Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) kao naredni korak energetske tranzicije razvija koncept virtuelne elektrane, koja bi trebalo da omogući efikasniju integraciju obnovljivih izvora energije i fleksibilnost elektroenergetskom sistemu.
Tehnički direktor EPCG-a Ljubiša Đurković izjavio je da je trenutno ključno pitanje kako skladištiti energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora i kako je efikasno integrisati u distributivnu i prenosnu mrežu.
“Jedan od trendova koji je sve popularniji u zemljama Evropske unije jeste razvoj virtuelnih elektrana“, rekao je on na konferenciji EPCG NET.
Crna Gora danas ima više od 10.000 prozjumera
Virtuelna elektrana, kako je naveo EPCG, ne proizvodi energiju na jednoj lokaciji, već objedinjeno upravlja solarnim elektranama, baterijskim sistemima za skladištenje energije, punjačima za električna vozila, fleksibilnom potrošnjom i drugim distribuiranim energetskim resursima.
Đurković je podsetio da je EPCG u novembru 2022. godine započela razvoj koncepta prozjumera kroz projekte Solari 3000+, Solari 500+ i Solari 5000+.
Zahvaljujući njima, Crna Gora danas ima više od 10.000 prozjumera sa snagom elektrana od oko 100 MW snage, koji godišnje proizvode 135 GWh električne energije.
„Izazove ne posmatramo kao prepreku, već kao priliku za nove resurse za fleksibilnost“
Vuk Kasalica, inženjer u Direkciji za OIE EPCG, predstavio je koncept platforme za upravljanje fleksibilnošću, ističući da je cilj prelazak sa samog procesa proizvodnje električne energije na upravljanje fleksibilnim energetskim resursima.
Kako je objasnio, distributivne trafostanice i traforeoni više nisu samo mesta potrošnje električne energije, već postaju aktivna čvorišta u kojima se pojavljuju prozjumeri, baterijski sistemi i punjači za električna vozila.
To, kako je naveo, donosi nove izazove za distributivnu mrežu, poput povratnog toka električne energije prema srednjem naponu, problema sa naponskim prilikama i dodatnih opterećenja usled razvoja elektromobilnosti.
EPCG će koristiti DERMS sistem
“Te izazove ne posmatramo kao prepreku, već kao priliku za stvaranje novih resursa fleksibilnosti i nove vrijednosti za elektroenergetski sistem“, rekao je Kasalica.
Fizički sloj buduće platforme, kako je objasnio, činiće prozjumeri, baterije, e-punjači i drugi upravljivi potrošači, dok je za njihovo efikasno povezivanje ključna stabilna komunikacija i stalni nadzor stanja u mreži.
Kasalica je objasnio da je aplikativni sloj zamišljen kao sistem više povezanih podsistema, među kojima su DERMS (Distributed energy resources management system), zadužen za upravljanje mrežnim ograničenjima i sigurnost sistema, i virtuelna elektrana kao agregator svih resursa unutar određenog traforeona.
Projekat ima pet faza
Razvojna mapa projekta predviđa pet faza. Prva faza obuhvata pilot implementaciju baterija sistema i e-punjača, s ciljem provjere njihovog doprinosa radu mreže u realnim uslovima.
Druga faza predviđa optimizaciju i napredno upravljanje resursima kroz povezivanje sistema, definisanje pravila upravljanja i prelazak sa upravljanja pojedinačnim uređajima na upravljanje lokalnom mrežom.
U četvrtoj fazi planirano je formiranje virtuelne elektrane
Treća faza odnosi se na širenje projekta na veći broj trafostanica uz standardizaciju opreme, komunikacije i načina upravljanja. U četvrtoj fazi planirano je formiranje virtuelne elektrane objedinjavanjem baterija, prozjumera, e-punjača i drugih resursa u centralnu platformu.
Peta faza podrazumeva tržišnu integraciju i monetizaciju fleksibilnosti kroz smanjenje vršnih opterećenja, balansiranje sistema, pružanje pomoćnih usluga i razvoj novih poslovnih modela u skladu sa regulativom, naveo je EPCG.
“Prozjumeri, baterije i punjači za električna vozila već imaju vrijednost, ali njihova puna sistemska vrijednost nastaje tek kada se povežu, mjere i koordinisano upravljaju“, poručio je Kasalica.
