Lideri država Zapadnog Balkana su istakli da region može da prevaziđe energetsku krizu jedino uz usko koordinisani pristup, ubrzavanje uvođenja kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i najsavremenije tehnologije. Oni su na događaju u organizaciji Nordijske poslovne alijanse razgovarali o mogućnostima za saradnju i istakli ulogu stranih investicija u energetskoj tranziciji.
Nezapamćene suše slabe proizvodnju u hidroelektranama širom Evrope, ugrožavajući energetsku stabilnost. Elektrane se muče da zadovolje potražnju, pogotovo otkad je Rusija napala Ukrajinu, pa je došlo do poremećaja isporuka kroz gasovode i tako se pogoršala energetska kriza. Suočeni s nestašicom energenata, koja će verovatno da bude još intenzivnija tokom narednih zima, zapadnobalkanski lideri su se danas na skupu u Beogradu da će zbiti redove u naporima da region prođe kroz energetsku tranziciju.
Okupili su se na Poslovnoj konferenciji Norveška – Zapadni Balkan: mogućnosti za ulaganja u energiju iz obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu (Norway – Western Balkans Business Conference: Investment Opportunities in the Western Balkans). Organizovala ju je Nordijska poslovna alijansa. Glavni govornici su se složili da energetika treba da dobije centralnu ulogu kao pokretač razvoja u uspostavljanju snažnijeg, kohezivnijeg, istrajnijeg i integrisanijeg regiona.
Potpredsednik Vlade Norveške i premijerov specijalni izaslanik za energetiku Andreas Eriksen izjavio je da napori da se ublaže klimatske promene, i to pogotovo uvođenjem proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, moraju da se nastave bez obzira na energetsku krizu.
Naglasio je da njegova zemlja nudi saradnju i ukazao na potrebu da se razviju berze struje, dodajući da one imaju presudni značaj za energetsku bezbednosti i mogućnosti nabavke energenata po povoljnoj ceni, kao i za klimatske ciljeve.
Menjajmo sve
Zapadnobalkanski zvaničnici su razgovarali s predstavnicima norveških kompanija i naveli da nadolazeća transformacija podrazumeva blisku koordinaciju unutar regiona, uz strane investicije i najnovije tehnologije, poput vodonika i plutajućih solarnih elektrana.
Vučić je izjavio da Srbija treba da u energetiku investira između 16 i 33 milijarde evra
Energetski sektor Srbije mora da se promeni u znatnoj meri i to na strukturnom nivou, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić i istakao da građani i kompanije, u prvom redu javna preduzeća, moraju da menjaju navike. Norveški Rystad Energy je predao predloge za reforme na kratak, srednji i dugi rok. „Pred nama nema lakih odluka, ali moramo da ih donesemo što je pre moguće. U suprotnom se suočavamo sa katastrofom“, izjavio je.
Ta konsultantska firma je procenila investicije u energetiku neophodne u sledećih deset do 20 godina na između 16 i 33 milijarde evra, otkrio je Vučić. On je ukazao na energiju iz obnovljivih izvora, elektroenergetsku mrežu i interkonekcije kao najvažnije segmente.
Igra se zove prilagodljivost
S vedrije strane, partner iz Rystad Energyja Tim Bjerkelund naglasio je da je potencijal za proizvodnju zelene energije u Srbiji ogroman. Snaga iz sunca i vetra je veća nego što bi cela zemlja mogla da potroši, kazao je.
„Kada tehnologija napreduje brzo, regulativa treba da je prati. Ne samo zato što želite da imate kontrolu nad razvojem svog najvažnijeg resursa, već i stoga što želite da uvećate njegovu vrednost u najvećoj mogućoj meri. Za to je potreban nov pristup. Ne možemo više reći da smo zaokružili regulativu. Ova igra se zove prilagodljivost“, podvukao je Bjerkelund.
Objasnio je da sistem mora da se napravi tako da bude fleksibilan i sposoban da se izbori s nepoznatim promenama te da se ostavi mogućnost iskorišćavanja novih tehnologija.
Emergy je učinio pravu stvar što je došao u Srbiju
Emergy, jedna od norveških kompanija koje su predstavile svoj rad u regionu, razvila je projekte vetroelektrana širom sveta od ukupno više od 400 megavata. Izvršni potpredsednik zadužen za otkup struje Magnus Johansen izjavio je da je firma usredsređena na ekspanziju u Jugoistočnoj Evropi.
U Srbiji je sklopila partnerstvo s kompanijom WV-International za razvoj portfelja od 800 megavata, uglavnom vetra, a ukupno je u pripremi dva gigavata. „Zaista smo učinili pravu stvar“, izjavio je Johansen i objasnio da su projekti zreli u pogledu dozvola i mogućnosti priključenja na mrežu. Emergy će razmotriti mogućnost pridodavanja kapaciteta za skladištenje električne energije ako to bude neophodno, dodao je.
Državni budžeti krvare zbog troškova uvoza električne energije
Šefovi vlada drugih zapadnobalkanskih zemalja izrazili su podršku bližoj integraciji u domenu energetike. S izuzetkom Bosne i Hercegovine, javne finansije i fiskalna stabilnost su pod ekstremnim pritiskom zbog visokih cena uvozne električne energije. One takođe podstiču inflaciju i smanjuju prostor za kapitalne investicije.
Uvođenje regionalnog energetskog tržišta bi sprečilo da se region vrati u teška vremena, smatra premijer Albanije Edi Rama
„Jedina održiva odbrana je zajednička odbrana“, izjavio je premijer Albanije Edi Rama. Po njegovom mišljenju, zajednički projekti i zajedničko finansiranje mogli bi da poboljšaju situaciju i omoguće snažnija partnerstva s privatnim kompanijama.
„Veoma sam uveren da je regionalno energetsko tržište naša jedina bezbedna budućnost, ne samo u ekonomskom nego i u političkom smislu. To će sprečiti da se region vrati u teška vremena“, kazao je Rama.
Kovačevski: Samo zajedno
Jedini način za sprovođenje Zapadnog Balkana kroz energetsku tranziciju je da se to radi zajedničkim snagama, ocenio je predsednik Vlade Severne Makedonije Dimitar Kovačevski.
„Svi mi smo potekli iz konsolidovanog energetskog sistema Jugoslavije. Pa kad se Jugoslavija raspala, sistem je dekonsolidovan… Za mene je utopizam ukoliko neko misli da jedna zemlja s nivoom BDP-a kojeg mi imamo, s nivoom fiskalnog prostora kojeg mi imamo, u smislu mogućnosti nalaženja dodatnog finansiranja, moći sama da izvede energetsku tranziciju. Stoga, može se krenuti, može se pokušati, neće biti postignuto ništa. Izgraditi 40 megavata solara, 50 megavata vetra, opet 60 megavata solara negde – to ne rešava problem. To samo rešava problem uređivanja izloga, pa da imamo o čemu lepom da razgovaramo na konferencijama“, naveo je Kovačevski.
Kovačevski: Utopizam je ukoliko neko misli da jedna zemlja kao što su naše može sama da izvede energetsku tranziciju
Premijer Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović naveo je da se njegova zemlja fokusira na proizvodnju struje iz solarnih panela. Leti se javlja manjak struje, što je neverovatno, budući da većina lokacija ima više od 250 sunčanih dana godišnje, izjavio je.
Na jednom od panela se okupila još jedna grupa visokih zvaničnika zaduženih za energetski sektor u državama Zapadnog Balkana: ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, vicepremijerka i ministarka infrastrukture i energetike Albanije Belinda Baluku, potpredsednik Vlade Severne Makedonije Fatmir Bitići, državni sekretar u Ministarstvu kapitalnih investicija Crne Gore Admir Šahmanović i ministar energetike i rudarstva Republike Srprke Petar Đokić.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.