH moguće priključenje vetroelektrana, odnosno proizvodnje električne energije iz neupravljivih izvora energije, od 10% ukupno instalisanih proizvodnih kapaciteta u BiH, što je tada iznosilo 350 MW, od toga je 120 MW pripalo entitetu Republika Srpska, a 230 MW entitetu FBiH.

Ministarstvo je dobilo zahteve za gradnju vetroelektrana snage 700 MW

Energetsku dozvolu je kod nas dobilo pet investitora za 230 MW, a još šest je bilo na čekanju, sa još 190 MW. Od pet izdatih dozvola dosad je izgrađena vetroelektrana (VE) Mesihovina 50,6 MW, koja je puštena u probni rad u martu 2018, a dobila upotrebnu dozvolu u novembru 2018, i VE Jelovača 36 MW, čija izgradnja je počela u avgustu 2018, i koja je dobila upotrebnu dozvolu juna ove godine. Za ostale tri nismo dobili bankarsku garanciju za gradnju, i to je bio ograničavajući faktor za razvoj OIE. Firme koje su dobile ove tri dozvole su predale zahteve da se važenje energetskih dozvola produži jer im je istekao rok od tri godine. Takođe, došlo je do primjene novog mrežnog kodeksa na prenosnom elektroenergetskom sistemu, pa vlasnici ove tri dozvole moraju da rade nove elaborate za priključak na mrežu. Ovdje treba napomenuti i pitanje balansiranja elektroenergetskog sistema kada se na sistem priključe proizvodni objekti koji koriste neupravljive primarne izvore energije.

Gradnjom dve vetroelektrane i TE Stanari povećana je ukupna instalirana snaga u BiH, pa je DERK na predlog NOS-a povećao kvote za priključenje na 460 MW za vetar i 400 MW za solar, što znači da možemo da krenemo u dalju proceduru sa onih šest zahteva. Ta kvota je opet podeljena između entiteta RS i entiteta FBiH, s tim da mogu zahtevi da se prebace iz solara u vetar i obrnuto u okviru kvote RS ili kvote FBiH, ukoliko ima više zahteva za solar, a manje za vetar ili obrnuto.

Svedoci smo velikog nezadovoljstva koje male hidroelektrane (MHE) izazivaju u celom regionu jer narušavaju životnu sredinu. Hoćete li zabraniti gradnju ili promeniti nešto u vezi sa procedurom izdavanje dozvola?

FBIH ima akcioni plan za OIE, kojim je propisano koji će se obnovljivi izvori podsticati svake godine. U periodu 2015. do 2020. je predviđeno davanje fid-in tarifa, i svi koji su ispunili uslove dobili su ih. Od periodu od 2020. do 2030, kako se budemo približavali EU, moraćemo da primenjujemo njihove propise, koji predviđaju druge šeme za podsticaje, pa ćemo uvjesti aukcije sa premijama. Za ovaj model moraju da se promene zakoni, pa je planirano da se primenjuju od 2021. To će se odnositi na velike projekte, a za manje će ostati fid-in tarife, kao i model neto mjerenja čime bi se omogućio i razvoj energetskih zadruga.

Kod MHE ostaje sve isto?

Nema se šta tu menjati. Oni dobiju uslove koje moraju da ispune od lokalnih vlasti, zatim moraju da pribave ekološku dozvolu, urbanističku saglasnost, da obezbede koncesiju, i u tim dokumentima je sve definisano.

Ali, vidimo da se na terenu propisi ne poštuju? Znamo za slučaj Hrabrih žena Kruščice.

Za to su odgovorne lokalne vlasti, i one će odgovarati ako je bilo propusta. To je tema za njih, ne za nas. Dešava se da jedan deo lokalne samouprave podržava gradnju, a drugi ne, pa ko prevlada tako se sve i završi. Kada je reč o Kruščici, to su njihova prava. Sad se istražuje kako je tamo sprovjedena javna rasprava, koliko je bilo učesnika… Sad se razmatra nešto što je moralo da se uradi mnogo ranije. To nije u našoj nadležnosti.

Ceo region ima problem sa kvalitetom vazduha. Jasno je da su glavni uzroci u proizvodnji energije iz fosilnih goriva i transportu. Šta ćete uraditi da se poboljša kvalitet vazduha?

Neki kažu da su uzrok mala ložišta, drugi elektrane, treći saobraćaj, i svi su u pravu. Ideja je da se u gradski saobraćaj uvedu vozila na električnu energiju, posebno u većim mestima. Takođe, da se smanji broj malih ložišta jer građani u njima sagorevaju sve i svašta – ugalj, gume, plastiku. Zenica tako namerava da sprovede gasifikaciju i da toplanu sa uglja prebaci na kombinaciju plinova iz kompanije ArcelorMittal i prirodnog plina, čime bi se dobilo kogenerativno postrojenje. TE Kakanj sprovodi projekat odsumporavanja i kontrole čestica, tako da će i to smanjiti zagađenje.

Nedavno je Vlada FBiH usvojila plan za restrukturiranje dve elektroprivrede, EPBiH i Elektroprivrede Hrvatske zajednice Herceg Bosne (EPHZHB). Kada očekujete početak restrukturiranja?

Rok za sprovođenje plana, posle davanja saglasnosti Parlamenta FBiH, je 30 mjeseci. Deo ovog plana je i restrukturiranje rudnika sa idejom da njihova proizvodnja zadovoljava potrebe termo-blokova i tržišta. Rudnici će morati da se restrukturiraju u organizacijskom, finansijskom i tehničko-tehnološkom smislu. Oni koji mogu da rade na tržišnom osnovu preživjeće, a za ostale će morati da se traži neka vrsta prekvalifikacije, pitanje je kako će sve to ići.

Rudnici koji mogu da rade na tržišnom osnovu preživeće, a za ostale će morati da se traži neka vrsta prekvalifikacije

Jasno je kakva sudbina čeka ugalj u energetskoj tranziciji, koja je u fokusu celog sveta. Region kasni. Da li su nadležne institucije u FBiH svesne ovih promena? Da li se preduzimaju koraci da FBiH u budućnosti više koristi čistije izvore energije? 

BiH, kao zemlja koja ide ka članstvu u EU, ima određene obaveze. Energetska zajednica određuje ciljeve u ovoj oblasti, ali još se ne zna kakvi će oni biti od 2020. do 2030. U suštini, o tim ciljevima će se razgovarati, da vidimo da li možemo da ih ispunimo. Izvjesno je da se ide u pravcu većeg korišćenja OIE. Na osnovu tih ciljeva će se definisati i ciljevi u okviru elektroenergetskog sistema FBiH. Do 2020. smo morali da povećamo udeo OIE u finalnoj potrošnji sa 35% na 40%, i to ćemo ispuniti. Ovih dana vode se razgovori između predstavnika Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih poslova BiH i Energetske zajednice o ciljevima za naredni period. Da li će povećanje biti sa 40% na 48%, videćemo.