Električna energija

Nemačka posle 20 godina postaje uvoznik struje – loša ili dobra strana energetske tranzicije

nemacka uvoz struje energetska tranzicija

Foto: Günther Schneider from Pixabay

Objavljeno

10.11.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

10.11.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Prvi put posle 20 godina Nemačka će 2023. biti uvoznica električne energije, što je pokrenulo brojne rasprave šta se dešava u energetici evropskog ekonomskog diva. Dok kritičari nemačke strategije energetske tranzicije smatraju da je to posledica pogrešnih poteza, pre svega gašenja nuklearki, pa zemlja sada uvozi energiju iz francuskih nuklearki, analitičari odgovaraju da situacija nije tako tragična. Kažu da je to posledica jedinstvenog evropskog tržišta električne energije gde najjeftinija struja zadovoljava potražnju, pa je uvoz prilično jeftin, ali i trenutne faze energetske tranzicije u kojoj izvoz i uvoz za Nemačku predstavljaju skladištenje energije.

Podaci Federalne agencije za mreže (Bundesnetzagentur) pokazuju da je Nemačka od januara do septembra 2023. uvezla 12,8 teravat sati više nego što je izvezla, prenosi list Handelsblatt. Inače, ukupna godišnja potrošnja struje je veća od 500 TWh.

U godinama pre pandemije korona virusa, zemlja je godišnje izvozila i više od 50 TWh godišnje, a neto izvoznik je bila svake godine od 2003. U 2021. izvozni suficit iznosio je 17,8 TWh, a 2022. čak 26,8 TWh.

Bruno Burger, viši naučnik na Fraunhofer institutu za solarne energetske sisteme (ISE), tvrdi da je visok uvoz prvenstveno posledica cene. Naime, evropske berze električne energije su međusobno povezane, pa najjeftinija ponuda zadovoljava potražnju.

Nemačka je ranije izvozila jeftinu struju iz uglja, koja sada više nije jeftina

Svaka zemlja proizvodi onoliko električne energije koliko to tržište odredi, objasnio je Burger.

Na pitanje zar visok uvoz električne energije nije razlog za zabrinutost, on objašnjava da je u vreme kada je bila izvoznik Nemačka snabdevala susedne zemlje jeftinom strujom iz uglja, ali sada je njena cena veća zbog oporezivanja emisija CO2, a i zato što je kameni ugalj poskupeo zbog rata u Ukrajini.

U javnosti, ne samo nemačkoj, već i evropskoj, čuju se i druga pitanja: Iz kojih zemalja se uvozi struja? Koju električnu energiju Nemačka uglavnom uvozi: nuklearnu ili obnovljivu? U kojoj meri zemlja ima koristi od evropskog modela tržišta električne energije?

Iz kojih zemalja Nemačka trenutno uvozi najviše struje

nemacka uvoz struje
Zemlje sa kojima Nemačka ima suficit i deficit u trgovini električnom energijom (foto: Handelsblatt)

Prelazak Nemačke u tabor uvoznika struje nije nikakvo iznenađenje za kritičare odluke da se u zemlji zatvore sve nuklearke, što se i desilo u aprilu. Razvoj situacije oni su ironično prokomentarisali da su nuklearke ugašene, a i dalje se koristi nuklearna energija, ali sada iz francuskih nuklearki.

Francuska je, inače, prvo sa 2025. na 2035. odložila plan da smanji udeo nuklearki u proizvodnji struje sa 70 na 50 odsto, a onda ga je ove godine i ukinula i najavila gradnju šest nuklearnih reaktora.

Pomenuti kritičari neće baš biti zadovoljni analizom nezavisnog instituta Agora Energiewende o nemačkom uvozu struje. Nemačka, kako su pokazali podaci, izvozi više struje u Francusku nego obrnuto, što nije slučaj u u odnosu na Skandinavske zemlje Dansku, Norvešku i Švedsku, gde dominiraju hidroenergija i energija vetra.

U ukupnom uvozu obnovljiva energija čini 53 odsto

Najčešće se uvozi električna energija kada je jeftina, odnosno kada se mnogo obnovljive električne energije proizvodi u susednim zemljama, objašnjava Fabijan Huneke, menadžer projekta energetske tranzicije u Agora Energiewende.

Osim Francuske, Nemačka je ove godine izvozni suficit ostvarila i sa Austrijom, Belgijom i Luksemburgom. I sa Poljskom, ali tu je reč o specifičnoj situaciji. Naime, zbog toga što je prenosna mreža loše između nemačkog severa i juga, energija iz vetroparkova na severu se preko Poljske i Češke doprema u Bavarsku.

Huneke kaže da se taj problem mora što pre rešiti jer pravi probleme u prenosnoj mreži Poljske. Rešenje je na vidiku jer je posle dosta različitih prepreka počela gradnja dalekovoda SuedLink u dužini od 700 kilometara, koji će biti najduži podzemni kabl za prenos struje na svetu.

Koju električnu energiju Nemačka uvozi?

nemacka uvoz struje izvori oie nuklearna energija
Izvori električne energije koju Nemačka uvozi (foto: Handelsblatt)

Pomenuta analiza pokazuje da je najviše uvezeno nuklearne energije 12,6 TWh, ali u ukupnom uvozu obnovljiva energija čini 53 odsto. Tu su hidroelektrane (11,2 TWh), vetroparkovi na kopnu (6,9 TWh), vetroparkovi na moru (4 TWh), solarne elektrane (3,2 TWh), biomasa (2,2 TWh), reverzibilne hidroelektrane (2 TWh).

Međutim, u toj trgovini dešava se još jedna zanimljiva situacija. Naime, trgovina električnom energijom sa susednim zemljama predstavlja prednost za nemačku energetsku tranziciju zbog nedostatka skladišnih kapaciteta u zemlji.

Izvoz i uvoz kao skladištenje energije

Strane zemlje Nemačka koristi kao skladište električne energije, tvrdi Bruno Burger, viši naučnik na Fraunhofer institutu za solarne energetske sisteme.

U podne solarne elektrane proizvode više struje nego što se troši, pa ta energija mora da se sačuva za veče. A, energija proizvedena noću u vetroparkovima mora da se sačuva za jutro.

Čuvanje energije znači izvoz, a uvoz je njeno “vraćanje”, kada je potražnja velika, ističe Burger.

Iako je to sada izvodljivo, Nemačka će ipak morati da izgradi sopstvene kapacitete za skladištenje energije. Za energetsku tranziciju, Nemačkoj je potreban kapacitet za skladištenje energije od 500 GWh do 2045. ili deset puta više nego što je trenutno na raspolaganju.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Reforma trzista elektricne energije gasa vodonika EU stupa na snagu

Reforma tržišta električne energije, gasa, vodonika u EU stupa na snagu

10. novembar 2023. - EU je ozakonila reformu tržišta električne energije i gasa te vodonika i drugih takozvanih dekarbonizovanih gasova

Messer Tehnogas Mirjana Jukic Beogradski energetski forum Srbiji Messer dekarbonizaciju

Vodeći industrijski proizvođač u Srbiji Messer Tehnogas sprema investicije u dekarbonizaciju

10. novembar 2023. - Messer Tehnogas namerava da velik deo svojih potreba za električnom energijom pokrije iz vlastitih fotonaponskih pogona

Alcazar Energy Partners investicioni fond zelenu energiju 490 miliona dolara

Alcazar Energy Partners uvećao investicioni fond za zelenu energiju na 490 miliona dolara

10. novembar 2023. - Fond za održivu infrastrukturu Alcazar Energy Partners II SLP-SCSp (AEP-II) kompletiran je, prikupivši ukupno 490 miliona dolara

Borislav Kostadinov prekretnici zeleno investiranje GGF Green for Growth Fund Fond za zeleni razvoj Beogradski energetski forum

Kostadinov (GGF): U mnogim zemljama se približavamo prekretnici za zeleno investiranje

10. novembar 2023. - Balkanu treba kritična masa u razvoju zelene energetike za prekretnicu za zeleno investiranje, izjavio je Borislav Kostadinov iz GGF-a