Otpad

Makedonija daleko od cilja u sakupljanju i reciklaži ambalažnog otpada

Photo: Pixabay

Objavljeno

08.09.2017.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

08.09.2017.

Komentari

0

Podeli

Makedonija je još uvek daleko od toga da dostigne nivo od 60 odsto recikliranog ambalažnog otpada do 2020. godine i Asocijacija sekundarnih sirovina i reciklera traži veću saradnju sa komunalnim službama radi dostizanja tog nacionalnog cilja. Zvaničnik te Asocijacije Iko Bredaroski je izjavio na skupu u Privrednoj komori Makedonije da su potrebne značajne investicije u opremu, kontejnere i infrastrukturu kao i u podizanje svesti stanovništva o važnosti reciklaže.

On je rekao da su te investicije neophodne da bi se dostigao cilj koji je postavljen veoma visoko, dodajući da su članovi Asocijacije u proteklih pet godina investirali u kupovinu i postavljanje više od 5.000 velikih i 3.000 manjih kontejnera za sakupljanje otpada i sekundarnih sirovina širom zemlje. Bredaroski je upozorio i da u sadašnjoj situaciji nije moguće dostići nivo od 60 odsto reciklirane ambalaže.

Po njegovim rečima, Makedonija zaostaje mnogo za ostatkom regiona u pogledu investicija, precizirajući da razvijene zemlje Evrope godišnje investiraju oko 10 evra po glavi stanovnika u napore da se zaštiti životna sredina, da zemlje regiona Zapadnog Balkana investiraju oko dva evra po glavi stanovnika a da Makedonija investira samo pola evra po glavi stanovnika na godišnjem nivou.

Prema podacima Asocijacije, u Makedoniji je tokom cele 2016. godine je sakupljeno i reciklirano oko 25.000 tona ambalažnog otpada. Cilj od 60 odsto reciklaže takvog otpada koji su postavile makedonske vlasti znači da svake godine u sledeće tri godine mora da se reciklira više od 65.000 tona ambalažnog otpada odnosno hartije i kartona, raznih vrsta plastike, stakla, konzervi i drveta.

Predstavnici Asocijacije su izjavili da to znači da treba postaviti između 6.000 i 7.000 kontejnera za sakupljanje otpada širom zemlje do 2020. godine.

U Makedoniji 1.300 firmi su uključene u neki od kolektivnih sistema sakupljanja otpada ali samo jedna trećina tih firmi ima zakonsku obavezu da sakuplja i reciklira ambalažni otpad.

Predstavnici Asocijacije sekundarnih sirovina i reciklera smatraju da treba više raditi na podizanju svesti građana o važnosti sakupljanja, sortiranja i recikliranja otpada.

Tagovi: ,
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Postrojenje za preciscavanje otpadnih voda u Leskovcu pocelo proizvodnju struje iz biogasa

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu počelo proizvodnju struje iz biogasa

30 септембра 2022 - Od početka rada postrojenja je preradilo oko četiri miliona kubika otpadne vode ili oko 19.000 litara dnevno

hrvatska waste expo 2022 energetski tretman otpada

Hrvatska i dalje bez postrojenja za energetski tretman otpada

27 септембра 2022 - Hrvatska nema nijednu energanu na otpad, pa gubi dok neki drugi na njoj zarađuju, i to u energetskoj krizi, poručili su učesnici skupa Croatia Waste Expo 2022

U zemljama EU baci se više hrane nego što se uveze

U zemljama EU baci se više hrane nego što se uveze

23 септембра 2022 - U trenutku kada 33 miliona građana Evropske unije ne može da priušti dovoljno obroka, u...

Marko List Consultare Hrvatska biootpad

Dobar primer upravljanja biootpadom dolazi iz Hrvatske: nova vrednost, ekološka odgovornost

14 септембра 2022 - Kada bi Hrvatska u potpunosti iskoristila potencijal biootpada od 400.000 tona, mogla bi proizvesti 104 gigavat-sati električne energije godišnje, što je ekvivalent od 7.3% ukupno proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora u Hrvatskoj 2021.