Nemački paradoks: pet puta uvećana snaga elektrana na solar i vetar, a rezerve za balansiranje smanjene 50 odsto

Energetska tranzicija širom sveta izaziva brojne polemike, a vrlo često je u centru tih diskusija Nemačka. Objava Lajona Hirta, profesora energetske politike na berlinskom fakultetu Hertie School i direktora u firmi Neon, opet je uzburkala duhove. On je ponovio svoj stav o nemačkom paradoksu balansiranja koji se sastoji u tome da je ova država pet puta povećala kapacitet solarnih elektrana i vetroparkova, a rezerve za balansiranje su se smanjile 50 odsto.

Profesor Lajon Hirt je u suštini samo dodatno podvukao ono što je još 2019. godine pokazao u radu “Kratkoročno trgovanje električnom energijom za balansiranje sistema: Empirijska analiza uloge unutardnevnog trgovanja u balansiranju nemačkog elektroenergetskog sistema” (eng. Short-term electricity trading for system balancing: An empirical analysis of the role of intraday trading in balancing Germany’s electricity system).

Hirt kaže da ljudi često izražavaju zabrinutost da će energija vetra i sunca povećati potrebu za kratkoročnim balansiranjem, naduvavajući balansne rezerve, a samim tim i troškove.

I to, dodaje, misle iz dobrog razloga jer ako sve ostalo ostane isto, više vetra i solara znači veće greške u prognoziranju njihovog rada i više potrebe za balansiranjem.

Ipak, naglašava on, istorija priča drugu priču.

Nemačka je u poslednjih 15 godina povećala kapacitet vetra i sunca pet puta, sa 1,2 GW na 6 GW, a balansne rezerve ne samo da su se povećale manje od pet puta, već su se smanjile 50 odsto!, naglasio je Hirt, i dodao da je to ono što je ranije nazvao „nemački paradoks balansiranja“.

Inače, varijabilnost energije vetra i Sunca direktno utiče na proizvodnju elektrana koje koriste ovu energiju, pa je to glavna zamerka protivnik obnovljivih izvora, ali i realno najveći problem da sistem prihvati veće količine zelene energije. Drugim rečima, neko mora da proizvede energiju kada vetar ne duva, a Sunce ne sija.

Hirt objašnjava da je razlog nemačkog paradoksabliža međunarodna saradnja operatora prenosnog sistema, ali i bolje prognoziranje rada i trgovanje. A, sve to je podstaknuto podsticajima.

Suština je u ceni poravnanja za odstupanje balansnih grupa (eng. imbalance settlement price), naglasio je profesor.

Njegov zaključak je da prilikom prognoza ili analiza kako će izgledati energetski sektor u budućnosti nije pametno da se pretpostavi da će osim elektrana na obnovljvie izvore energije sve ostalo ostati isto, da se neće promeniti.

Inače, Nemačka je evropski lider u instaliranju i vetroparkova i solarnih elektrana.

„Zaboravio“ povećane troškove operatora prenosnih sistema

Oni koji nisu saglasni sa profesorom Hirtom kažu da je “zaboravio” na povećanje troškova operatora prenosnih sistema, kao i da Nemačka koristi balansne rezerve drugih zemalja, tako što izvozi viškove kada ih ima, i to u zemlje koje mogu da ih skladište, a onda ih uvozi kada ima manjak u proizvodnji.

Drugi deo kritika je, takođe, povezan sa činjenicom da je 2023. Nemačka prvi put posle 20 godina postala uvoznica električne energije, što je objašnjeno i kao posledica jedinstvenog evropskog tržišta električne energije gde najjeftinija struja zadovoljava potražnju.