OIE

Evropski parlament traži subvencije za nuklearnu energiju u paketu za dekarbonizaciju industrije

Evropski-parlament-subvencije-nuklearnu-energiju-dekarbonizaciju-industrije

Foto: Alain Rolland / European Union 2023 - Source : EP

Objavljeno

22.11.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

22.11.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

U okviru pripreme zakonskog okvira za podršku potpunoj dekarbonizaciji industrije – NZIA, Evropski parlament je izglasao svoju poziciju za predstojeće pregovore sa Savetom Evropske unije i Evropskom komisijom. Sve tehnologije su na jedinstvenoj listi, uprkos pokušajima da neke, uključujući nuklearnu energiju, budu proglašene sekundarne po značaju. Predloženi paket je odgovor na Zakon o smanjivanju inflacije u SAD.

U Evropskom parlamentu je sa 376 glasova za, 139 protiv i 116 uzdržanih prošao predlog pregovaračkog stava o zakonskom rešenju koje treba da omogući jačanje industrije u domenu tehnologija potrebnih za dekarbonizaciju. Paket za industriju sa neto nula emisija gasova s efektom staklene bašte, NZIA, predviđen je kao odgovor na Zakon o smanjivanju inflacije Sjedinjenih Država. Njime su prošle godine uvedeni ogromni programi subvencija.

Izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birol nedavno je upozorio da klimatske promene – u pogledu svojih uzroka i posledica – ne mare za geopolitičko rivalstvo. Ipak, SAD i EU se utrkuju u privlačenju investicija i zauzimanja vodeće pozicije u razvoju novih tehnologija za svetsko tržište. Ključni pojam je reindustrijalizacija, budući da je Evropa u ovom sektoru uglavnom oslonjena na uvoz opreme.

U predlogu za NZIA je cilj da Evropa najkasnije 2030. proizvodi bar 40 odsto opreme i materijala potrebnih za tehnologije bez neto emisija, što bi bilo određeno nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NEKP-ovima), kao i da podigne udeo u globalnoj tržišnoj vrednosti na 25 odsto. Zakon je takođe namenjen prevazilaženju izazova u omasovljavanju kapaciteta proizvodnje u ovom sektoru.

Industrijske doline bez neto emisija

Članice i članovi Evropskog parlamenta su amandmanima proširili obuhvat nacrta legislative na celokupan lanac snabdevanja. Uključuje komponente, materijale i mašineriju za proizvodnju opreme za industriju koja ne ispušta ugljen-dioksid i slične gasove ili na drugi način poništava njihov učinak. Predložili su širi, sveobuhvatniji spisak tehnologija i naveli da će on povremeno trebati da se ažurira.

Konkretno, zakonodavno telo EU je prihvatilo nuklearnu fisiju i fuziju, održiva goriva za letelice (SAF) i tehnologije specijalno namenjene za pojedinačne grane industrijske proizvodnje.

Predlog deli projekte na one za proizvodnju opreme i na strateške. Sastavljen je tako i da pojednostavi postupak izdavanja dozvola. Za obične projekte, rok bi iznosio devet do 12 meseci, a za strateške šest do devet. Evroparlamentarci traže pokretanje takozvanih inicijativa za industrijske doline sa emisijama na neto nuli.

Zakonodavno telo EU predlaže da se skrati postupak izdavanja dozvola za proizvodnju opreme za industrijsku proizvodnju bez neto emisija

Zakonodavci su se izjasnili da transformacija treba da se finansira prihodima iz Sistema za trgovanje emisijama (EU ETS), a za većinu strateških projekata preko Platforme za strateške tehnologije za Evropu (STEP), prelaznog rešenja na putu ka osnivanju fonda za evropsku suverenost.

„Usvajajući ovaj predlog, članovi Evropskog parlamenta pokazuju da su ozbiljni u nameri da unaprede industrijsku proizvodnju u Evropi. Bez ovih koraka za smanjenje administrativnog opterećenja, ubrzavanja postupaka i jačanja javnih ulaganja u našu industriju i inovacije, Evropa bi se suočila sa dekarbonizacijom kroz deindustrijalizaciju. Ovaj predlog pokazuje da to možemo sprečiti“, izjavio je glavni predlagač Kristijan Ehler.

Sporovi vezani za nuklearnu energiju, prikupljanje i skladištenje ugljenika nisu utihnuli

Na spisku tehnologija su proizvodnja energije iz obnovljivih izvora (vetar, solar), nuklearna energija uključujući fuziju i male modularne reaktore (SMR-ove), skladištenje energije, zatim hvatanje, ubrizgavanje, skladištenje i upotreba ugljen-dioksida – CCS i CCUS – kao i metana (CH4) i azotnog oksida (N2O), električno punjenje sredstava prevoza, vodonik, održiva alternativna goriva, biometan, toplotne pumpe, energetska efikasnost, distribucija toplotne energije i tehnologije za električnu mrežu, visokoefikasni industrijski procesi i elektrifikacija energetike i industrijskih grana s velikim intenzitetom emisija ugljenika, proizvodnja biomaterijala, i recikliranje.

Lista je dugačka, ali je moguće da će tokom pregovora sa Savetom EU i Evropskom komisijom biti skraćena

Evropska komisija je prvo predložila spisak strateških tehnologija i još jedan, uključujući nuklearnu energiju, koji bi bio od sekundarnog značaja, podsetio je Euractiv. Ta medijska kuća izveštava da je i dalje moguće da će biti promena tokom pregovora. Naime, grupa država članica na čelu sa Nemačkom će verovatno nastaviti da se suprotstavlja podršci nuklearnim elektranama.

Osim toga, neke organizacije za zaštitu životne sredine smatraju da ne treba trošiti javna sredstva za projekte za CCS i CCUS. Evropski parlament je za taj deo predložio da ciljani godišnji kapacitet za kapacitet skladištenja bude postavljen na 50 miliona tona.

Glavni zakonodavci se nadaju da će do januara uspeti da postignu sporazum, budući da su evropski izbori zakazani za jun.

Reagujući na usvajanje dokumenta, asocijacija SolarPower Europe je upozorila na predloženi predkvalifikacioni kriterijum koji se tiče domaćeg porekla proizvoda, uz argument da oprema koja nije cela proizvedena u Evropi neće moći uopšte da bude uzeta u obzir na javnim aukcijama.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Zvanicnici elektroenergetskog solarne elektrane Albaniji GIZ dekarbonizaciju

Zvaničnici iz elektroenergetskog sektora posetili napredne solarne elektrane u Albaniji u okviru GIZ-ovog projekta za dekarbonizaciju

22. novembar 2023. - GIZ je organizovao posetu Albaniji i prezentacije za zapadnobalkanska ministarstva energetike, operatore elektrodistributivnih sistema i regulatore

hrvatska hep lokacije vetroelektrane natjecaj

HEP traži lokacije za vetroparkove i projekte za preuzimanje

22. novembar 2023. - Hrvatska elektroprivreda istražiće preostali potencijal za izgradnju vetroelektrana i mogućnost za instalaciju u blizini hidroelektrana

esm kfw bogdanci bitola solar uncev

ESM dobio kredit i donaciju za tri solarne elektrane i proširenje vetroparka Bogdanci

22. novembar 2023. - Solarne elektrane biće izgrađene u okviru rudarsko-energetskih kompleksa Bitola i Oslomej, koji se sastoje od termoelektrana i rudnika uglja

hrvatska subvencije bih zupanije klimatske promene javni poziv

Hrvatska daje subvencije za borbu protiv klimatskih promena u BiH

22. novembar 2023. - Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije raspisalo je poziv za dodelu subvencija lokalnim samoupravama i javnim ustanovama