Evropski parlament usvojio predlog reforme tržišta električne energije, gasa

Evropski poslanici su izglasali sva četiri elementa reforme ustrojstva tržišta energenata. Preuređenje je predloženo da se omogući prelazak ka sistemu koji će biti zasnovan na obnovljivim izvorima i obuhvatiti industrijska postrojenja i radi zaštite potrošača i proizvođača od naglih promena cena. Promenama se u energetsku tranziciju zvanično uvodi nuklearna energija kao i sve boje niskougljeničnog vodonika. Pored toga se potvrđuje uloga fosilnog gasa, a zastarele i zagađujuće termoelektrane na ugalj dobijaju slamku spasa.

Evropska unija privodi kraju zakonodavne aktivnosti predviđene Industrijskim planom za zeleni dogovor, manje od dva meseca pred izbore za Evropski parlament. To telo je u okviru mera za reforme pravila tržišta energenata usvojilo četiri akta i prosledilo ih Savetu EU da ih odobri, što je poslednji i obično samo formalni korak. Dve uredbe će automatski stupiti na snagu u svim državama članicama, a dve direktive treba da se transponuju u nacionalne pravne okvire.

Kao što je moglo i da se očekuje, zvaničnici zaduženi za ove novitete su glasno pozdravili konačni uspeh. Sprovođenje zakonodavnog paketa kroz birokratsku mašinu je trajalo više godina. S druge strane, učesnici tog procesa su, po običaju, znatno razvodnili prvobitne predloge.

Cilj reforme ustrojstva tržišta električne energije i gasa je da doprinese uspostavljanju energetskog sistema zasnovanog na obnovljivim izvorima. Ona treba da omogući transformaciju industrijske proizvodnje. Novi propisi su namenjeni ublažavanju posledica oštrih promena cena. Administracija u Briselu želi da zaštiti proizvođače, a da istovremeno pomogne potrošačima da izbegnu cenovne šokove i poremećaje u snabdevanju.

Reforme nisu mnogo promenile fundamente tržišta

Neki od pregovarača su pozivali na organizovanje posebnog tržišta električne energije iz elektrana na gas. Naime, cene energenata su već bile snažno skakale više od pola godine kada je Rusija u februaru 2022. napala Ukrajinu. To je izuzetno pogoršalo energetsku krizu, najviše zbog prekida u isporukama ruskog gasa.

Nestabilnost je pogurala reforme tržišta naviše u listi prioriteta. Konkretno, uzlet cena gasa se neposredno prelio na cene električne energije zahvaljujući redosledu u sistemu rangiranja. To je zbog toga što u licitacijama u veleprodaji najskuplji izvor diktira konačnu cenu. Međutim, opet je trebalo dve godine, a fundamenti tržišta nisu značajno izmenjeni.

Evropska komisija je Industrijski plan za zeleni dogovor formalno pokrenula u februaru prošle godine. Njegov deo su i Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) i zakon o podršci potpunoj dekarbonizaciju industrije NZIA. U skladu je i sa drugim inicijativama: paketom Fit-for-55, Evropskim zelenim dogovorom i planom REPower EU.

EU će novim mehanizmima šišati ekstremne nivoe cena pri skokovima

Promenama se u energetsku tranziciju EU integrišu nuklearna energija i sve boje niskougljeničnog vodonika. U isto vreme jačaju ulogu fosilnog gasa. A zeleni iliti obnovljivi vodonik, i ružičasti-pink vodonik, koji se proizvodi u elektrolizerima napajanim strujom iz nuklearnih elektrana, još su daleko od praga profitabilnosti. Pritom su čak i zastarele i prekomerno zagađujuće elektrane na ugalj dobile slamku spasa, uprkos pokliču o obnovljivim izvorima energije.

Dvosmerni ugovori o razlici u ceni (CfD) treba da obezbede stabilnost cena na strani velikih proizvođača i kupaca energije. Među tim merama su podsticaji za vetroelektrane, solarne parkove, protočne hidrocentrale, geotermalne i nuklearne elektrane. Njihov ekvivalent za male firme i domaćinstva su u novim pravima potrošača, pogotovo onih što su suočeni sa energetskim siromaštvom.

Ranjivi potrošači će dobiti zaštitu od sečenja struje kad ne budu mogli da plaćaju račune

Na potrošačkoj strani će oba segmenta lakše moći da sklapaju dugoročne ugovore o otkupu električne energije (PPA) odnosno ugovore sa snabdevačima strujom na malo. Mogu i umesto toga da se opredele za varijabilne tarife, koje prate kretanje cena na tržištu.

Ranjivi potrošači će dobiti zaštitu od sečenja struje kad ne budu mogli da plaćaju račune i to i u slučaju sporova sa snabdevačima, naglašavaju u Evropskom parlamentu.

Nakon odobrenja paketa u Savetu EU, kojeg čine nadležni ministri iz država članica, one će, kada dođe do destabilizacije, moći da intervenišu u domenu tarifa za električnu energiju za poslovne korisnike i domaćinstva. Evropska komisija dobija ovlašćenje da predloži da se proglasi opšta ili regionalna kriza sa cenama električne energije.

Uvode se pragovi od 180 evra po megavat-satu na veleprodajnom tržištu i skoka cena na malo za 70 procenata. U tim situacijama zemlje članice mogu da uvedu kontrolu cena za do 70 odsto preduzeća i 80 procenata domaćinstava.

Glavni evroposlanici ukazuju na koristi po konkurentnost, socijalnu pravdu, dekarbonizaciju industrijske proizvodnje

„Nova uredba će transformisati aktuelno tržište energenata tako da će se prvenstveno oslanjati na dva izvora – zelenu električnu energiju i zelene gasove. To je ogroman korak ka ispunjavanju ambicioznih klimatskih ciljeva EU i ojačavanju konkurentnosti EU na globalnim tržištima“, izjavio je u saopštenju Evropskog parlamenta izvestilac Ježi Buzek.

On je bio zadužen za Uredbu o unutrašnjim tržištima obnovljivog gasa, prirodnog gasa i vodonika. „To je korak ka novoj energetskoj tranziciji; želimo da ubuduće imamo električnu energiju iz obnovljivih izvora, nuklearnih postrojenja i vodonika… Ova tranzicija mora da bude socijalno pravedna i isplativa“, istakao je taj bivši premijer Poljske i predsednik Evropskog parlamenta, prenosi Eunews.

Gonzalez: Cilj su više energije iz obnovljivih izvora i stabilnost za potrošače pomoću stabilnijih cena, više električnih automobila i manjih emisija ugljenika

Što se tiče Direktive o zajedničkim propisima za unutrašnja tržišta obnovljivog gasa, prirodnog gasa i vodonika, ona omogućava „modus operandi koji ne unosi strah među građanima oko postepenog odbacivanja metana i obezbeđuje konkurenciju i konkurentnost“ za industriju, izjavio je glavni predstavnik Evropskog parlamenta Jens Gajer.

Evropske industrije čelika i hemijskih proizvoda, koje je teško dekarbonizovati, dobiće centralno mesto u razvoju evropskog tržišta vodonika, naveo je.

Nikolas Gonzalez Kasares iz Španije bio je izvestilac za Uredbu o ustrojstvu tržišta električne energije i Direktivu o ustrojstvu tržišta električne energije. Cilj je da se postigne „socijalna i klimatska pravda, sa više energije iz obnovljivih izvora, i stabilnost za potrošače pomoću stabilnijih cena, više električnih automobila i manjih emisija ugljenika“, objasnio je ovaj evroposlanik.

Operatori vodonične mreže će formirati evropsku organizaciju

Reforma strukture tržišta električne energije otvorila je put za finansijsku podršku putem kapacitetnih mehanizama za proizvodne kapacitete od sistemskog značaja. Do 2028. godine će čak i gasne i termoelektrane na ugalj sa protivzakonito visokim emisijama ugljen-dioksida moći da dobijaju takvu pomoć. Ta odredba je privolela Poljsku da prihvati paket, ali je odvratila grupaciju Zelenih i Evropskog slobodnog saveza (EFA), čiji su članovi i članice uskratili podršku.

Izglasani predlozi uključuju stvaranje evropske mreže operatora vodonične mreže (ENNOH). Pokrivaju i infrastrukturu, transport i kreiranje cena. Segment gasova propisima uređuje dobrovoljnu platformu za zajedničku nabavku fosilnog gasa i mehanizam Evropske banke za vodonik.

Beogradski energetski forum, koji će se 13. i 14. maja održati u glavnom gradu Srbije, imaće panel-diskusiju o efektima preuređenja postavki tržišta električne energije.